Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma
Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma podrazumeva preduzimanje određenih radnji i mera za otkrivanje i sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Kao računovodstvena agencija obavezni smo da primenjujemo ovaj zakon u smislu identifikacije naših klijenata, procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, kao i preventivne mere ukoliko postoje naznake da bi do takvih nezakonitih aktivnosti moglo da dođe.
Kada je reč o pranju novca, početna imovina uvek proističe iz nezakonitih aktivnosti, dok u slučaju finansiranja terorizma izvori mogu biti zakoniti i nezakoniti. U slučaju finansiranja terorizma, glavni cilj nije prikrivanje porekla novca već prikrivanje aktivnosti koja se finansira.
Pranje novca je po definiciji proces prikrivanja nezakonitog porekla novca ili imovine stečene kriminalnim radnjama.
Pranjem novca smatra se: konverzija ili prenos imovine stečene izvršenjem krivičnog dela; prikrivanje ili netačno prikazivanje prave prirode, porekla, mesta nalaženja, kretanja, raspolaganja, vlasništva ili prava u vezi sa imovinom koja je stečena izvršenjem krivičnog dela; sticanje, držanje ili korišćenje imovine stečene izvršenjem krivičnog dela. Pranjem novca smatraju se i iste aktivnosti izvršene izvan teritorije Republike Srbije.
Pranje novca ima tri osnovne faze:
1. Prva faza: faza „ulaganja“ je prekidanje direktne veze između novca i nezakonite aktivnosti kojom je stečen.
2. Druga faza: Faza „raslojavanja“ ili „prikrivanja“. Novac se sa računa na koji je položen prebacuje na druge račune sa ciljem da se prikaže neka fiktivna poslovna aktivnost gde je cilj prikrivanje veze novca i kriminalne aktivnosti.
3. Treća faza: faza „integracije“, u kojoj se prljav novac pojavljuje kao novac koji potiče od legalne delatnosti. Čest metod integracije prljavog novca u legalne tokove je kupovina nekretnina ili paketa akcija. U ovoj fazi koncentracija je na tržištu vrednosti tj. na ono sa čime se može trgovati. Recimo davanje nekretnina u zakup nije nezakonito, često se takav novac ulaže u finansiranje privrednih društava koja su u poteškoćama a nakon toga nastavljaju uspešno da rade, rezultati poslovanja predstavljaju zakonite prihode.
Finansiranje terorizma – definicija i faze
Finansiranjem terorizma u smislu zakona, smatra se obezbeđivanje ili prikupljanje imovine ili pokušaj njenog obezbeđivanja ili prikupljanja, u nameri da se koristi ili sa znanjem da može biti korišćena, u celosti ili delimično:
1. za izvršenje terorističkog akta;
2. od strane terorista;
3. od strane terorističkih organizacija.
Pod finansiranjem terorizma smatra se i podstrekavanje i pomaganje u obezbeđivanju i prikupljanju imovine, bez obzira da li je teroristički akt izvršen i da li je imovina korišćena za izvršenje terorističkog akta, pri čemu osnovni cilj ne mora nužno biti prikrivanje izvora finansijskih sredstava, već da se prikrije priroda aktivnosti za čije su finansiranje ta novčana sredstva namenjena.
Postoje četiri faze u postupku finansiranja terorizma:
1. prikupljanje novčanih sredstava iz zakonitog poslovanja ili iz kriminalnih aktivnosti
2. držanje, odosno čuvanje prikupljenih novčanih sredstava
3. prenos prikupljenih novčanih sredstava teroristima da bi se novac iskoristio za terorističko delovanje
4. korišćenje novčanih sredstava za kupovinu eksploziva, oružja, opreme, finansiranje kampova za obuku, propagandu, političku podršku, pružanje utočišta i sl.
U tom kontekstu vrši se procena rizika i to na nivou države (nacionalna procena rizika), na nivou obveznika (sektorska ranjivost) i na nivou poslovnog odnosa (stranke)
Analiza za Republiku Srbiju pokazala je da je sveobuhvatni rizik od pranja novca srednji.
Sektori koji su izloženi visokom stepenu pretnje od pranja novca, su sektor nekretnina, sektor priređivanja online igara na sreću i bankarski sektor. Slede računovodstveni sektor koji ima srednje visok rizik ali i tendenciju ka visokoj izloženosti, menjači i kazina su takođe u srednje visokom riziku.
Srednjem stepenu rizika izloženi su posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti, advokati, pružaoci usluga koji su povezani sa virtuelnom imovinom, sektor prometa automobilima, poštanski operatori i faktoring društva.
U srednjem stepenu sa tendencijom srednje niskog su društva za životno osiguranje, a u srednje niskom su sektor tržišta kapitala, platne institucije i institucije elektronskog novca, revizori i javni beležnici.
U niskom stepenu izloženosti pretnji su davaoci finansijskog lizinga i dobrovoljni penzijski fondovi.
U finansijskom sektoru najranjivije institucije su banke, platne institucije, javni poštanski operator i institucije elektronskog novca, slede menjačnice, faktoring društva i sektor tržišta kapitala, a potom društva za životno osiguranje, davaoci finansijskog lizinga i dobrovoljni penzijski fondovi.
U nefinansijski sektor Republike Srbije sapadaju zakonski obveznici: posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti, priređivači igara na sreću putem interneta, kazina i poštanski operatori, pa onda idu tzv. „gatekeepers“ gde su revizori, računovođe, advokati i javni beležnici. Nefinansijski deo čine i investitori u delatnosti izgradnje stambenih i nestambenih objekata i delatnost prometa automobila koji nisu obveznici po zakonu.
Najranjiviji sektori u nefinansijskom delu su sektor nekretnina, igre na sreću, računovodstvene agencije i poštanski operatori, onda slede advokati, javni beležnici i društva za reviziju.
Zašto su računovođe „pod lupom“ u smislu ovog zakona, i zašto smo obavezni da po zakonu vodimo evidenciju svih naših stranaka?
Rad računovođa jedna je od ključnih poluga kriminalnih struktura u procesu pranja novca iz razloga što je nakon učinjene kriminalne radnje potrebno da se kroz knjigovodstvo napravi privid legalnosti za određene transakcije. Angažovanje računovođa je veoma atraktivno za potencijalne „perače“ novca zato što će svaki računovodstveni dokument koji se daje na knjiženje, ukoliko poseduje formalnu ispravnost, biti proknjižen bez obzira da li su se poslovne promene dogodile ili ne.
Tako računovođe mogu biti zloupotrebljene u cilju pranja novca knjiženjem fiktivnih prihoda, odnosno prihoda nastalih od nepostojećih osnova poslovanja, lažno uvećanih faktura; kroz knjiženje uvećanih faktura, kada se proizvodi i usluge fakturišu po nerealno visokim cenama, čime se iskazuje uvećani prihod i dobit, te se stvara pogrešna slika o uspešnosti poslovanja pravnih lica; Kroz pripremu lažnih prijava o zaradi; kroz pružanje saveta u cilju utaje poreza; Kroz osnivanje privrednih društava i dobrotvornih organizacija i upravljanje njima, pomažući pritom u stvaranju složenih vlasničkih struktura radi prikrivanja složene šeme pranja novca; kroz falsifikovanje podataka u finansijskim isveštajima itd. Pored navedenog, računovođe mogu pružati i usluge poreskog savetovanja, što je „peračima novca“ takođe atraktivno, jer im računovođe mogu pružiti stručne savete koji se tiču poreskih propisa.
Naime, računovodstvene usluge za koje se „perači novca“ najviše interesuju su:
a) Finansijsko i poresko savetovanje
b) osnivanje privrednih društava
v) Kupovina ili prodaja imovine
g) Vršenje finansijskih transakcija
e) Upoznavanje sa finansijskim institucijama
Mi kao računovodstvena agencija imamo obavezu identifikacije svake naše stranke i u skladu sa tim, dužni smo da arhiviramo najmanje četiri dokumenta:
1. Izvod iz APR-a gde se nalaze svi podaci o firmi, pečatiran i potpisan od strane vlasnika/odgovornog lica
2. Potpisana izjava da lice nije ili jeste domaći ili strani funkcioner
3. Potpisani print ili kopija ukoliko nije sa čipom lične karte (ili pasoša za strance)
4. Ugovor sa računovodstvenom agencijom
Ukoliko želite više informacija na temu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma kao i novosti iz te oblasti posetite sajt Uprave na sledećem linku: https://www.apml.gov.rs/latinica
Za tekst smo koristili podatke sa sajta Uprave za sprečavanje pranja novca i SPINIFT cloud aplikacije koju koristimo za evidenciju naših klijenata. Uz računovođe aplikacija je prilagođena i agencijama za nekretnine i u velikoj meri olakšava primenu zakonske obaveze. Više o SPINIFT aplikaciji na linku: https://spinift.com/
