Transkript
Nove fiskalne kase, kako je bilo
do sada i šta nas čeka ubuduće
U trećem delu priče o novom zakonu o fiskalizaciji govorimo o tome kako
je to do sada bilo, a kako će biti u buduće.
Po do sada važećem zakonu o fisklanim kasama evidentiranje prometa se
vršilo preko fiskalne kase koja je bila povezana sa GPRS uređajem, stabilnom
telefonskom linijom, sa centrom u Beogradu.
Rad na fiskalnoj kasi je bio u operativnoj memoriji i tek kada se pritisne
dugme za štampu fiskalnog isečka, taj promet se beležio.
Štampa je išla preko posebnog uređaja, takozvanog fiskalnog štampača,
na termalnoj traci, sa kopijom, gde je original fiskalnog isečka se davao
korisniku, a kopija se čuvala na rolni. I postojala je obaveza čuvanja te
rolne.
Na kraju radnog dana se vršilo zaključivanje dnevnog prometa, i tek
tada su ti podaci sa ukupnog dnevnog prometa odlazili na takozvanu tvrdu
memoriju, sa koje su se povremenim pristupom od strane poreske uprave
preuzimali podaci na centralni server.
Znači nije bilo podataka o pojedinostima, o izvršenom prometu usluga i
o prometu dobara na fisklanim isečcima, već je taj zbirni podatak o tome šta je
tog dana prometovano samo bio poznat u poreskoj upravi.
Poreski obveznik je imao obavezu da vodi dodatne evidencije. Čuvali su
se ti dnevni izveštaji i kopije fiskalnih isečaka. A znamo da su kopije tih
fiskalnih isečaka bile podložne bledenju i brzom propadanju.
Takođe postojala je i obaveza da se ručno vode nalozi za ispravku i
obaveza da se izdaju gotovinski računi na zahtev kupaca kada su oni toi
prilagali za svoje poslovne knjige ako se radi o obveznicima od samostalnih
delatnosti i poreza na dobit.
Bila je obavezna fiskalizacija i defiskalizacija kase i obaveza
godišnjeg pregleda od strane servisa i servisiranje kase.
Takođe postojala je obaveza da se izdaje fiskalni račun preko fiskalne
kase u svakom slučaju kada ima električne energije. Ako nema električne
energije, u praksi su ljudi prelazili na ručno izdavanje računa, s tim da to
nije bilo u skladu sa zakonom, zato što je zakon jedino dozvoljavao ručno
izdavanje računa u onim slučajevima kada je prijavljen kvar kase, kada je kasa
bila kod servisera i uz potvrdu o tome kvaru i otklanjanju kvara. U tom
međuprostoru je moglo da se radi izdavanje računa ručno.
Poreska uprava je koristila u cilju kontrole evidentiranih prometa
takozvanu provokativnu kontrolu, i to znamo kako je izgledalo i kako je
završavalo.
Sada sam govorio o tome kakav je do sada bio rad na fiskalnim kasama.
Sada ću pričati o tome kako će to biti ubuduće.
Ministarstvo finansija je ocenilo da je dosadašnji koncept
evidentiranja prometa bio tehnološki zastareo, da poreska uprava ne raspolaže
sa dovoljno podataka o ostvarenom prometu, te da je potrebno da se pređe na
praćenje prometa u stvarnom vremenu, i da treba iskoristiti evidentni napredak
tehnologije.
Ta budućnost se zapravo zove fiskalizacija – fiskalni račun u
elektronskoj formi.
Za pravilno ispunjenje obaveze za evidentiranje prometa na malo preko
fiskalnog sistema za izdavanje računa ubuduće će biti neophodno:
Prvo, bezbednosni element. To je element koji može biti u vidu smart
kartice, SD kartice, USB tokena, ili sigurnosnog fajla u odgovarajućem formatu.
Ovaj bezbednosni uređaj izdaje poreska uprava poreskom obvezniku, a
funkcija bezbednosnog uređaja je da potvrđuje autentičnost obveznika
fiskalizacije i obezbeđuje digitalni potpis kao i da čuva integritet podataka.
Sledeći neophodni element procesor fiskalnih računa, on može biti
hardverski ili softverski, i može biti i lokalni ili virtuelni.
On prima podatke od elektronskog sistema za izdavanje računa od kase,
vrši izračunavanje iznosa poreza, fiskalizuje račun u komunikaciji sa
bezbednosnim elementom i prenosi podatke u sistem za upravljanje fiskalizacijom
i čuva ih do momenta prenosa.
Znači ako je u nekom trenutku onemogućen direktni prenos, on ih čuva i
u prvom momentu kada prenos bude omogućen šalje ih.
Elektronski sistem za izdavanje računa, odnosno elektronski uređaj za
izdavanje računa može biti hardverskog ili softverskog tipa. On praktično
generiše ili izdaje fiskalni račun. Komunicira sa procesorom fiskalnih računa u
cilju izdavanja fiskalnih računa i izdaje elektronski račun u elektronskom ili
papirnom obliku ako sadrži sve elemente.
Kad pričamo o tome da li je to hardverski ili softverski uređaj, videćemo
kasnije, pričaćemo o tome da to ima više mogućnosti u opredeljenju koji
elektronski sistem odabrati.
Ovi elementi koje sam nabrojao se zapravo nalaze kod poreskog obveznika
a sada ću reći šta se nalazi sa ove druge strane odnosno kod poreske uprave.
Svi ti podaci se slivaju kod poreske uprave jer kod njih se nalazi
sistem za upravljanje fiskalizacijom. Taj sistem prihvata i čuva fiskalne
račune svih poreskih obveznika, znači sve podatke koji postoje na fiskalnom
računu.
On zapravo konsoliduje fiskalne račune jednog obveznika koji ima više
fiskalnih uređaja, i podržava procese vezane za bezbednosne elemente i
elektronske fiskalne uređaje i integrisanje sa drugim elektronskim sistemima sa
kojima poreska uprava raspolaže.
Naravno poreska uprava je navela da ima i naprednu analitičku platformu
kao deo sistema za upravljanje fiskalizacijom koji automatizovano
analizira podatke u tim fiskalnim
računima i signalizira neuobičajene pojave kod poreskih obveznika.
Takođe radi ukrštanje podataka sa fiskalnih isečaka sa drugim podacima
iz registra poreskog obveznika. To zapravo zbači da će poreska uprava zadati
određene parametre tom sistemu za upravljanje fiskalizacijom i da će
automatizacijom i obradom tih podataka poreska uprava dobiti signale koje
poreske obveznike treba kontrolisati i u kom smislu vršiti kontrolu.
Tako da u svakom slučaju ovo će biti veliki napredak i veliko
olakšanje, prvo u smislu toga da se svi podaci iz maloprodaje evidentiraju i svi
podaci će biti dostupni poreskoj upravi i svi će biti podložni analizi u smislu
toga da bi se odredilo koga kontrolisati.
To ne znači da će se ove provokativne kontrole koje su bile vezane za
dosadašnji način evidentiranja prometa ugasiti, ali recimo to bi značilo da
poreska uprava može koristeći ovo stvarno vreme evidentiranja prometa, ne mora
uopšte ulaziti u objekta nego može ispred objekta da kad vidi da je mušterija
izašla sa kupljenim proizvodom, da direktnim uvidom u stvarnom vremenu da vidi
da li je taj račun evidentiran kod poreske uprave, da li je izdat stvarno
fiskalni račun i ako nije da onda odmah pristupi kontroli. Znači ne mora da
radi kontrolu uvida nego će imati kontrolu preko svog sistema za upravljanje
fiskalizacijom.
