Povremeno davanje beskamatnih pozajmica poslovnim partnerima može otvoriti pitanje obaveze podele, odnosno srazmernog odbitka prethodnog poreza u skladu sa članom 30. Zakona o PDV. Međutim, odgovor ne zavisi samo od činjenice da kamata nije ugovorena, već pre svega od toga da li se takve pozajmice smatraju davanjem u poslovne ili neposlovne svrhe.
Ključno pravilo nalazi se u članu 11. stav 2. Pravilnika o PDV, prema kojem se neposlovnom svrhom smatra:
„…pružanje usluga koje se ne vrši u cilju povećanja prihoda, odnosno smanjenja rashoda obveznika PDV koji vrši promet te usluge.“
Drugim rečima, ukoliko privredno društvo može da pokaže da davanje beskamatnih pozajmica ima poslovni cilj — na primer očuvanje saradnje sa partnerima, omogućavanje nastavka kupovine proizvoda ili obezbeđivanje budućih prihoda — takvo davanje može se smatrati pružanjem usluge u poslovne svrhe.
Naravno, u praksi nije uvek jednostavno dokazati poslovni interes kod beskamatnih pozajmica, pa poreski organ može zahtevati dodatna objašnjenja i dokumentaciju. Ipak, sama činjenica da kamata nije obračunata ne znači automatski da se radi o neposlovnoj svrsi. Na to ukazuje i stav Ministarstva finansija, prema kojem:
„Činjenica da su pozajmice beskamatne ne dovodi sama po sebi u pitanje njihov računovodstveni tretman, pod uslovom da su odobrene u cilju ostvarenja budućih ekonomskih koristi.“
Kada se beskamatne pozajmice daju u poslovne svrhe, ne postoji obaveza podele ili srazmernog odbitka prethodnog poreza. Razlog je taj što se pružanje usluge bez naknade u poslovne svrhe ne smatra prometom uz naknadu u smislu propisa o PDV.
Sa druge strane, ukoliko bi se zaključilo da su pozajmice date u neposlovne svrhe, tada bi mogla postojati obaveza podele ili srazmernog odbitka prethodnog poreza. U tom slučaju bi se radilo o prometu bez naknade koji se, prema pravilima PDV, izjednačava sa prometom uz naknadu.
Važno je napomenuti i da Zakon o PDV predviđa izuzetak za najviše dva prometa iz člana 25. stav 1. u toku kalendarske godine. Zato kod povremenih i retkih pozajmica treba analizirati i učestalost takvih transakcija.
U situacijama kada postoji poslovni interes i kada se on može dokumentovati, pozajmice bez kamate ne moraju nužno dovesti do obaveze korekcije prethodnog poreza. Međutim, zbog mogućnosti različitog tumačenja u poreskoj kontroli, preporučljivo je da društvo unapred obezbedi jasnu poslovnu argumentaciju i odgovarajuću dokumentaciju za ovakve transakcije.
