Knjigovodstvena agencija Novi Sad

Video – Nove fiskalne kase, kako je bilo do sada i šta nas čeka ubuduće

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Transkript

Nove fiskalne kase, kako je bilo do sada i šta nas čeka ubuduće

U trećem delu priče o novom zakonu o fiskalizaciji govorimo o tome kako je to do sada bilo, a kako će biti u buduće.

Po do sada važećem zakonu o fisklanim kasama evidentiranje prometa se vršilo preko fiskalne kase koja je bila povezana sa GPRS uređajem, stabilnom telefonskom linijom, sa centrom u Beogradu.

Rad na fiskalnoj kasi je bio u operativnoj memoriji i tek kada se pritisne dugme za štampu fiskalnog isečka, taj promet se beležio.

Štampa je išla preko posebnog uređaja, takozvanog fiskalnog štampača, na termalnoj traci, sa kopijom, gde je original fiskalnog isečka se davao korisniku, a kopija se čuvala na rolni. I postojala je obaveza čuvanja te rolne.

Na kraju radnog dana se vršilo zaključivanje dnevnog prometa, i tek tada su ti podaci sa ukupnog dnevnog prometa odlazili na takozvanu tvrdu memoriju, sa koje su se povremenim pristupom od strane poreske uprave preuzimali podaci na centralni server.

Znači nije bilo podataka o pojedinostima, o izvršenom prometu usluga i o prometu dobara na fisklanim isečcima, već je taj zbirni podatak o tome šta je tog dana prometovano samo bio poznat u poreskoj upravi.

Poreski obveznik je imao obavezu da vodi dodatne evidencije. Čuvali su se ti dnevni izveštaji i kopije fiskalnih isečaka. A znamo da su kopije tih fiskalnih isečaka bile podložne bledenju i brzom propadanju.

Takođe postojala je i obaveza da se ručno vode nalozi za ispravku i obaveza da se izdaju gotovinski računi na zahtev kupaca kada su oni toi prilagali za svoje poslovne knjige ako se radi o obveznicima od samostalnih delatnosti i poreza na dobit.

Bila je obavezna fiskalizacija i defiskalizacija kase i obaveza godišnjeg pregleda od strane servisa i servisiranje kase.

Takođe postojala je obaveza da se izdaje fiskalni račun preko fiskalne kase u svakom slučaju kada ima električne energije. Ako nema električne energije, u praksi su ljudi prelazili na ručno izdavanje računa, s tim da to nije bilo u skladu sa zakonom, zato što je zakon jedino dozvoljavao ručno izdavanje računa u onim slučajevima kada je prijavljen kvar kase, kada je kasa bila kod servisera i uz potvrdu o tome kvaru i otklanjanju kvara. U tom međuprostoru je moglo da se radi izdavanje računa ručno.

Poreska uprava je koristila u cilju kontrole evidentiranih prometa takozvanu provokativnu kontrolu, i to znamo kako je izgledalo i kako je završavalo.

Sada sam govorio o tome kakav je do sada bio rad na fiskalnim kasama.

Sada ću pričati o tome kako će to biti ubuduće.

Ministarstvo finansija je ocenilo da je dosadašnji koncept evidentiranja prometa bio tehnološki zastareo, da poreska uprava ne raspolaže sa dovoljno podataka o ostvarenom prometu, te da je potrebno da se pređe na praćenje prometa u stvarnom vremenu, i da treba iskoristiti evidentni napredak tehnologije.

Ta budućnost se zapravo zove fiskalizacija – fiskalni račun u elektronskoj formi.

Za pravilno ispunjenje obaveze za evidentiranje prometa na malo preko fiskalnog sistema za izdavanje računa ubuduće će biti neophodno:

Prvo, bezbednosni element. To je element koji može biti u vidu smart kartice, SD kartice, USB tokena, ili sigurnosnog fajla u odgovarajućem formatu.

Ovaj bezbednosni uređaj izdaje poreska uprava poreskom obvezniku, a funkcija bezbednosnog uređaja je da potvrđuje autentičnost obveznika fiskalizacije i obezbeđuje digitalni potpis kao i da čuva integritet podataka.

Sledeći neophodni element procesor fiskalnih računa, on može biti hardverski ili softverski, i može biti i lokalni ili virtuelni.

On prima podatke od elektronskog sistema za izdavanje računa od kase, vrši izračunavanje iznosa poreza, fiskalizuje račun u komunikaciji sa bezbednosnim elementom i prenosi podatke u sistem za upravljanje fiskalizacijom i čuva ih do momenta prenosa.

Znači ako je u nekom trenutku onemogućen direktni prenos, on ih čuva i u prvom momentu kada prenos bude omogućen šalje ih.

Elektronski sistem za izdavanje računa, odnosno elektronski uređaj za izdavanje računa može biti hardverskog ili softverskog tipa. On praktično generiše ili izdaje fiskalni račun. Komunicira sa procesorom fiskalnih računa u cilju izdavanja fiskalnih računa i izdaje elektronski račun u elektronskom ili papirnom obliku ako sadrži sve elemente.

Kad pričamo o tome da li je to hardverski ili softverski uređaj, videćemo kasnije, pričaćemo o tome da to ima više mogućnosti u opredeljenju koji elektronski sistem odabrati.

Ovi elementi koje sam nabrojao se zapravo nalaze kod poreskog obveznika a sada ću reći šta se nalazi sa ove druge strane odnosno kod poreske uprave.

Svi ti podaci se slivaju kod poreske uprave jer kod njih se nalazi sistem za upravljanje fiskalizacijom. Taj sistem prihvata i čuva fiskalne račune svih poreskih obveznika, znači sve podatke koji postoje na fiskalnom računu.

On zapravo konsoliduje fiskalne račune jednog obveznika koji ima više fiskalnih uređaja, i podržava procese vezane za bezbednosne elemente i elektronske fiskalne uređaje i integrisanje sa drugim elektronskim sistemima sa kojima poreska uprava raspolaže.

Naravno poreska uprava je navela da ima i naprednu analitičku platformu kao deo sistema za upravljanje fiskalizacijom koji automatizovano analizira  podatke u tim fiskalnim računima i signalizira neuobičajene pojave kod poreskih obveznika.

Takođe radi ukrštanje podataka sa fiskalnih isečaka sa drugim podacima iz registra poreskog obveznika. To zapravo zbači da će poreska uprava zadati određene parametre tom sistemu za upravljanje fiskalizacijom i da će automatizacijom i obradom tih podataka poreska uprava dobiti signale koje poreske obveznike treba kontrolisati i u kom smislu vršiti kontrolu.

Tako da u svakom slučaju ovo će biti veliki napredak i veliko olakšanje, prvo u smislu toga da se svi podaci iz maloprodaje evidentiraju i svi podaci će biti dostupni poreskoj upravi i svi će biti podložni analizi u smislu toga da bi se odredilo koga kontrolisati.

To ne znači da će se ove provokativne kontrole koje su bile vezane za dosadašnji način evidentiranja prometa ugasiti, ali recimo to bi značilo da poreska uprava može koristeći ovo stvarno vreme evidentiranja prometa, ne mora uopšte ulaziti u objekta nego može ispred objekta da kad vidi da je mušterija izašla sa kupljenim proizvodom, da direktnim uvidom u stvarnom vremenu da vidi da li je taj račun evidentiran kod poreske uprave, da li je izdat stvarno fiskalni račun i ako nije da onda odmah pristupi kontroli. Znači ne mora da radi kontrolu uvida nego će imati kontrolu preko svog sistema za upravljanje fiskalizacijom. 

  

 

 

Ostavi komentar

Prijavi se na naš newsletter