Transferne cene – video

Transferne cene – transkript

Danas ću govoriti o transfernim cenama. Transferne cene su zapravo… one praktično nose sa sobom obavezu koja povezana lica imaju u transakcijama među sobom, i u obavezi su da izrade studiju o transfernim cenama ili neki izveštaj o transfernim cenama. Zbog toga što zakonodavac posebno zahteva da se transakcije među povezanim licima moraju… na to se mora posebno obratiti pažnja i napraviti poseban izveštaj od strane učesnika. Zašto se to radi i ko su uopšte povezana lica? U zakonu o porezu na dohodak građana i u zakonu o porezu na dobit su propisana povezana lica i ja ne bi u ovom trenutku govorio o tome jer to lako možete da neđete. Više bi govorio o tome zašto zapravo postoji obaveza izrade studije o transfernim cenama. Znači kada imamo transakcije između lica koja su povezana, recimo da sam ja sada vlasnik jedne firme i da sam vlasnik i druge firme i te dve firme međusobno sarađuju, to bi onda bila… ta saradnja između te dve firme gde sam ja vlasnik te dve firme, jedne i druge firme, je zapravo, se smatra saradnja među povezanim licima, transakcija među povezanim licima. Dok, saradnja moje firme sa nekom drugom firmom, sa kojom nemam nikakve veze i povezanosti, to se smatra transakcijom koja je van dohvata ruke. Ova prva je na dohvat ruke zato što praktično i jedna i druga osoba u toj prvoj varijanti mogu da se dogovaraju oko uslova transakcije. Znači tu je cilj da kad god ima povezanih lica i transkacija među njima da se te transakcije u potpunosti analiziraju i u funkcionalnom i u smislu delatnosti i da se provere kroz neku odabranu metodu za proveru transfernih cena. Znači ja ne moram nešto ako se radi o prodaji i u jednom i u drugom slučaju… u prvom slučaju mogu da prodam nešto jeftinije zato što je to neko ko je meni poznat, ko je meni povezano lice. U drugom slučaju imam neku redovnu cenu, i tu praktično treba da se utvrdi da li postoji razlika. Cilj transfernih cena je u tome da se utvrdi da li postoji neka razlika između cena koje su između cena koje su van dohvata ruke, znači nepovezanim licima, i poređujući sa ovim transakcijama koja su sa povezanim licima i da vidimo da li te razlike praktično treba i utiču na neku korekciju kod određenog subjekta. Znači jako je važno da se utvrdi ko spada u ta povezana lica. Zakon o porezu na dohodak i zakon o porezu na dobit ne rešavaju baš na isti način naravno ko su povezana lica, ali znači tu se polazi od toga da li postoje neki makar i najdalji rodbinski odnosi, bračni odnosi, usvojiteljski odnosi ili neka mogućnost upravljanja koja se meri određenim procentima u vlasništvu ili u upravljanju u smislu da je neko od organa koji donose važne odluke u firmama. Kada prođemo taj momenat da utvrdimo da postoji povezanost neke grupe lica jel tako… Znači povezanost može postojati između dva lica a može postojati i grupa lica. Znači to nije uopšte sporno koliko ljudi može biti u nekom povezanom odnosu.

Sledeći korak je da se ide na neku analizu delatnosti, znači da se tačno vidi šta koja firma tačno radi. I koji su to praktično poslovni odnosi, koje su to vrste transakcija, u kom pravcu se odvijaju između tih povezanih lica. Znači to mora da bude potpuni prikaz i potpuna analiza svih transakcija i u funkcionalnom smislu. Znači da se vidi ko snosi rizike poslovanja, i sve ono što može da utiče na stepen odnosa i da se utvtdi ko je zapravo taj koji je nosilac u tim transfernim cenama. Kada smo prošli te analize poslovanja, sledeće je da moramo da odaberemo neku od metoda za proveru transfernih cena. Zakonodavac nije dao prioritet, on je ponudio određene metode, a izbor metoda zapravo zavisi od toga o kojoj se transakciji radi. Jer ako se radi, najjednostavnije transakcije su interno recimo uporedive cene, da ja radim recimo sa jednom firmom koja je povezana i radim još sa drugim firmama koje su nepovezane, i znači ja u mojoj dokumentaciji i mojim podacima imam podatke kako sam poslovao sa drugima, po kojim cenama i kako sam povezao sa povezanim licem. Tu praktično nije problem da se uradi na jedan relativno jednostavan način odabir metode i utvrđivanje transfernih cena. Tako da… još nešto je važno napomenuti, da je zakonodavac, propisao u pravilniku ukoliko je visina tih transakcija na godišnjem nivou manja od 8 000 000 dinara, onda se samo radi izveštaj o transfernim cenama. Znači, navedu se podaci koja su to lica, nevede se koje su to transakcije i u kom iznosu, i u izveštaju se kaže koliko je to obim transakcija i ako je on ispod 8 000 000 dinara onda se ne radi ovaj drugi deo posla, a to j eprovera. Znači smatra se automatski da te transakcije nisu od uticaja i da nema potrebe za korekcijom po osnovu transfernih cena. Znači kada se radi o prometu između povezanih lica od 8 000 000 dinara. Ako se radi o većem prometu, znači promet koji je veći od 8 000 000 dinara na godišnjem nivou mora se raditi studija, koja je samo po nazivu već kompleksnija, i sadrži više analiza, i mora da se radi praktično po nekoj odobrenoj metodi provera transfernih cena i ona će gotovo izvesno dovesti do toga, ta kontrola transfernih cena će dovesti do neke korekcije na strani prihoda kod određenog kontrolisanog odnosno posmatranog lica. I kada se još obavezno rade studije o transfernim cenama? Kada se radi o odnosima pozajmljivanja i kreditiranja između povezanih lica. S obzirom da se najčešće radi o tome da jedna firma pozajmljuje drugoj firmi, naravno povezanoj, bez ikakvog problema, bez ugovorene kamate, a onda je zapravo ideja zakonodavca, da firma koja je dala sredstva, je zapravo propustila da za to obračuna neku kamatu, pa je onda zakonodavac propisao, uvek se na kraju godine donesu obavezne stope koje se moraju primeniti u takvim transakcijama, to su minimalne stope… I radi se o tome da li se radi o dugoročnim ili o kratkoročnim pozajmicama, da li to rade banke ili to radi neka druga privredna društva, da li se radi o devizama, dinarima, i kojim devizama… Ali uglavnom propisan je način kako se utvrđuje taj iznos kamate, i zapravo ta kamata onoj firmi koja je izvršila pozajmicu će predstavljati prihod, neki propušteni prihod koji nije u knjigovodstvu ali na osnovu studija o transfernim cenama, mora praktično da bude pripisan na strani prihoda. Tako da tu smo došli do toga da na ovom malom primeru jel tako, naravno odabrane metode, su slobodne u vašem izboru, samo je cilj da one na kvalitetan način dokažu i pokažu ono što ste vi kroz sistem provere transfernih cena došli do određenih podataka i da ćete praktično izvršiti korekciju na strani prihoda jel tako, ili rashoda, u poreskim bilansima kad budete predavali, kad dođe rok za predaju poreskih bilansa. Smisao je taj da, navodno u SAD se ni ne rade transferne cene unutar same države, nego oni više imaju zaštitu kada firme posluju u međunarodnim transakcijama. Kod njih je glavni smisao u tome da ne dođe do utajene kapitalizacije, znači da se na domaćoj firmi ne umanji dobit da bi se manje platio porez, nego da će taj porez se preneti u neku povezanu firmu ali u onu državu gde je manja obaveza poreza. Znači tu je jedan od osnovnih, praktično, razloga zašto se radi… posebno u tom smeru kada imamo povezane firme u raznim državama.