Pitanje koje ovih dana izaziva dileme među poslodavcima jeste – da li su dužni da osiguraju svoje zaposlene od povreda na radu do 7. maja 2025. godine? U nastavku donosimo razjašnjenja i važna tumačenja kako biste imali jasan uvid u ovu obavezu.
Šta propisuje novi Zakon?
Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu stupio je na snagu 7. maja 2023. godine. Prema članu 111. stav 7. Zakona, poslodavci su dužni da u roku od dve godine usklade poslovanje sa svim obavezama koje proističu iz Zakona, što znači do 7. maja 2025.
Jedna od obaveza iz novog Zakona, regulisana Članom 67, jeste osiguranje zaposlenih za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti. Ova odredba u osnovi je ista kao i prethodna iz člana 53. starog zakona, ali je novina to što su sada propisane i kazne za nepoštovanje ove obaveze:
od 1.000.000 do 1.500.000 dinara za pravna lica,
od 200.000 do 400.000 dinara za preduzetnike.
Da li obaveza važi odmah?
U stručnoj javnosti preovladavao je stav da ova obaveza stupa na snagu tek nakon donošenja posebnog zakona o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih bolesti. Ovaj stav je podržan i ranijim mišljenjem Ministarstva rada iz 2015. godine, koje je ukazivalo da se tek donošenjem tog zakona mogu sprovesti propisane obaveze.
Međutim, u februaru 2025. godine, jedan stručni časopis objavljuje drugačije tumačenje: da su poslodavci već sada dužni da obezbede osiguranje zaposlenih, pozivajući se na postojeći Zakon o osiguranju.
U odgovoru Uprave za bezbednost i zdravlje na radu iz novembra 2023. navodi se:
„Do donošenja zakona koji će na poseban način urediti pravila o naknadi štete u slučaju povrede na radu, poslodavci su dužni da zaposlene osiguraju od posledica povreda na radu i profesionalnih bolesti u skladu sa važećim propisima, tj. Zakonom o osiguranju.“
Ipak, ovaj dokument nije javno dostupan, već predstavlja interni odgovor dat Inspektoratu za rad.
Naš stav: Zašto ovo tumačenje nije ispravno?
Pozivanje na drugi zakon nije eksplicitno regulisano: Ni novi ni stari zakon ne navode da se do donošenja posebnog zakona primenjuje Zakon o osiguranju. To je suprotno Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa.
Zakon o osiguranju ne pokriva specifičnosti radnog odnosa: Taj zakon reguliše opšta pravila osiguranja u Republici Srbiji, a ne konkretne uslove za osiguranje zaposlenih zbog povreda na radu.
Obrazloženje predloga zakona jasno kaže da se ništa ne menja u vezi sa ovom obavezom: Dakle, ostaje stav da je za sprovođenje potrebna dodatna regulativa.
Strategija bezbednosti i zdravlja na radu 2024–2027. predviđa donošenje posebnog zakona: To znači da ni zakonodavac ne smatra da je ova oblast već pravno uokvirena.
Zaključak
Do 7. maja 2025. poslodavci imaju obavezu da usklade mnoge aspekte svog poslovanja sa novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, ali prema trenutnom stanju zakonodavstva, osiguranje zaposlenih od povreda na radu nije obaveza koja stupa na snagu tog dana. Za to je neophodno donošenje posebnog zakona koji će jasno definisati uslove i postupke osiguranja.
Ipak, imajući u vidu različita tumačenja i pravnu nesigurnost, preporuka je da poslodavci prate razvoj situacije i razmotre proaktivno osiguranje zaposlenih u skladu sa trenutno dostupnim propisima, uz konsultacije sa pravnim stručnjacima.
