Kako odabrati pravnu formu kod osnivanja firme

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Jedna od važnijih, ako ne i najvažnija odluka kod osnivanja vaše firme je odabir pravne forme.

U tom smislu najgrublja podela je privredno društvo ili preduzetnik.

Odabir pravne forme će uticati na više segmenata u vašem poslovanju.

Odabir pravne forme uticaće i na stepen odlučivanja i donošenja odluka osnivača odnosno vlasnika firme, zato je bitno doneti ispravnu odluku i u smislu odgovornosti osnivača.

 Kod osnivanja biraćete između:

– preduzetnik,

društvo s ograničenom odgovornošću,

– ortačko društvo,

– komanditno društvo,

– akcionarsko društvo.

 Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička lica radi obavljanja određene privredne delatnosti, a u cilju sticanja dobiti.

Privredna društva pravne forme su DOO, ortačko društvo, komanditno društvo i akcionarsko društvo.

Privredna društva se dele na društva kapitala i društva lica.

 U slučaju društva kapitala, vlasnici/članovi društva, ne odgovaraju ličnom imovinom za sve obaveze firme, već je njihova odgovornost ograničena. To znači da odgovaraju imovinom koju su uneli u društvo, odnosno imovinom koju su upisali za unos u društvo.

Društva kapitala su Društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo

 U slučaju društva lica, za sve dugove i obaveze firme vlasnici odgovaraju neograničeno, odnosno osnivači snose odgovornost za sve obaveze društva ličnom imovinom i imovinom koju su uneli u društvo. Takva društva su ortačko društvo i komanditno društvo.

Preduzetnik ne spada u privredna društva, on je osoba, odnosno, poslovno sposobno fizičko lice registrovano da obavlja delatnost u cilju sticanja profita.

 U našoj zemlji kao mogućnosti osnivanja postoje još i:

– Ogranak domaćeg pravnog lica

– Ogranak stranog pravnog lica

– Predstavništvo

1. Društvo sa ograničenom odgovornošću

DOO je pravna forma privrednog društva, njega osniva jedan ili više članova-osnivača. DOO mogu osnovati fizička i/ili pravna lica.

 Propisan je osnovni kapital osnivača u minimalnoj visini od 100 dinara. Visinu početnog kapitala određuju sami osnivači. U slučaju određenih delatnosti zakonom može biti propisan i veći iznos početnog osnovnog kapitala. Osnovni kapital može biti u novčanom ili nenovčanom obliku i unosi se u novcu, stvarima ili pravima.

 Prvi korak u procesu osnivanja DOO je podnošenje prijave osnivanja društva Agenciji za privredne registre. DOO treba da sastavi i osnivački akt  društva u koji se unosi osnivački kapital svih članova DOO, taj dokument se podnosi zajedno sa prijavom. U celom ovom procesu najbolje je angažovati knjigovodstvenu agenciju koja će brzo i profesionalno uraditi ceo posao za Vas.

 U tekstu na linku možete da doznate više o otvaranju firme i zašto bi bilo dobro odabrati knjigovođu pre bilo kog drugog koraka. 

https://www.trgoservis.com/kako-otvoriti-firmu/

 Takođe ima više dobrih tekstova na temu kako odabrati knjigovođu, evo linka jednog teksta koji će vam pomoći i usmeriti Vas u odabiru knjigovođe.

https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/276913/Kako-da-odaberete-knjigovodju-za-svoj-uspesan-biznis.html

 Za sve obaveze firme odgovorno je DOO, a odgovara se imovinom privrednog društva. Članovi nisu odgovorni, odnosno odgovaraju ograničeno u skladu sa svojim udelom u osnovni kapital. Oni za obaveze firme ne odgovaraju svojom ličnom imovinom. U slučaju da dođe do neke vrste zloupotrebe, nastanka štete ili nezakonitog delovanja, osnivači postaju odgovorni za obaveze firme.

 Srazmerno visini uloga, osnivači poseduju udeo u kapitalu društva, sem ako osnivačkim aktom nije drugačije definisano. Osnivači sem obaveza imaju i određena prava koja su srazmerna udelu u društvu.

Ta su prava: pravo glasa i upravljanja društvom, imovinska prava, pravo na učešće u raspodeli dobiti, Pravo na učešće u likvidacionom ostatku i ostala prava.

Prenos udela kapitala u DOO je Slobodan, sem ako nije drugačije definisano osnivačkim aktom, ali je ograničen pravom preče kupovine. Kod jednočlanog DOO moguće je uraditi prenos vlasništva udela na drugo lice, u takvom slučaju sklapa se ugovor o prenosu udela.

2. Preduzetnik

Preduzetnik je fizičko lice registrovano da obavlja delatnost i na taj način ostvaruje dobit. Jedna osoba se ne može registrovati kao više preduzetnika, jedno fizičko lice
je jedan preduzetnik.

Registracijom preduzetnika u Agenciju za privredne registre vrši se upis u privredni
registar. U roku od pet dana od podnošenja prijave, donosi se rešenje kojim se
vrši upis preduzetnika. Ukoliko se prijava odbije, prijava se obustavlja.

Kada APR donese rešenje o usvajanju registracione prijave, preduzetniku počinju da teku poslovne obaveze kao pravnom licu.

 Preduzetnik ima pravo da svojom zaradom samostalno raspolaže, i pripada mu sav prihod odnosno zarada koju ostvari.

 Za razliku od DOO, preduzetnik za sve obaveze povezane sa obavljanjem delatnosti garantuje ličnom imovinom, a tu spada ona koja je stečena poslovanjem, ali i imovina koju je posedovao pre nego što je osnovao firmu.

Iz pravnog ugla, preduzetnik ima obaveze i odgovornosti kao pravno lice-firma bez ozira što obavlja poslove kao fizičko lice.

Kako bi prekinuo obavljanje delatnosti potebno je da bude obrisan iz Privrednog registra. Bitno je napomenuti da brisanjem iz registra ne prestaje njegova odgovornost za nastale obaveze. Te obaveze se automatski prenose i padaju na teret na fizičkog lica. 

3. Akcionarsko društvo

Akcionarsko društvo je pravno lice čiji je osnovni kapital utvrđen i
podeljen na jednake vrednosti. Ova pravna forma nastaje udruživanjem kapitala
jednog ili više osnivača koji se nazivaju akcionari. Akcionari mogu biti osobe
i pravna lica.

Za sve obaveze ili gubitke akcionarsko društvo odgovara celokupnom
imovinom. Akcionari odgovaraju ograničeno, imovinom koju su uneli u društvo,
uključujući i onu koju su upisali kao unos. Akcionari ne odgovaraju za obaveze
i dugove društva ličnom imovinom, osim u slučaju zloupotrebe i nastanke štete
kada za istu moraju odgovarati.

Prilikom osnivanja akcionarskog društva osnivači u društvo unose osnovni
kapital koji može biti novac, stvari ili prava. Minimalni iznos osnovnog
kapitala je 3.000.000 dinara. Zakonski, akcionari prilikom osnivanja društva
moraju uplatiti ili uneti uloge u iznosu od najmanje 25% osnovnog kapitala.

Akcionarsko društvo prilikom osnivanja mora imati Osnivački akt i
Statut. Organi društva su skupština i direktor društva, ujedno, to su i obavezni
organi upravljanja akcionarskog društva. AD može da ima i nadzorni odbor .
Ovakva pravna forma je pogodna u slučajevima kada je za početak rada delatnosti
potreban velik početni kapital.

Akcionari u društvu dele udeo u kapitalu u visni unetog osnovnog kapitala
i po istom principu srazmerno tome učestvuju u raspodeli neto dobiti. Dividenda
je naziv za dobit Akcionarskog društva. Skupština Akcionarskog društva mora
doneti odluku o raspodeli dobiti kako bi akcionari mogli da podižu ostvarenu
dobit. Kod podizamka divedende-dobiti obavezno se plaća porez od 15%.

4. Ortačko društvo

Ortačko društvo je pravni oblik koji mogu registrovati dva ili više ortaka. Društvo se registruje radi obavljanja poslovne delatnosti sa ciljem ostvarivanja dobiti.

Ortačko društvo je društvo lica i osnivači odgovaraju neograničeno. Tako da za obaveze i dugove društva odgovaraju solidarno i celom svojom ličnom imovinom.

U slučaju ove pravne forme, nije propisan minimalni osnivački ulog, ali u pravilu ortaci unose istu vrednost kao ulog. Dobit se raspodeljuje na jednake delove, sem u slučaju da Aktom nije drugačije definisano.

Ovu pravnu formu mogu da registruju fizička i pravna lica. Društvo se osniva Osnivačkim aktom ili Ugovorom o osnivanju.

Opšti pravni akt treba da sadrži podatke o osnivačima, sve podatke vezane za pravno lice, sedište, pretežnu delatnost, ulog i vrednost uloga svakog od ortaka i ostale iformacije značajne za društvo. Osnivači društva mogu sastaviti i međusobni ugovor kojim se definišu njihovi odnosi, kao i način upravljanja društvom.

Odluke moraju biti donešene jednoglasno, to znači da jedan od ortaka ne
može doneti odluku bez saglasnosti svih ortaka društva. Za bilo koju odluku koju
društvo donese, a nije karaktera redovnog poslovanja, potrebna je saglasnost
svih ortaka društva. Ostale odluke koje spadaju u redovno poslovanje donose se
po principu večine glasova.

5. Komanditno društvo

Komanditno društvo je pravno lice koje prilikom osnivanja mora imati najmanje dva člana – komplementar i komanditor. Osnivači ovog društva mogu biti pravna i fizička lica.

Komplementar je član i osnivač koji za sve obaveze društva odgovara neograničeno, imovinom koju je uneo u društvo.

Komanditor je član Komanditnog društva koji ima ograničenu odgovornost i on odgovara do visine svog uloga.

I komplementar i komanditor mogu biti fizička ili pravma lica, ali i firme.

Dakle, ovde se jasno vidi da osnivači ovog društva nemaju isti status.

Komplementar je osnivač koji vodi firmu i zastupa njene interese u izvršenju poslova, a komanditor kao osnivač nema nikakva ovlašćenja.

U skladu sa zakonom o privrednim društvima, na komanditno društvo primenjuju se odredbe otačkog društva i u skladu sa tim, komplementari imaju
isti status kao ortaci.

Iako ne postoji propisan minimalni ulog, prilikom osnivanja komplementar
i komanditor unose jednake vrednosti uloga, to mogu biti stvari, prava, rad i
usluge. U skladu sa ulogom učestvuju u raspodeli dobiti i pokrivanju gubitaka.

6. Ogranak domaćeg pravnog lica

Ova forma predstavlja izdvojeni organizacioni deo domaćeg privrednog
društva na teritoriji Republiek Srbije preko koga ono obavlja svoju delatnost.

Ogranak privrednog društva nije pravno lice i ne posluje u mestu sedišta
pravnog lica već van njega i to u cilju obavljanja delatnosti u jednom ili više
drugih mesta.

U pravnom prometudeluje u ime i u korist pravnog lica koje je ogranak osnovalo.

Za sve obaveze ogranka koje u procesu poslovanja nastanu prema trećim licima, odgovara osnivač koji je ogranak i osnovao.

Ogranak domaće firme se osniva Odlukom o obrazovanju ogranka privrednog
društva koju donosi skupština, ortaci ili komplementari, sem ako osnivačkim
aktom ili statutom nije drugačije definisano.

Iako nema status pravnog lica, za ogranak se mora podneti dokumentacija
i registraciona prijava za osnivanje ogranka radi upisa u Agenciju za privredne
registre.

Postoje i određene mogućnosti za strane kompanije u Srbiji, to su Ogranak i Predstavništvo stranog pravnog lica

1. Ogranak stranog pravnog lica

Ovaj ogranak je izdvojeni organizacioni deo firme iz inostranstva preko
koga ona obavlja delatnost u Republici Srbiji. Ogranak ima svoju pretežnu
delatnost, ali može da obavlja i ostale delatnosti koje nisu zabranjene
zakonom. Pretežna delatnost društva osnivača i ogranka ne moraju biti iste i
mogu se razlikovati u skladu sa potrebama.

Zakonski zastupnik je obavezan ali ne mora biti isti za osnivača i ogranak. 

Ova forma poslovanja nema status pravnog lica, već obavlja delatnost za i u ime osnivača.

Osnivač je u ovom slučaju strano privredno društvo, i ono je odgovorno i upravlja poslovanjem ogranka.

Takođe strani osnivač je je odgovoran za sve obaveze koje nastaju poslovanjem ogranka.

U smislu poreskih obaveza, ogranak ima status domaćeg poreskog rezidenta.

Ogranak se osniva odlukom o obrazovanju ogranka, a donosi je nadležni organ strane firme. Od kako se prikupi sva dokumentacija, zajedno sa prijavom osnivanja ogranka, podnosi se u privredni registar.

 2. Predstavništvo stranog pravnog lica

Ovo je oblik koji predstasvlja izdvojen organizacioni deo strane

kompanije u Srbiji i može da obavlja prethodne i pripremne radnje radi
zaključenja pravnog posla tog privrednog društva. Predstavništvo nema status
pravnog lica, ne obavlja delatnost osnivača ali da bi poslovalo u Srbiji, mora
biti registrovano u Agenciji za privredne registre.

Ograničenje ovog oblika poslovanja je da ne može obavljati delatnost strane firme, u smislu plasmana i prodaje robe ili prućanja usluga na domaćem tržištu.

Jedino što predstavništvo može je zaključivanje poslova povezanih sa njihovim tekućim poslovanjem.

Strano predstavništvo osniva nadležni organ stranog pravnog lica odlukom
o obrazovanju predstavništva i registruje ga u agenciji za privredne registre.

Predstavništvo nema odgovornost prema trećim licima, već za sve obaveze
odgovara strana firma koja ga je i osnovala. 

Nadamo se da smo ovim tekstom uspeli da Vam damo korisne informacije koje će Vam pomoći u donošenju ispravnih poslovnih odluka.

Ipak, odabir pravne forme je bitan, odnosno prvi bitan korak uz odabir knjigovođe u procesu poslovanja.

Naša sugestija je da se zato ipak obratite profesionalcu kako biste odabrali pravi pravni oblik za Vaše uspešno poslovanje.

Knjigovodstvena agencija Trgoservis je partner mnogim uspešnim firmama od samog početka njihovog poslovanja. Sa nekima od njih uspešno sarađujemo preko 20 godina! Ispravnim poreskim savetima, kvalitetnim knjigovodstvom i pomoći kod donošenja važnih odluka postali smo pouzdan partner i nerazdvojiv deo poslovanja naših uspešnih klijenata.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje, tražite savet ili želite da podelite sa nama poslovnu ideju, slobodno se javite da porazgovaramo… onako prijateljski i bez obaveze…

Ostavi komentar

Prijavi se na naš newsletter