Knjigovodstvena agencija Novi Sad

Kako su Belgijanci profitirali preko leđa korisnika SEF-a

Kako su Belgijanci profitirali i preko naših leđa dobili testiran (na našim korisnicima SEF-a) sistem eFaktura?

Belgijska kompanija Unifiedpost razvila je novi softver pod nazivom eFaktura World, globalno rešenje za elektronsko fakturisanje zasnovano na EU standardima i najboljim praksama iz projekta u Srbiji. Ovaj softver podržava centralizovani sistem e-faktura, sličan onom koji je uveden u Srbiji. Ključnu ulogu u ovom procesu imali su korisnici SEF-a (Sistem elektronskih faktura), koji su, uprkos izazovima čestih i značajnih izmena sistema u kratkim rokovima, omogućili razvoj kvalitetnog proizvoda.

Ministarstvo finansija Srbije je 2019. godine od Unifiedposta kupilo softver koji u početku nije bio adekvatan za predviđenu namenu. Razne firme su bile angažovane za modifikaciju ovog softvera, uključujući i lokalnu filijalu Unifiedposta. Troškovi razvoja SEF-a do kraja 2023. godine iznosili su oko 57 miliona evra, pri čemu nije poznato koliki deo tog iznosa je pripao Unifiedpostu.

Na osnovu iskustva iz Srbije, Unifiedpost je dodatno prilagodio softver u skladu sa EU standardima, stvarajući eFaktura World, koji sada nudi drugim državama. Ovaj sled događaja potvrđuje i izjava kompanije da su znanje i iskustvo stečeno u Srbiji bili ključni za razvoj softvera koji može podržati različite državne modele e-fakturisanja.

pexels-shvetsa-4226215

Međutim, iako je Srbija dala značajan doprinos ovom globalnom rešenju, korisnici SEF-a su snosili brojne nepotrebne troškove zbog neadekvatnog planiranja i realizacije projekta. Česte izmene sistema, kratki rokovi, tehnički problemi i usporen rad rezultirali su gubicima u ljudskim resursima. Procenjuje se da je svaki korisnik SEF-a, tokom 20 meseci, u proseku imao nepotrebne troškove od oko 1.000 evra, što za 200.000 korisnika predstavlja ukupno 200 miliona evra.

Za razliku od Srbije, druge države koje uvode slične sisteme, kao što su Italija i Poljska, pažljivije planiraju uvođenje centralizovanih sistema e-faktura. Italiji je bilo potrebno pet godina da pređe sa obaveze B2G (prema javnom sektoru) na B2B (između privrednih subjekata), dok je Poljska taj proces planirala do 2026. godine. Ove države su više puta odlagale početak obavezne primene kako bi izbegle preopterećenje privrede i omogućile bolju pripremu za novi sistem.

Na kraju, važno je napomenuti da eFaktura World funkcioniše na novoj, modularnoj arhitekturi koja predstavlja unapređeni SEF, poznat kao „Novi SEF“. Iako je ovaj projekat u Srbiji trebalo da bude završen početkom 2024. godine, on još uvek nije u funkciji.

SEF i PDV – Šta se menja u evidentiranju i korigovanju prethodnog poreza?

U poslednje vreme, obveznici PDV-a suočavaju se sa mnoštvom informacija i mišljenja o evidentiranju i korigovanju prethodnog poreza u SEF. Da bismo razjasnili nedoumice, u ovom tekstu nudimo smernice i ključne informacije.

Kada i kako će se vršiti evidentiranje prethodnog poreza?

Pre svega, preporučujemo da sačekate novu verziju SEF, koja će sadržati rešenja za evidentiranje prethodnog poreza, planirano vreme za demo verziju je 16. septembar. Takođe, tada se očekuje i korisničko uputstvo koje će dodatno pojasniti proces.

Evidentiranje prethodnog poreza će biti moguće dodati u periodu od 1. do 10. dana meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši evidentiranje. Podaci koji se automatski upisuju uključuju:

– Osnovicu i PDV iz elektronskih faktura (faktura, avansna faktura, dokument o povećanju).
– Osnovicu i PDV iz pojedinačnih evidencija PDV za promet, povećanje i avans.
– Osnovicu iz evidencija za smanjenje, uključujući smanjenje avansa.
– PDV plaćen za uvoz.
Obveznici mogu osvežiti automatski unete podatke više puta. Ukoliko obveznik ne doda Evidenciju prethodnog poreza do 10. dana meseca koji sledi, sistem će to automatski učiniti na kraju 10. dana.

Mišljenja o rokovima i dodatnim napomenama

Većina nas se slaže da je rok od 10 dana nelogičan i predlog je da se produži do 15. dana u mesecu. Postoje naznake o mogućem pomeranju roka na 12 dana, ali verujemo da to takođe nije dovoljno razumno i opravdano.

Korigovanje Evidencije prethodnog poreza

Naše mišljenje je da Evidencija prethodnog poreza treba da sadrži sve one podatke koji su evidentirani u poreskoj prijavi PDV za određeni period. To bi podrazumevalo uzimanje jednog trenutka u vremenu u kojem se unose svi relevantni podaci.

Korigovanje Evidencije vršiće samo obveznici koji podnose poresku prijavu sa podacima unetim nakon 9. dana u mesecu, što je u skladu sa konceptom elektronskih faktura gde se tačno zna kada su podaci evidentirani.

Fakture izdate do 15. dana meseca nakon isteka poreskog perioda, a koje nisu evidentirane u prijavi, biće unešene u Evidenciju za naredni period.

Na ovaj način, evidentiranje i korigovanje prethodnog poreza u SEF ostaje u skladu sa trenutnim pravilima i ciljevima elektronskog sistema.

Knjigovodstvena agencija Trgoservis veoma ozbiljno pristupa poreskim pitanjima. Budite slobodni da nas kontaktirate ukoliko Vam treba pomoć ili savet na ovu ili neku drugu temu vezanu za Vaš biznis.

SEF i PDV – Šta se menja u Pojedinačnoj evidenciji PDV?

Usled izmena i dopuna Pravilnika o elektronskom fakturisanju i Pravilnika o PDV-u, kao i uvođenja novih funkcionalnosti u SEF, došlo je do promena u evidentiranju Pojedinačne evidencije PDV. Ove izmene stupaju na snagu od poreskog perioda septembra za mesečne obveznike PDV-a, dok za tromesečne obveznike važe od perioda oktobar-decembar 2024. godine. Evo šta je drugačije u „novoj“ Pojedinačnoj evidenciji PDV u SEF u odnosu na „staru“:

1. Rok za evidentiranje

Novi rok za evidentiranje obračuna PDV-a u Pojedinačnoj evidenciji PDV u SEF je 10. dan kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši evidentiranje. Ovaj rok je fiksan i ne menja se bez obzira na to da li je 10. dan neradni dan ili praznik.

2. Interni račun

Propisan je rok od 8 dana od isteka poreskog perioda za sačinjavanje internog računa, koji predstavlja osnovu za evidentiranje u Pojedinačnoj evidenciji PDV vezanoj za nabavku.
Interni računi su sada precizno podeljeni na „interni račun – strano lice“ i „interni račun – obveznik PDV“, u zavisnosti od toga da li je promet izvršilo strano lice ili domaći obveznik PDV-a.
Za promet objekata je uveden poseban interni račun, sličan onome za fakture.

3. Osnov odabira dokumenta

Dodati su novi osnovi za odabir dokumenta u Pojedinačnoj evidenciji PDV koja se odnosi na nabavku: „povećanje“ i „smanjenje“. U starom sistemu postojali su samo „promet“ i „avansni račun“, dok sada postoji četiri osnova: promet, avans, povećanje i smanjenje.

Ove izmene omogućavaju preciznije evidentiranje i pružaju jasniju sliku poreske obaveze u SEF sistemu.

 

Stara verzija – osnov odabira dokumenta

Nova verzija – osnov odabira dokumenta

4. Povezana dokumenta

U starom sistemu Pojedinačne evidencije PDV, povezivanje dokumenata je bilo ograničeno: za isporuke, povezivanje se moglo vršiti samo sa avansnim računom, dok se kod nabavki povezivanje vršilo samo sa internim računom za avans.

U novom sistemu SEF, mogućnosti povezivanja dokumenata su proširene kako za isporuku, tako i za nabavku, uključujući i povezivanje kod povećanja i smanjenja. Ovo znači da se dokumenti sada mogu povezivati sa fakturom, internim računom, kao i osnovama za povećanje i smanjenje.

Prethodni način povezivanja dokumenata sastojao se od prostog upisa broja dokumenta, bez stvarne veze sa tim dokumentom. Sada, u novom sistemu, povezivanje se može vršiti na dva načina:

Direktna veza: Ako je povezani dokument evidentiran u novoj Pojedinačnoj evidenciji PDV, povezivanje se vrši putem direktne veze sa tom evidencijom.
Upis broja dokumenta: Ako je povezani dokument evidentiran u staroj Pojedinačnoj evidenciji ili nije uopšte evidentiran na SEF-u, povezivanje se i dalje vrši jednostavnim upisom broja dokumenta, kao što je bio slučaj u starom sistemu.
Pojedinačna evidencija PDV koja se odnosi na isporuku
Ove izmene omogućavaju bolju kontrolu i preciznije praćenje dokumentacije, čineći sistem transparentnijim i efikasnijim za korisnike SEF-a.
Kod fakture, polje za povezivanje može sadržati avansnu fakturu kao povezani dokument.

Dokument o povećanju – u polje „povezana faktura“ je obavezan upis: ili faktura ili vremenski period.

Dokument o smanjenju – u polje „povezana faktura“ je obavezan upis: ili faktura, ili vremenski period ili avansna faktura.

Pojedinačna evidencija PDV koja se odnosi na nabavku
Isti princip za interni račun – strano lice i za interni račun – obveznik PDV.
– Kod prometa, u polje povezani interni račun može biti interni račun za avans.

– Kod povećanja, u polje povezani interni račun obavezan je upis internog računa za promet.

– Kod smanjenja, u polje povezani interni račun je obavezan upis: ili interni račun za promet ili interni račun za avans.

5. Smanjenje i povećanje

U novom sistemu, kod dokumenta o smanjenju evidentiranom u Pojedinačnoj evidenciji PDV koja se odnosi na isporuku, kao i kod smanjenja internog računa za nabavku, uvedena je obaveza evidentiranja i osnovice u Zbirnoj evidenciji PDV. Ranije je postojala obaveza upisa samo iznosa PDV, ali sada se i osnovica mora evidentirati u periodu kada je došlo do njenog smanjenja. Ovo pravilo se odnosi i na dokumente o smanjenju avansa.

Evidentiranje osnovice: Osnovica se evidentira u Zbirnoj evidenciji PDV u periodu kada se desilo smanjenje osnovice.
Evidentiranje PDV-a: Iznos PDV se upisuje po starom sistemu, kada se steknu uslovi u skladu sa propisima o PDV.
Kod povećanja u Pojedinačnoj evidenciji PDV, bilo da se radi o isporuci ili nabavci, iznos za koji je povećana osnovica i PDV evidentiraju se u Zbirnoj evidenciji PDV za period u kojem je došlo do povećanja.

Nejasno je zašto je uvedena ova obaveza, pa se pretpostavlja da je možda reč o grešci.

6. Procena osnovice

U situacijama kada je obračun PDV-a evidentiran na osnovu procene osnovice, a kasnije dolazi do izmene osnovice i iznosa PDV, pravi se nova Pojedinačna evidencija PDV sa osnovom odabira „smanjenje“ ili „povećanje.“

U ovim slučajevima se postupak vodi prema smernicama iz tačke 5:

Kod smanjenja: Osnovica se evidentira kada se desi, a iznos PDV-a kada se steknu uslovi prema propisima o PDV-u.
Kod povećanja: Osnovica i PDV se evidentiraju u Zbirnoj evidenciji PDV u periodu kada je došlo do povećanja.
Evidentiranje se vrši u odgovarajućem delu Zbirne evidencije PDV, zavisno od toga da li se smanjenje ili povećanje odnosi na isporuku ili nabavku, i to u sekciji „Povećanje/smanjenje osnovice, odnosno PDV – poreski dužnik isporučilac“ ili „Povećanje/smanjenje osnovice, odnosno PDV – poreski dužnik primalac.“

Ove izmene naglašavaju potrebu za preciznijim evidentiranjem kako bi se obezbedila tačnost u obračunu PDV-a u skladu sa novim pravilima i funkcionalnostima SEF-a.

Knjigovodstvena agencija Trgoservis veoma ozbiljno pristupa poreskim pitanjima. Budite slobodni da nas kontaktirate ukoliko Vam treba pomoć ili savet na ovu ili neku drugu temu vezanu za Vaš biznis.

Nova pravila evidentiranja PDV-a u SEF-u

NOVA PRAVILA EVIDENTIRANJA PDV-a U SEF-u 

Izmene pravilnika o elektronskom fakturisanju i PDV primenjivaće se od 01.09.2024. Godine. Nova pravila se primenjuju za e-fakture koje se izdaju od 01.09.2024. bez obzira na datum prometa. 

Izmene funkcionalnosti kod slanja/prijema e-faktura 

NOVE PORESKE KATEGORIJE: 

● Uvodi se polje “Identifikator klasifikacije artikla” koji služi za klasifikaciju na nivou stavke (odnosi se na građevinske objekte) 

● Identifikator klasifikacije artikla PDV-RS-OBJ koristi se kod PRVOG prenosa prava raspolaganja na novoizgrađenim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i vlasničkim udelima na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata. 

● Prilikom izdavanja e-fakture za promet građevinskih objekata (nezavisno da li se radi o prvom prenosu ili ne) izdavalac NE iskazuje druge promete koji se ne smatraju prometom objekta (izdavanje odvojenih faktura). 

● E-faktura mora minimalno da sadrži: 

– Šifru za primenu poreske kategorije 

– Broj odluke, odnosno potvrde nadležnog organa ako se na osnovu odluke ostvaruje poresko oslobođenje. 

IZMENE U SEKCIJI “DATUM OBRAČUNA PDV” 

Tip dokumenta: Faktura 

Datum prometa – dan kada nastaje PDV obaveza je datum prometa dobara/usluga

Član 16. Tačka 2a) ZPDV – dan nastanka PDV obaveze je datum izdavanja računa

Član 36a ZPDV – dan nastanka PDV obaveze je datum naplate 

Ne nastaje obaveza obračuna PDV – koristi se kada izdavalac fakture nije poreski dužnik ili ukoliko postoji neko oslobođenje

Tip dokumenta: Avans

Datum avansa – dan nastanka PDV obaveze je datum naplate avansa 

Ne nastaje obaveza obračuna PDV – koristi se kada izdavalac fakture nije poreski dužnik ili ukoliko postoji neko oslobođenje 

Ukida se mogućnost neizdavanja avansne fakture u slučaju kada obveznik PDV-a u istom poreskom periodu primi avansnu uplati i izvrši promet. – Ovo znači da za svaku uplatu koja je plaćena pre fakture mora se izdati avansna faktura, bez obzira da li će se promet i konačna faktura izdati u istom poreskom periodu. 

Tip dokumenta: Dokument o povećanju (Knjižno zaduženje) 

Datum izdavanja – Dan nastanka/povećanja PDV obaveze je datum izdavanja dokumenta o povećanju kojim se zaračunavaju troškovi 

Datum povećanja – ugovor – Dan nastanka/povećanja PDV obaveze je datum kada je u skladu sa ugovorom došlo do povećanja osnovice za promet 

Ne nastaje obaveza obračuna PDV 

Tip dokumenta : Dokument o smanjenju (knjižno odobrenje) 

Dokument o smanjenju ne sadrži sekciju “Nastanak PDV obaveze” 

 

STATUS SUBJEKTA I PORESKI PERIOD 

Nije obveznik 

Obveznik PDV – unosi se datum ulaska u PDV (Nije moguće uneti budući datum, kao i datum raniji od 01.01.2005. godine) 

Poreski period: 

– kalendarski mesec (za mesečne obveznike) 

– kalendarko tromesečje (za tromesečne obveznike) 

Omogućeno je da se promena poreskog perioda može izvršiti isključivo tokom sledećih kalendarskih meseci: 

Januar – za prvo tromesečje

April – za drugo tromesečje 

Jul – za treće tromesečje 

Oktobar – za četvrto tromesečje 

IZMENE EVIDENCIJA PDV 

Obavezu elektronskog evidentiranja obračuna PDV-a u SEF-u ima poreski dužnik koji je: Obveznik PDV 

Lice koje nije obveznik PDV: 

– Subjekt javnog sektora 

– Dobrovoljni korisnik SEF-a 

Osim: 

Ukoliko je izdata eFaktura 

Ukoliko je izdat fiskalni račun 

Poreskog dužnika za uvoz dobara 

Pojedinačna evidencija PDV se vrši za: 

Promet dobara i usluga, kao i avans, za koji je primalac dobara i usluga poreski dužnik (interni obračun, interni obračun stranog lica) 

Promet dobara i usluga koji se vrši obvezniku poreza na prihod od samostalne delatnosti ili obvezniku poreza na dobit pravnih lica (licima koji nisu na SEF-u) 

Sve ostalo što se nije evidentiralo u pojedinačnoj evidenciji, a za isti nije izdata eFaktura ili fiskalni račun evidentira se u Zbirnoj evidenciji PDV-a. 

● Uvodi se polje “Jedinstveni identifikator evidencije” – ovo se popunjava automatski ● Ukida se polje “Ukupna naknada/vrednost” 

Zbirna evidencija PDV se vrši za: 

Promet bez naknade 

Promet stranim licima i avans koji je oporeziv 

Promet fizičkim licima kojima nije izdat fiskalni račun (npr advokatske usluge)

Manjak i rashod koji su oporezivi (iznad normativa) 

Posebni postupci oporezivanja (turističke agencije, polovna dobra i sl.) 

Sve korekcije: 

● Storno fakture (uz izjavu) 

● Knjižno odobrenje (uz izjavu, bez obzira što je izdata eFaktura) 

● U slučaju da nije izdata eFaktura do roka za evidentiranje pa se naknadno izda ● Povećanje/smanjenje PDV kada od roka za evidentiranje dođe do drugih izmena (naplata sa KiM, pribavljanje dokaza o poreskom oslobođenju i sl.) 

ROK ZA ELEKTRONSKO EVIDENTIRANJE OBRAČUNATOG PDV-A ISTIČE 10. DANA KALENDARSKOG MESECA KOJI SLEDI PORESKOM PERIODU ZA KOJI SE VRŠI OBRAČUN. OVAJ ROK SE NE POMERA UKOLIKO JE 10. NERADNI DAN 

ELEKTRONSKO EVIDENTIRANJE PRETHODNOG (ULAZNOG) PDV-a Obavezu elektronskog evidentiranja ulaznog PDV-a ima samo obveznik poreza na dodatu vrednost. 

Obveznik poreza na dodatu vrednost vrši elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, nezavisno od toga da li može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza koji se evidentira.

Ako od isteka roka za elektronsko evidentiranje PDV-a dođe do promene koja ima uticaj na elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, obveznik koriguje elektronsko evidentiranje prethodnog poreza u roku za podnošenje poreske prijave za poreski period u kojem je došlo do te promene. 

POČETAK PRIMENE: 

Mesečni obveznici:

za poreski period SEPTEMBAR 2024. – do 10.oktobra 2024. 

Tromesečni obveznici: 

za poreski period: OKTOBAR-DECEMBAR 2024. – do10. januara 2025. 

Evidentiranje se vrši NAKON isteka poreskog perioda za koji se vrši evidentiranje (od prvog dana narednog meseca) 

Evidentiranje prethodnog PDV za poreski period septembar se vrši OD 01.oktobra 

Šta evidentiramo: 

– Nabavke od obveznika PDV kada je u računu iskazan PDV 

– Nabavke od obveznika PDV kada se radi o prometu koji je oporeziv, a poreski dužnik je primalac (npr.građevinske usluge); 

Šta NE evidentiramo: 

– Nabavke od NEobveznika PDV 

– Nabavke koje su oslobođene PDV 

– Nabavke koje nisu predmet oporezivanja 

Kako evidentiramo: 

● Zbirno 

● Za poreski period 

● Delom automatski: 

na osnovu svih primljenih faktura (bez obzira na status) 

na osnovu pojedinačnih evidencija (internih obračuna) 

na osnovu podataka Uprave carine – PDV za plaćen uvoz 

● Delom ručno: 

po fiskalnim računima (SEF neće automatski preuzimati podatke od sistema za fiskalizaciju) 

po drugim računima izdatim izvan SEF-a 

iznos prethodnog PDV-a za koji imamo pravo odbitka u poreskom periodu 

Kada kreiramo evidenciju 

● Bilo kada u periodu od 01. – 10. u mesecu za prethodni poreski period 

● Nemoguće je kreirati evidenciju pre isteka poreskog perioda 

● Podaci koje budemo uvlačili automatski će povlačiti stanje od prethodnog dana (ukoliko 10. u mesecu povučemo automatski podatke dobićemo stanje zaključno sa prethodnim danom) – ovo će biti moguće uraditi samo jednom za poreski period

Korigovanje elektronskog evidentiranja prethodnog (ulaznog) PDV-a

Ako je elektronska faktura izdata u periodu od 10. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu ili je došlo do druge promene koja ima uticaj na elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, obveznik PDV koriguje elektronsko evidentiranje prethodnog poreza iskazivanjem odgovarajućih podataka u Evidenciji prethodnog poreza. 

Korigovanje elektronskog evidentiranja prethodnog poreza vrši se u roku za podnošenje poreske prijave za poreski period u kojem je došlo do promene koja ima uticaj na elektronsko evidentiranje prethodnog poreza. 

Ako je elektronska faktura prihvaćena najkasnije do isteka roka za predaju poreske prijave obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza najranije za poreski period u kojem je poreska obaveza nastala. 

Pravo na odbitak PDV-a obveznik može da ostvari ako poseduje račun / PRIHVAĆENU E-FAKTURU 

STORNIRANJE eFAKTURE 

Postupak storniranja eFakture ukoliko ste vi izdavalac je sledeći: 

1. Kada je primećena greška u fakturi vrši se storniranje fakture na SEF-u 

2. Traži se izjava kupca da nije koristio prethodni PDV po pogrešno izdatoj fakturi 3. Izrađuje se nova eFaktura sa ispravnim podacima, a u polju napomene se navodi sledeći tekst: 

Ovom elektronskom fakturom se zamenjuje faktura broj ____ od ____, u skladu sa članom 44. stav 2. Zakona o PDV-u.“ 

4. Kada dobijete overenu izjavu kupca da nije koristio PDV po pogrešnoj fakturi vršite unos podataka u zbirnu evidenciju u sekciji smanjenje PDV-a 

5. Overenu izjavu, storniranu fakturu i novu fakturu odlažete zajedno. 

Bez overene izjave kupca nemate pravo na korekciju PDV-a. 

!!! PDV sa storniranih izlaznih fiskalnih računa u jednom poreskom periodu je potrebno zbirno uneti u Zbirnu evidenciju PDV-a !!! 

!!! Postupak u slučaju ne izdavanje eFakture do 10. u mesecu za prethodni poreski period!!! Ukoliko se desi da niste izdali eFakturu do 10. u mesecu (propustili ste) postupak je sledeći: 1. U pojedinačnoj evidenciji unosite podatke sa fakture koju niste izdali na vreme (U polje “Broj fakture” unosite 0-nula) 

2. Izdajete eFakturu 

3. U zbirnoj evidenciji u sekciji smanjenja PDV-a unosite iznos PDV-a sa fakture 

Za stornirane fakture i knjižna odobrenja je potrebno pribaviti overenu izjavu/potvrdu kupca da nije koristio PDV i tek onda uraditi korekcije. Korekcija osnovice se radi u mesecu na koji se storno faktura/knjižno odnosi, a PDV se smanjuje u mesecu kada ste stekli uslov za umanjenje PDV-a, odnosno kada ste pribavili izjavu/potvrdu. Ovo može da budu različiti poreski periodi. 

Svi fiskalni računi sa PIB-om firme moraju biti proknjiženi bez obzira da li su plaćeni gotovinom ili karticom. 

Fiskalni računi izdati za promet u maloprodaji se mogu stornirati SAMO na zahtev javnog preduzeća.

Knjigovodstvena agencija Trgoservis poseban značaj pridaje poreskim pitanjima. Ukoliko imate nekih nejasnoća ili Vam je potreban savet, budite slobodni da nas kontaktirate.

Programi podrške za mikro, mala i srednja preduzeća za 2024. godinu

10 programa podrške ministarstva privrede

Ministarstvo privrede u 2024. godini sprovodi 10 programa podrške MSPP kroz koje će plasirati iznos od 2 milijarde dinara bespovratnih sredstava pomoći domaćoj privredi, i sprovesti projekte vrednosti preko 4 milijarde dinara.
Svi zainteresovani, mogu da se obrate akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama kako bi dobili besplatnu savetodavnu i tehničku pomoć u vezi sa podnošenjem zahteva. Spisak agencija možete videti na sledećem linku

Programi podrške su sledeći:

1. Program za nabavku opreme (u saradnji sa bankama i lizing kompanijama)
Javni poziv je otvoren.

Budžet: 800 miliona rsd
Ciljna grupa: Program je namenjen zadrugama, mikro, malim preduzećima i preduzetnicima. Pravo da konkurišu imaju privredni subjekti koji se bave proizvodnom ili građevinskom delatnošću, a zahtev za dodelu bespovratnih sredstava podnosi se kod banke/lizing kompanije koja je partner na ovom programu.
Finansijska konstrukcija: 50% bespovratna sredstva, 5% učešće privrednog subjekta, a 45% kredit banke/lizing kompanije.
Iznos dodeljenih bespovratnih sredstava: 500.000 RSD – 5.000.000 RSD
Datum objave Javnog poziva: 5. avgust 2024. godine. Javni poziv će trajati do utroška sredstava, a najkasnije do 31.12.2024. godine.
Više informacija na linku

2. Program razvojna šansa – linija za prerađivačku industriju (u saradnji sa Bankom Poštanska štedionica)

Javni poziv je otvoren.
Budžet: 600 miliona rsd
Ciljna grupa: Program je namenjen mikro, malim, srednjim preduzećima, preduzetnicima i zadrugama. Pravo da konkurišu imaju privredni subjekti koji se bave prerađivačkom industrijom (sektor C), a zahtev za dodelu bespovratnih sredstava podnosi se kod banke.
Finansijska konstrukcija: 50% bespovratna sredstva, 5% učešće privrednog subjekta, a 45% kredit banke.
Iznos dodeljenih bespovratnih sredstava: 7.500.000 RSD – 15.000.000 RSD
Datum objave Javnog poziva: 5. avgust 2024. godine. Javni poziv će trajati do utroška sredstava, a najkasnije do 31.12.2024. godine.
Više informacija na linku

3. Program za podsticaj razvoja prerađivačkih kapaciteta u oblasti lova, ribarstva, proizvodnje vina, piva i jakih alkoholnih pića (u saradnji sa Fondom za razvoj)

Javni poziv je otvoren.
Budžet: 160 miliona rsd
Ciljna grupa: Program je namenjen privrednim subjektima koji se bave preradom divljači, ribe, proizvodnjom vina, piva i jakih alkoholnih pića, a zahtev za dodelu bespovratnih sredstava podnosi se preko portala Fonda za razvoj Republike Srbije.
Finansijska konstrukcija: 30% bespovratna sredstva, a 70% je kredit kod Fonda za razvoj Republike Srbije
Iznos dodeljenih bespovratnih sredstava: 250.000 RSD – 5.000.000 RSD
Datum objave Javnog poziva: 19. jul 2024. godine. Javni poziv će trajati do utroška sredstava, a najkasnije do 31.12.2024. godine.
Više informacija na linku

4. Linija za razvoj starih umetničkih zanata

Javni poziv je otvoren.
Budžet: 10 miliona rsd
Ciljna grupa: Program je namenjen zadrugama, mikro i malim privrednim društvima i preduzetnicima. Pravo da konkurišu imaju privredni subjekti nosioci sertifikata starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti koje izdaje Ministarstvo privrede. Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava podnosi se, takođe, kod Ministarstva privrede.
Finansijska konstrukcija: Procenat bespovratnih sredstava je 100%.
Iznos dodeljenih bespovratnih sredstava: 80.000 RSD – 300.000 RSD
Datum objave Javnog poziva: 12. jul 2024. godine i trajaće do 12.09.2024. godine.
Više informacija o programu možete naći na sledećem linku 

5. Linija za razvoj preduzetništva žena i samohranih roditelja (u saradnji sa Fondom za razvoj)

Javni poziv je otvoren.
Budžet: 100 miliona rsd
Ciljna grupa: Program je namenjen preduzetnicama, mikro i malim privrednim društvima čiji je osnivač, zakonski zastupnik, ostali zastupnik i poslovođa žena. Pravo da konkurišu imaju privredni subjekti kod kojih je osnivač i zakonski zastupnik žena. U privrednom subjektu koji ima više vlasnika, većinski udeo mora biti u vlasništvu jedne ili više žena (minimum je 51%) i jedan od zakonskih zastupnika mora biti žena. Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava podnosi se preko portala Fonda za razvoj Republike Srbije.
Finansijska konstrukcija: Procenat bespovratnih sredstava 50% (odnosno do 55% vrednosti ulaganja za privredne subjekte čiji osnivači su žene samohrani roditelji u skladu sa kriterijumima iz Programa), a preostali iznos ulaganja finansiraće se iz sopstvenih sredstava korisnika ili iz kredita Fonda za razvoj Republike Srbije.
Iznos dodeljenih bespovratnih sredstava: 400.000 RSD – 6.000.000 RSD
Datum objave Javnog poziva: 26. jul 2024. godine. Javni poziv će trajati do utroška sredstava, a najkasnije do 31.12.2024. godine.
Više informacija o programu možete naći na sledećem linku

6. Program podrške početnicima u poslovanju i mladima (u saradnji sa Fondom za razvoj)

Javni poziv je otvoren.
Budžet: 100 miliona rsd
Ciljna grupa:
1. Program je namenjen početnicima u poslovanju – preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre, najranije od 1. januara 2022. godine pa nadalje.
2. Program je namenjen preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima kod kojih je osnivač i zakonski zastupnik fizičko lice do 35 godina starosti i koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije od 1. januara 2019. godine pa nadalje. Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava podnosi se preko portala Fonda za razvoj Republike Srbije.Finansijska konstrukcija:
1. Procenat bespovratnih sredstava je do 30% vrednosti ulaganja, odnosno do 40% vrednosti ulaganja za privredne subjekte koji pripadaju jedinicama lokalne samouprave koje su razvrstane u treću ili četvrtu grupu razvijenosti, a preostali iznos ulaganja finansiraće se iz kredita Fonda za razvoj Republike Srbije.

2. Korisnici mladi (osnivač i zakonski zastupnik fizičko lice do 35 godina starosti) koji zadovolje uslove Programa, mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu do 40% vrednosti ulaganja, odnosno do 50% vrednosti ulaganja za privredne subjekte koji pripadaju jedinicama lokalne samouprave koje su razvrstane u treću ili četvrtu grupu razvijenosti, a preostali iznos ulaganja finansiraće se iz kredita Fonda za razvoj Republike Srbije.
Iznos dodeljenih bespovratnih sredstava: 400.000 RSD – 6.000.000 RSD
Datum objave Javnog poziva: 15. jul 2024. godine. Javni poziv će trajati do utroška sredstava, a najkasnije do 31.12.2024. godine.
Više informacija o programu možete naći na sledećem linku

7. Linija za razvoj preduzetništvu žena na selu

Javni poziv je otvoren.
Budžet: 30 miliona rsd
Ciljna grupa: Program je namenjen mikro privrednim društvima čiji je osnivač i zakonski zastupnik žena i preduzetnicama, koje se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda i svoju delatnost obavljaju u seoskom području. Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava podnosi se kod Ministarstva privrede.
Finansijska konstrukcija: Procenat bespovratnih sredstava je 100%.
Iznos dodeljenih bespovratnih sredstava: 300.000 RSD – 500.000 RSD
Datum objave Javnog poziva: 11. jul 2024. godine i trajaće do 10.09.2024. godine.
Više informacija o programu možete naći na sledećem linku

8. Program podrške Dualnom obrazovanju (Kancelarija za dualno obrazovanje)

Javni poziv je otvoren.
Budžet: 50 miliona rsd
Ciljna grupa: Program je namenjen poslodavcima uključenim u dualno obrazovanje koji obučavaju učenike koji pohađaju završnu školsku godinu u školskoj 2024/2025. godini na dualnim obrazovnim profilima. Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava podnosi se kod Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacije.
Finansijska konstrukcija: Procenat bespovratnih sredstava je 100%.
Iznos dodeljenih bespovratnih sredstava: Poslodavci mogu da dobiju bespovratna sredstva srazmerno broju učenika završne godine školovanja u školskoj 2024/2025. godini sa kojima poslodavac ima zaključen ugovor o učenju kroz rad, a koja po učeniku ne može biti manja od 17.000,00 dinara
Datum objave Javnog poziva: 2. avgust 2024. godine i trajaće do 12.09.2024. godine.
Više informacija o programu možete naći na sledećem linku

9. Podrška privrednim društvima na Kosovu i Metohiji (u saradnji sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju)

Javni poziv je u pripremi.
Iznos ukupnih bespovratnih sredstava je 140 miliona rsd.

10. Podrška za Republiku Srpsku

Javni poziv je u pripremi.
Iznos ukupnih bespovratnih sredstava je 10 miliona rsd.


Izvor informacija:
Ministarstvo privrede Republike Srbije (
https://privreda.gov.rs/usluge/javni-pozivi),
Portal Preduzetništva (
https://preduzetnistvo.gov.rs/vesti/paket-10-programa-podrske-mspp-ministarstva-privrede-u-2024/)
 
Ova stranica sadrži linkove na stranice trećih strana. Ove povezane web stranice nisu pod kontrolom Organizacije, a Organizacija nije odgovorna za sadržaj bilo koje povezane web stranice ili bilo koje hiperveze sadržane u web stranici s linkom. Organizacija vam pruža ove hiperveze samo kao pogodnost, a uključivanje bilo koje veze ne implicira bilo kakvo odobrenje povezane web stranice od strane Organizacije. Povezujete se na bilo koju takvu web stranicu u potpunosti na vlastitu odgovornost.

Osnivanje firme za strane državljane kao osnov za privremeni boravak u Srbiji

Osnivanje firme za strane državljane kao osnov za privremeni boravak u Srbiji

Ukoliko stranac želi da duži vremenski period boravi i radi u Srbiji, potrebna mu je dozvola za privremeni boravak u Srbiji – jedinstvena dozvola.

Šta je privremeni boravak za strance u Srbiji?

Privremeni boravak – jedinstvena dozvola, je dozvola za boravak stranog državljanina u Republici Srbiji, a odobrava se strancima koji nameravaju da borave u srbiji duže od 90 dana zbog rada, a po osnovu samozapošljavanja. Ovakva dozvola se odobrava na period do tri godine, a na isti period može i da se produžuje.

Osnivanje firme u Srbiji (samozapošljavanje) – kao osnov za dobijanje jedinstvene dozvole za privremeni boravak stranca u Srbiji

Osnivanje firme je jedan od osnova da stranac dobije dozvolu za privremeni boravak u Srbiji. Procedura za otvaranje firme za stranca je jednostavna i brza. APR najčešće u roku od pet radnih dana donosi rešenje o upisu u privredni registar po osnovu registracione prijave. Rešenje o osnivanju firme jedan je od dokaza koji se prilaže uz drugu dokumentaciju prilikom podnošenja zahteva za odobrenje jedinstvene dozvole po osnovu osnivanja firme u Srbiji.

Treba napomenuti da termin „otvaranje firme“ naš zakon ne prepoznaje kao osnov za dozvolu za privremeni boravak. Ono što zakon prepoznaje kao osnov za privremeni boravak je „zapošljavanje“ i „samozapošljavanje“.
Prilikom podnošenja zahteva u slučaju samozapošljavanja potrebno je pribaviti sledeće dokumente:
– Izvod iz registra privrednih subjekata o registraciji pravnog lica ili preduzetnika u Republici Srbiji,
– Važeći lični dokument (pasoš ili lična karta)
– Dokazi o opravdanosti zahteva u skladu sa osnovom za izdavanje jedinstvene dozvole
– Adresa boravišta, adresa stanovanja, odnosno izjava o nameravanoj adresi stanovanja za stranca koji zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole podnosi iz inostranstva.

Pravo na privremeni boravak (jedinstvenu dozvolu) po osnovu otvaranja firme u Srbiji, kao osnov za produženje

U slučaju produženja jedinstvene dozvole po osnovu zapošljavanja, strani državljanin ima pravo da podnese zahtev ukoliko registruje firmu (pravno lice ili preduzetnik), što zakon „vidi“ i tretira kao samozapošljavanje.
U tom slučaju pribavlja se sledeće:
– Dokaz o opravdanosti zahteva,
– Jedinstvena dozvola za zapošljavanje stranaca, koja se dobija po osnovu rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje i kojim se odobrava rad ili zapošljavanje stranih državljanina,
– ostala obavezna dokumentacija.

 

Stranac osnivač i/ili direktor privrednog društva u Srbiji

U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, pravno lice može imati jednog ili više osnivača. Takođe privredno društvo mora imati zakonskog zastupnika odnosno direktora.
Opcija je i da osnivač istovremeno bude i direktor. U skladu sa Zakonom, direktor društva može da bude rezident ili nerezident Republike Srbije.
Kada govorimo o zasnivanju radnog odnosa u firmi u kojoj je angažovan direktor stranac (kao osnivač), imamo dve mogućnosti:
– Zasnivanje radnog odnosa u firmi (potpisuje se Ugovor o radu),
– Angažovanje direktora van radnog odnosa (potpisuje se Ugovor o pravima i obavezama direktora).
U svakom slučaju, ukoliko planira da boravi i radi u Republici Srbiji, Stranom državljaninu potrebna je jedinstvena dozvola za rad.
Međutim ukoliko stranac koji je osnivač društva i direktor, ali nije u radnom odnosu (nema ugovor o radu u firmi koju je osnovao) i planira da boravi kraće nego što je propisano za privremeni boravak u Republici Srbiji, nema obavezu da poseduje jedinstvenu dozvolu za privremeni boravak po osnovu zapošljavanja.

Ukoliko planirate da otvorite firmu u Srbiji, i treba Vam pomoć, budite slobodni da nas kontaktirate.

Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma

Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma podrazumeva preduzimanje određenih radnji i mera za otkrivanje i sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Kao računovodstvena agencija obavezni smo da primenjujemo ovaj zakon u smislu identifikacije naših klijenata, procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, kao i preventivne mere ukoliko postoje naznake da bi do takvih nezakonitih aktivnosti moglo da dođe.

Kada je reč o pranju novca, početna imovina uvek proističe iz nezakonitih aktivnosti, dok u slučaju finansiranja terorizma izvori mogu biti zakoniti i nezakoniti. U slučaju finansiranja terorizma, glavni cilj nije prikrivanje porekla novca već prikrivanje aktivnosti koja se finansira.

Pranje novca je po definiciji proces prikrivanja nezakonitog porekla novca ili imovine stečene kriminalnim radnjama.

Pranjem novca smatra se: konverzija ili prenos imovine stečene izvršenjem krivičnog dela; prikrivanje ili netačno prikazivanje prave prirode, porekla, mesta nalaženja, kretanja, raspolaganja, vlasništva ili prava u vezi sa imovinom koja je stečena izvršenjem krivičnog dela; sticanje, držanje ili korišćenje imovine stečene izvršenjem krivičnog dela. Pranjem novca smatraju se i iste aktivnosti izvršene izvan teritorije Republike Srbije.

Pranje novca ima tri osnovne faze:

1. Prva faza: faza „ulaganja“ je prekidanje direktne veze između novca i nezakonite aktivnosti kojom je stečen.

2. Druga faza: Faza „raslojavanja“ ili „prikrivanja“. Novac se sa računa na koji je položen prebacuje na druge račune sa ciljem da se prikaže neka fiktivna poslovna aktivnost gde je cilj prikrivanje veze novca i kriminalne aktivnosti.

3. Treća faza: faza „integracije“, u kojoj se prljav novac pojavljuje kao novac koji potiče od legalne delatnosti. Čest metod integracije prljavog novca u legalne tokove je kupovina nekretnina ili paketa akcija. U ovoj fazi koncentracija je na tržištu vrednosti tj. na ono sa čime se može trgovati. Recimo davanje nekretnina u zakup nije nezakonito, često se takav novac ulaže u finansiranje privrednih društava koja su u poteškoćama a nakon toga nastavljaju uspešno da rade, rezultati poslovanja predstavljaju zakonite prihode.

Finansiranje terorizma – definicija i faze

Finansiranjem terorizma u smislu zakona, smatra se obezbeđivanje ili prikupljanje imovine ili pokušaj njenog obezbeđivanja ili prikupljanja, u nameri da se koristi ili sa znanjem da može biti korišćena, u celosti ili delimično:

1. za izvršenje terorističkog akta;

2. od strane terorista;

3. od strane terorističkih organizacija.

Pod finansiranjem terorizma smatra se i podstrekavanje i pomaganje u obezbeđivanju i prikupljanju imovine, bez obzira da li je teroristički akt izvršen i da li je imovina korišćena za izvršenje terorističkog akta, pri čemu osnovni cilj ne mora nužno biti prikrivanje izvora finansijskih sredstava, već da se prikrije priroda aktivnosti za čije su finansiranje ta novčana sredstva namenjena.

Postoje četiri faze u postupku finansiranja terorizma:

1. prikupljanje novčanih sredstava iz zakonitog poslovanja ili iz kriminalnih aktivnosti

2. držanje, odosno čuvanje prikupljenih novčanih sredstava

3. prenos prikupljenih novčanih sredstava teroristima da bi se novac iskoristio za terorističko delovanje

4. korišćenje novčanih sredstava za kupovinu eksploziva, oružja, opreme, finansiranje kampova za obuku, propagandu, političku podršku, pružanje utočišta i sl.

 

U tom kontekstu vrši se procena rizika i to na nivou države (nacionalna procena rizika), na nivou obveznika (sektorska ranjivost) i na nivou poslovnog odnosa (stranke)

Analiza za Republiku Srbiju pokazala je da je sveobuhvatni rizik od pranja novca srednji.

Sektori koji su izloženi visokom stepenu pretnje od pranja novca, su sektor nekretnina, sektor priređivanja online igara na sreću i bankarski sektor. Slede računovodstveni sektor koji ima srednje visok rizik ali i tendenciju ka visokoj izloženosti, menjači i kazina su takođe u srednje visokom riziku.

Srednjem stepenu rizika izloženi su posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti, advokati, pružaoci usluga koji su povezani sa virtuelnom imovinom, sektor prometa automobilima, poštanski operatori i faktoring društva.

U srednjem stepenu sa tendencijom srednje niskog su društva za životno osiguranje, a u srednje niskom su sektor tržišta kapitala, platne institucije i institucije elektronskog novca, revizori i javni beležnici.

U niskom stepenu izloženosti pretnji su davaoci finansijskog lizinga i dobrovoljni penzijski fondovi.

U finansijskom sektoru najranjivije institucije su banke, platne institucije, javni poštanski operator i institucije elektronskog novca, slede menjačnice, faktoring društva i sektor tržišta kapitala, a potom društva za životno osiguranje, davaoci finansijskog lizinga i dobrovoljni penzijski fondovi.

U nefinansijski sektor Republike Srbije sapadaju zakonski obveznici: posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti, priređivači igara na sreću putem interneta, kazina i poštanski operatori, pa onda idu tzv. „gatekeepers“ gde su revizori, računovođe, advokati i javni beležnici. Nefinansijski deo čine i investitori u delatnosti izgradnje stambenih i nestambenih objekata i delatnost prometa automobila koji nisu obveznici po zakonu.

Najranjiviji sektori u nefinansijskom delu su sektor nekretnina, igre na sreću, računovodstvene agencije i poštanski operatori, onda slede advokati, javni beležnici i društva za reviziju.

 

Zašto su računovođe „pod lupom“ u smislu ovog zakona, i zašto smo obavezni da po zakonu vodimo evidenciju svih naših stranaka?

Rad računovođa jedna je od ključnih poluga kriminalnih struktura u procesu pranja novca iz razloga što je nakon učinjene kriminalne radnje potrebno da se kroz knjigovodstvo napravi privid legalnosti za određene transakcije. Angažovanje računovođa je veoma atraktivno za potencijalne „perače“ novca zato što će svaki računovodstveni dokument koji se daje na knjiženje, ukoliko poseduje formalnu ispravnost, biti proknjižen bez obzira da li su se poslovne promene dogodile ili ne.

Tako računovođe mogu biti zloupotrebljene u cilju pranja novca knjiženjem fiktivnih prihoda, odnosno prihoda nastalih od nepostojećih osnova poslovanja, lažno uvećanih faktura; kroz knjiženje uvećanih faktura, kada se proizvodi i usluge fakturišu po nerealno visokim cenama, čime se iskazuje uvećani prihod i dobit, te se stvara pogrešna slika o uspešnosti poslovanja pravnih lica; Kroz pripremu lažnih prijava o zaradi; kroz pružanje saveta u cilju utaje poreza; Kroz osnivanje privrednih društava i dobrotvornih organizacija i upravljanje njima, pomažući pritom u stvaranju složenih vlasničkih struktura radi prikrivanja složene šeme pranja novca; kroz falsifikovanje podataka u finansijskim isveštajima itd. Pored navedenog, računovođe mogu pružati i usluge poreskog savetovanja, što je „peračima novca“ takođe atraktivno, jer im računovođe mogu pružiti stručne savete koji se tiču poreskih propisa.

Naime, računovodstvene usluge za koje se „perači novca“ najviše interesuju su:

a) Finansijsko i poresko savetovanje

b) osnivanje privrednih društava

v) Kupovina ili prodaja imovine

g) Vršenje finansijskih transakcija

e) Upoznavanje sa finansijskim institucijama

Mi kao računovodstvena agencija imamo obavezu identifikacije svake naše stranke i u skladu sa tim, dužni smo da arhiviramo najmanje četiri dokumenta:

1. Izvod iz APR-a gde se nalaze svi podaci o firmi, pečatiran i potpisan od strane vlasnika/odgovornog lica

2. Potpisana izjava da lice nije ili jeste domaći ili strani funkcioner

3. Potpisani print ili kopija ukoliko nije sa čipom lične karte (ili pasoša za strance)

4. Ugovor sa računovodstvenom agencijom

Ukoliko želite više informacija na temu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma kao i novosti iz te oblasti posetite sajt Uprave na sledećem linku: https://www.apml.gov.rs/latinica

Za tekst smo koristili podatke sa sajta Uprave za sprečavanje pranja novca i SPINIFT cloud aplikacije koju koristimo za evidenciju naših klijenata. Uz računovođe aplikacija je prilagođena i agencijama za nekretnine i u velikoj meri olakšava primenu zakonske obaveze. Više o SPINIFT aplikaciji na linku: https://spinift.com/

 

Vaučeri fiskalni račun i PDV

Šta je vaučer?

Vaučer je instrument za plaćanje određenih roba ili usluga po unapred definisanim uslovima. Vrednosni vaučer može da bude u fizičkom ili elektronskom obliku.

Postoji jednonamenski i višenamenski vaučer.

Jednonamenski vaučer

U trenutku izdavanja jednonamenskog vaučera poznato je mesto izdavanja dobara ili pružanja usluga, kao i iznos PDV-a.
Budući da su svi elementi prodaje jednonamenskog vaučera poznati, za njega se izdaje fiskalni račun.
Samim tim, trenutak stvarne isporuke dobara ili usluga u zamenu za pomenuti vaučer, ne smatra se nezavisnim prometom. Tada neće ponovo doći do obračuna PDV-a, sem ukoliko se vaučerom plaća deo vrednosti. Ostatak vrednosti svakako mora biti evidentiran.

Višenamenski vaučer


U trenutku izdavanja višenamenskog vaučera, mesto prometa roba ili usluga, kao i visina PDV-a nije definisano.
Budući da nemamo definisano mesto prodaje ili usluga, kao i visinu PDV-a, u trenutku izdavanja ovakvog vaučera nije moguće izdati fiskalni račun.
U ovom slučaju PDV se evidentira u trenutku stvarnog prometa roba ili usluga, a svaki prethodni prenos tog vaučera smatra se distribucijom, reklamom ili drugom uslugom i svaki njegov prethodni prenos nije predmet oporezivanja PDV-om.


Važno je napomenuti da se vrednosnim vaučerom ne smatra instrument koji daje imaocu pravo na popust dobara ili usluga.


Na ovom linku možete opširnije da vidite šta kaže zakon na ovu temu.

Službeno vozilo firme

Službeno vozilo firme

Često firme svojim zaposlenima ustupaju na korišćenje službeno vozilo firme. U najvećem broju slučajeva to se radi u poslovne svrhe i u skladu sa potrebama delatnosti firme.

Međutim ima i slučajeva gde firma ustupa službeno vozilo zaposlenom u privatne svrhe. U tekstu koji sledi pišemo o uslovima pod kojima se službeno vozilo ustupa zaposlenom.

Firma sem svojim zaposlenima, može da ustupi službeno vozilo firme i licima koja nisu zaposlena u firmi, već imaju neku vrstu ugovora o radnom angažovanju odnosno poslovnoj saradnji.

Uslov je da lice u ovom slučaju koristi to vozilo za obavljanje poslova, i u skladu sa delatnošću tog poslovnog subjekta.

U smislu načina korišćenja, službeno vozilo firme može da se koristi:

  1. tokom ili van radnog vremena samo za potrebe firme.
  2. korišćenje službenog vozila u privatne svrhe zaposlenog (u ovom slučaju potrebno je napraviti ugovor o korišćenju službenog vozila u privatne svrhe).

Korišćenje službenog vozila za lične potrebe tretira se kao pogodnost i spada u primanja zaposlenog, koje je kao i druga primanja oporezivo.

Dokumenti kojima se uređuje upotreba službenog vozila firme u poslovne ili privatne svrhe su:

  1. Opšti akt poslodavca ili
  2. Ugovor između poslodavca i zaposlenog

Ovim dokumentom definišu se svi detalji oko svrhe korišćenja, naknada, troškova i drugih uslova saradnje. Tu spadaju i uslovi pod kojima se vozilo koristi u privatne ili u poslovne svrhe.

Službeno vozilo firme samo u poslovne svrhe

U ovom slučaju podrazumeva se da zaposleni koristi službeno vozilo samo za obavljanje dužnosti povezanih sa delatnošću i u korist firme. To podrazumeva da će se službeno vozilo koristiti u toku radnog vremena, ili van radnog vremena za dolazak i odlazak sa posla. Svi troškovi vezani za vozilo u ovom slučaju padaju na poslodavca.

Službeno vozilo firme u privatne svrhe

Kao što smo već naveli, u ovom slučaju benefit zaposlenog da koristi vozilo u privatne svrhe tretira se kao zarada. To znači da se osnovna zarada zaposlenog uvećava za vrednost te pogodnosti i za nju se plaćaju doprinosi i porez, isto kao i na zaradu.

Od dokumenata potreban je opšti akt odnosno odluka poslodavca o korišćenju službenog vozila u privatne svrhe. Sačinjava se i ugovor koji poslodavac i zaposleni potpisuju i time zaposleni stiče pravo da koristi službeno vozilo u privatne svrhe.

Ugovori koji uređuju ovo pitanje su ugovor o korišćenju službenog vozila u privatne svrhe i ugovor o radu.

Ugovorom su definisana i pitanja kao što su naziv i marka vozila, broj pređenih kilometara na dan, registarski broj, period korišćenja službenog vozila, da li se plaća naknada ili ne (zakup), ko snosi troškove upotrebe i održavanja vozila…

Šta ukoliko vozilo nije u vlasništvu firme?

Poslodavac može da ustupi vozilo zaposlenom i ukoliko vozilo nije u vlasništvu firme već je u vlasništvu poslodavca, iznajmljeno, ili je pod lizingom…

Podrazumeva se da su ovi odnosi regulisani ugovorom između firme i vlasnika vozila.

Da li privatno vozilo može da se koristi za potrebe firme?

Već smo naveli da je ova opcija moguća i regulisana je odlukom o upotrebi privatnog vozila u službene svrhe ili ugovorom o zakupu privatnog vozila za službene svrhe.

U ovom slučaju zaposlenom mora da se odobri korišćenje privatnog putničkog vozila za prevoz na službenom putovanju u zemlji ili inostranstvu.

Automobil u ovom slučaju jeste u vlasništvu zaposlenog ali se za potrebe poslovanja koristi u svrhu poslovanja firme.

Kako je regulisan porez u slučaju korišćenja službenog vozila u privatne svrhe

Porez plaća poslodavac. Zakon o porezu na dohodak građana korišćenje službenog vozila u privatne svrhe „vidi“ kao zaradu i na nju se obračunava i plaća porez na zarade i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Ukoliko zaposleni uz pogodnost korišćenja službenog vozila u privatne svrhe ima i druga primanja u smislu troškova goriva, održavanja i slično, a koje mu plaća poslodavac, i taj iznos ulazi u osnovicu zarade i na njega se takođe plaća porez i doprinosi.

Poreske obaveze koje su propisane u slučaju korišćenja službenog vozila u privatne svrhe

– porez na zarade

– doprinosi za PIO – na teret poslodavca i zaposlenog

– doprinosi za zdravstveno osiguranje – na teret poslodavca i zaposlenog

– doprinosi za nezaposlenost – na teret poslodavca i zaposlenog

Treba napomenuti da su sva gorenavedena primanja u smislu korišćenja službenog vozila i  predmet oporezivanja poreza na dohodak građana.

 

Ukoliko imate pitanje na ovu ili neku drugu temu, budite slobodni da nas kontaktirate

Transferne cene – video

Šta su transferne cene?

Ko su povezana lica?

Šta je studija o transfernim cenama i zašto je obavezna?

Pogledajte video i doznajte odgovore na ova i još neka važna pitanja.

Transferne cene – transkript

Danas ću govoriti o transfernim cenama. Transferne cene su zapravo… one praktično nose sa sobom obavezu koja povezana lica imaju u transakcijama među sobom, i u obavezi su da izrade studiju o transfernim cenama ili neki izveštaj o transfernim cenama. Zbog toga što zakonodavac posebno zahteva da se transakcije među povezanim licima moraju… na to se mora posebno obratiti pažnja i napraviti poseban izveštaj od strane učesnika. Zašto se to radi i ko su uopšte povezana lica? U zakonu o porezu na dohodak građana i u zakonu o porezu na dobit su propisana povezana lica i ja ne bi u ovom trenutku govorio o tome jer to lako možete da neđete. Više bi govorio o tome zašto zapravo postoji obaveza izrade studije o transfernim cenama. Znači kada imamo transakcije između lica koja su povezana, recimo da sam ja sada vlasnik jedne firme i da sam vlasnik i druge firme i te dve firme međusobno sarađuju, to bi onda bila… ta saradnja između te dve firme gde sam ja vlasnik te dve firme, jedne i druge firme, je zapravo, se smatra saradnja među povezanim licima, transakcija među povezanim licima. Dok, saradnja moje firme sa nekom drugom firmom, sa kojom nemam nikakve veze i povezanosti, to se smatra transakcijom koja je van dohvata ruke. Ova prva je na dohvat ruke zato što praktično i jedna i druga osoba u toj prvoj varijanti mogu da se dogovaraju oko uslova transakcije. Znači tu je cilj da kad god ima povezanih lica i transkacija među njima da se te transakcije u potpunosti analiziraju i u funkcionalnom i u smislu delatnosti i da se provere kroz neku odabranu metodu za proveru transfernih cena. Znači ja ne moram nešto ako se radi o prodaji i u jednom i u drugom slučaju… u prvom slučaju mogu da prodam nešto jeftinije zato što je to neko ko je meni poznat, ko je meni povezano lice. U drugom slučaju imam neku redovnu cenu, i tu praktično treba da se utvrdi da li postoji razlika. Cilj transfernih cena je u tome da se utvrdi da li postoji neka razlika između cena koje su između cena koje su van dohvata ruke, znači nepovezanim licima, i poređujući sa ovim transakcijama koja su sa povezanim licima i da vidimo da li te razlike praktično treba i utiču na neku korekciju kod određenog subjekta. Znači jako je važno da se utvrdi ko spada u ta povezana lica. Zakon o porezu na dohodak i zakon o porezu na dobit ne rešavaju baš na isti način naravno ko su povezana lica, ali znači tu se polazi od toga da li postoje neki makar i najdalji rodbinski odnosi, bračni odnosi, usvojiteljski odnosi ili neka mogućnost upravljanja koja se meri određenim procentima u vlasništvu ili u upravljanju u smislu da je neko od organa koji donose važne odluke u firmama. Kada prođemo taj momenat da utvrdimo da postoji povezanost neke grupe lica jel tako… Znači povezanost može postojati između dva lica a može postojati i grupa lica. Znači to nije uopšte sporno koliko ljudi može biti u nekom povezanom odnosu.

Sledeći korak je da se ide na neku analizu delatnosti, znači da se tačno vidi šta koja firma tačno radi. I koji su to praktično poslovni odnosi, koje su to vrste transakcija, u kom pravcu se odvijaju između tih povezanih lica. Znači to mora da bude potpuni prikaz i potpuna analiza svih transakcija i u funkcionalnom smislu. Znači da se vidi ko snosi rizike poslovanja, i sve ono što može da utiče na stepen odnosa i da se utvtdi ko je zapravo taj koji je nosilac u tim transfernim cenama. Kada smo prošli te analize poslovanja, sledeće je da moramo da odaberemo neku od metoda za proveru transfernih cena. Zakonodavac nije dao prioritet, on je ponudio određene metode, a izbor metoda zapravo zavisi od toga o kojoj se transakciji radi. Jer ako se radi, najjednostavnije transakcije su interno recimo uporedive cene, da ja radim recimo sa jednom firmom koja je povezana i radim još sa drugim firmama koje su nepovezane, i znači ja u mojoj dokumentaciji i mojim podacima imam podatke kako sam poslovao sa drugima, po kojim cenama i kako sam povezao sa povezanim licem. Tu praktično nije problem da se uradi na jedan relativno jednostavan način odabir metode i utvrđivanje transfernih cena. Tako da… još nešto je važno napomenuti, da je zakonodavac, propisao u pravilniku ukoliko je visina tih transakcija na godišnjem nivou manja od 8 000 000 dinara, onda se samo radi izveštaj o transfernim cenama. Znači, navedu se podaci koja su to lica, nevede se koje su to transakcije i u kom iznosu, i u izveštaju se kaže koliko je to obim transakcija i ako je on ispod 8 000 000 dinara onda se ne radi ovaj drugi deo posla, a to j eprovera. Znači smatra se automatski da te transakcije nisu od uticaja i da nema potrebe za korekcijom po osnovu transfernih cena. Znači kada se radi o prometu između povezanih lica od 8 000 000 dinara. Ako se radi o većem prometu, znači promet koji je veći od 8 000 000 dinara na godišnjem nivou mora se raditi studija, koja je samo po nazivu već kompleksnija, i sadrži više analiza, i mora da se radi praktično po nekoj odobrenoj metodi provera transfernih cena i ona će gotovo izvesno dovesti do toga, ta kontrola transfernih cena će dovesti do neke korekcije na strani prihoda kod određenog kontrolisanog odnosno posmatranog lica. I kada se još obavezno rade studije o transfernim cenama? Kada se radi o odnosima pozajmljivanja i kreditiranja između povezanih lica. S obzirom da se najčešće radi o tome da jedna firma pozajmljuje drugoj firmi, naravno povezanoj, bez ikakvog problema, bez ugovorene kamate, a onda je zapravo ideja zakonodavca, da firma koja je dala sredstva, je zapravo propustila da za to obračuna neku kamatu, pa je onda zakonodavac propisao, uvek se na kraju godine donesu obavezne stope koje se moraju primeniti u takvim transakcijama, to su minimalne stope… I radi se o tome da li se radi o dugoročnim ili o kratkoročnim pozajmicama, da li to rade banke ili to radi neka druga privredna društva, da li se radi o devizama, dinarima, i kojim devizama… Ali uglavnom propisan je način kako se utvrđuje taj iznos kamate, i zapravo ta kamata onoj firmi koja je izvršila pozajmicu će predstavljati prihod, neki propušteni prihod koji nije u knjigovodstvu ali na osnovu studija o transfernim cenama, mora praktično da bude pripisan na strani prihoda. Tako da tu smo došli do toga da na ovom malom primeru jel tako, naravno odabrane metode, su slobodne u vašem izboru, samo je cilj da one na kvalitetan način dokažu i pokažu ono što ste vi kroz sistem provere transfernih cena došli do određenih podataka i da ćete praktično izvršiti korekciju na strani prihoda jel tako, ili rashoda, u poreskim bilansima kad budete predavali, kad dođe rok za predaju poreskih bilansa. Smisao je taj da, navodno u SAD se ni ne rade transferne cene unutar same države, nego oni više imaju zaštitu kada firme posluju u međunarodnim transakcijama. Kod njih je glavni smisao u tome da ne dođe do utajene kapitalizacije, znači da se na domaćoj firmi ne umanji dobit da bi se manje platio porez, nego da će taj porez se preneti u neku povezanu firmu ali u onu državu gde je manja obaveza poreza. Znači tu je jedan od osnovnih, praktično, razloga zašto se radi… posebno u tom smeru kada imamo povezane firme u raznim državama.