Probni rad je deo radnog odnosa koji poslodavcima omogućava da procene da li zaposleni ispunjava očekivanja na novom radnom mestu. Iako se može činiti kao „test“ period bez mnogo obaveza, Zakon o radu jasno uređuje pravila koja važe tokom ovog perioda – kako za poslodavca, tako i za zaposlenog.
Trajanje probnog rada
Prema članu 36. Zakona o radu, ugovorom o radu može se predvideti probni rad koji ne može trajati duže od šest meseci. U toku tog perioda, poslodavac ima priliku da proceni radne i stručne sposobnosti zaposlenog.
Mogućnost otkaza tokom probnog rada
Zakon predviđa mogućnost da i poslodavac i zaposleni mogu raskinuti ugovor o radu tokom probnog rada. Ključne stvari koje treba znati su:
Otkazni rok ne može biti kraći od pet radnih dana.
Poslodavac je dužan da obrazloži razloge za otkaz ugovora o radu.
Zaposleni ima pravo da pokrene spor pred sudom, ako smatra da su njegova prava povređena.
Značajno je napomenuti da se u ovom slučaju ne sprovodi klasična procedura otkaza (kao što je npr. obaveza prethodnog upozorenja), ali se i dalje moraju ispoštovati osnovna pravila i rokovi.
Ako se ne zadovolje kriterijumi – kako izgleda kraj radnog odnosa?
Ukoliko zaposleni za vreme probnog rada ne pokaže očekivane radne i stručne sposobnosti, poslodavac ima pravo da donese rešenje o otkazu, koje mora biti jasno obrazloženo. Prema članu 36. stav 4. Zakona o radu, radni odnos zaposlenog prestaje danom isteka roka određenog ugovorom o radu.
Dakle, probni rad nije „neobavezni“ period – već zakonito regulisan deo radnog odnosa u kojem su jasno definisana prava i obaveze obe strane. Poslodavac može otkazati ugovor, ali uz jasno obrazloženje i uz poštovanje zakonskih rokova.
