Knjigovodstvena agencija Novi Sad

  • 021/557-539
  • office@trgoservis.com

Knjigovodstvena agencija Novi Sad

Месец: мај 2026.

Porez na dobit za 2025. godinu – važni rokovi i obaveze za pravna lica

Posted on by stefan

📌 Porez na dobit za 2025. godinu – važni rokovi i obaveze za pravna lica

Približava se rok za podnošenje poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2025. godinu, zbog čega je važno da kompanije na vreme provere svoje obaveze i pripreme potrebnu dokumentaciju.

U nastavku izdvajamo najvažnije informacije koje treba imati u vidu.

 

🗓 Rok za podnošenje prijave i plaćanje poreza

Rok za:

✔ podnošenje poreske prijave PP PDP
✔ predaju poreskog bilansa i pratećih obrazaca
✔ plaćanje razlike poreza na dobit

za 2025. godinu je:

📅 29. jun 2026. godine.

 

💻 Proverite poziv na broj pre uplate

Pre nego što izvršite uplatu razlike poreza na dobit, preporuka je da na portalu:

🖥 ePorezi

još jednom proverite:

📌 poziv na broj odobrenja

koji vam je dodeljen u obaveštenju o uspešnom prijemu prijave PP PDP za prethodnu godinu.

Na taj način može se izbeći:

❌ pogrešno evidentiranje uplate
❌ kašnjenje u knjiženju obaveze
❌ dodatna administracija sa Poreskom upravom

 

📑 Ne zaboravite Izveštaj o transfernim cenama

Uz poresku prijavu za porez na dobit za 2025. godinu, poreski obveznici su u obavezi da dostave i:

📌 Izveštaj o transfernim cenama.

Zato je važno da dokumentacija bude pripremljena na vreme, posebno kod povezanih lica i transakcija unutar grupe.

 

💰 Kada postoji razlika poreza za uplatu?

Ako po konačnoj poreskoj prijavi utvrdite da je:

📌 konačna poreska obaveza veća od plaćenih akontacija tokom 2025. godine,

nastaje obaveza doplate razlike poreza.

📅 Ova razlika mora biti uplaćena najkasnije do dana podnošenja poreske prijave.

 

📈 Šta ako je tokom godine plaćeno više poreza?

U pojedinim slučajevima kompanije tokom godine kroz akontacije plate više poreza nego što iznosi konačna obaveza po prijavi.

Tada postoji:

✔ preplata poreza na dobit

i poreski obveznik može izabrati jednu od dve mogućnosti:

🔄 Korišćenje preplate za buduće akontacije

Više plaćen porez može se koristiti za:

✔ naredne mesečne akontacije
✔ delimično ili u celosti

 

💸 Zahtev za povraćaj više plaćenog poreza

Druga mogućnost je:

📌 podnošenje zahteva za povraćaj preplaćenog poreza

u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.

 

📌 Šta je važno uraditi na vreme?

Kako bi se izbegli problemi pred istek roka, preporučljivo je da kompanije na vreme:

✔ provere stanje akontacija
✔ usaglase poreski bilans
✔ pripreme transferne cene
✔ provere poziv na broj za uplatu
✔ planiraju eventualnu doplatu poreza ili korišćenje preplate

Dobra priprema može pomoći da se izbegnu nepotrebne greške, kašnjenja i dodatni troškovi u završnici poreskog perioda.

Izmena poreske prijave za porez na dobit – šta privrednici treba da znaju?

Posted on by stefan

📑 Izmena poreske prijave za porez na dobit – šta privrednici treba da znaju?

Poreska uprava dodatno je pojasnila pravila koja se odnose na izmenu poreske prijave za porez na dobit pravnih lica, kao i izmene mesečnih akontacija tokom godine.

Često velik broj kompanija naknadno utvrdi greške u poreskom bilansu, i ima potrebu za korekcijom poreske obaveze ili izvrši promene u poslovanju koje utiču na visinu akontacija. Upravo zbog toga važno je razumeti kada i na koji način se podnosi izmenjena prijava.

U nastavku izdvajamo najvažnije informacije.

 

🧾 Kada se podnosi izmenjena poreska prijava?

U Obrascu PDP, u delu:

📌 „1.3 Izmena prijave/akontacije“

poreski obveznik unosi odgovarajuću oznaku u zavisnosti od razloga izmene.

Najčešće situacije su:

🔹 oznaka 1 – kada se podnosi izmenjena poreska prijava zbog greške ili propusta
🔹 oznaka 3 – kada se vrši izmena mesečnih akontacija poreza

Takođe se unosi i:

📌 identifikacioni broj prijave koja se menja.

 

⚠️ Izmenjena prijava zbog greške ili propusta

U skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA), poreski obveznik koji naknadno utvrdi grešku u prijavi dužan je da podnese izmenjenu poresku prijavu.

📌 Rok za podnošenje je:

✔ najkasnije do isteka roka zastarelosti
✔ odnosno u roku od pet godina

Važno je naglasiti da se izmenjena prijava za isti poreski period može podneti:

🔹 najviše dva puta.

 

📅 Do kada je moguća izmena prijave?

Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza zastareva u roku od pet godina.

To praktično znači da:

📌 prijava za poreski period 01.01.2020 – 31.12.2020.

može biti izmenjena najkasnije do:

🗓 31.12.2026. godine.

 

🔍 Koje greške zahtevaju izmenu prijave?

Izmenjena poreska prijava podnosi se kada greška utiče na pogrešno utvrđenu poresku obavezu ili akontaciju.

Najčešći primeri su:

✔ nepravilno priznati rashodi
✔ pogrešne korekcije prihoda i rashoda
✔ netačan obračun kapitalnih dobitaka i gubitaka
✔ greške u transfernim cenama
✔ netačno utvrđen finansijski rezultat

📌 Ukoliko je greška materijalno značajna prema računovodstvenim propisima, obavezno se podnose:

  • izmenjena poreska prijava

  • izmenjeni poreski bilans

 

💰 Šta se plaća uz izmenjenu prijavu?

Ako izmena prijave dovede do povećanja poreske obaveze, poreski obveznik je dužan da uplati:

✔ razliku poreza
✔ razliku manje plaćenih akontacija
✔ zakonsku kamatu

📌 Međutim, ukoliko postoji dovoljna preplata poreza koja nije vraćena, kamata i dodatna uplata možda neće biti potrebni.

 

💻 Podnošenje se vrši isključivo elektronski

Izmenjena prijava podnosi se:

🖥 preko portala e-Porezi

uz korišćenje Obrasca PDP.

Poreska uprava je objavila i posebno korisničko uputstvo za popunjavanje izmenjene prijave.

 

🚫 Kada izmena prijave više nije moguća?

ZPPPA propisuje situacije kada poreski obveznik više nema pravo da samostalno podnese izmenjenu prijavu.

To nije moguće:

❌ nakon pokretanja poreske kontrole
❌ nakon donošenja rešenja o utvrđivanju poreza
❌ nakon pokretanja radnji poreske policije

za kontrolisani poreski period.

 

📊 Izmena mesečnih akontacija tokom godine

Pored korekcije grešaka, zakon omogućava i izmenu mesečnih akontacija poreza na dobit.

To je moguće kada tokom godine nastanu:

✔ značajne promene u poslovanju
✔ promene poreskih instrumenata
✔ druge okolnosti koje utiču na visinu akontacije

 

📅 Kada se podnosi prijava za izmenu akontacija?

Prijava se podnosi:

📌 najkasnije u roku od 30 dana po isteku perioda za koji se sastavlja poreski bilans.

Na primer:

Ako je prijava za izmenu akontacija podneta:

🗓 30.07.2025.

za period januar–jun 2025. godine,

novi iznos akontacije primenjuje se:

📌 počev od akontacije za jul 2025. godine
📌 koja dospeva 15.08.2025.

 

🔄 Šta se može promeniti izmenom akontacija?

Poreski obveznik može:

✔ smanjiti akontacije
✔ povećati akontacije
✔ prestati sa plaćanjem akontacija
✔ započeti plaćanje akontacija

u zavisnosti od rezultata poslovanja tokom godine.

📌 Na primer:

  • kompanija koja ostvaruje manju dobit može tražiti smanjenje akontacija

  • kompanija koja je prethodno poslovala sa gubitkom, a sada ostvaruje dobit, može započeti plaćanje akontacija

 

🖥 I izmene akontacija podnose se elektronski

Kao i kod izmenjene prijave poreza na dobit, i prijava za izmenu mesečnih akontacija podnosi se:

💻 preko sistema e-Porezi

uz korišćenje Obrasca PDP i odgovarajućeg poreskog bilansa.

 

📌 Šta je najvažnije za privrednike?

Izmena poreske prijave predstavlja važan mehanizam za ispravku grešaka i usklađivanje poreskih obaveza sa stvarnim poslovanjem kompanije.

Zato je posebno važno:

✔ pratiti rokove zastarelosti
✔ voditi računa o tačnosti poreskog bilansa
✔ pravovremeno reagovati na promene u poslovanju
✔ proveriti mogućnost korekcije akontacija tokom godine

Pravilna i blagovremena korekcija prijava može pomoći kompanijama da izbegnu dodatne troškove, kamate i potencijalne probleme u poreskom postupku.

SEPA u Srbiji – šta donosi građanima i privredi?

Posted on by stefan

💶 SEPA u Srbiji – šta donosi građanima i privredi?

Ulazak Republike Srbije u SEPA područje predstavlja jednu od najvažnijih promena u oblasti međunarodnog platnog prometa poslednjih godina. Od maja 2025. godine domaće banke dobile su mogućnost da svojim klijentima omoguće SEPA plaćanja u evrima, čime se prekogranične transakcije dodatno ubrzavaju i pojednostavljuju.

U nastavku izdvajamo najvažnija pitanja i praktična pojašnjenja o funkcionisanju SEPA sistema u Srbiji.

 

🌍 Šta je zapravo SEPA?

SEPA (Single Euro Payments Area) predstavlja jedinstveno područje za plaćanja u evrima, čiji je cilj da međunarodna plaćanja funkcionišu jednako jednostavno kao domaća.

📌 To znači:

✔ standardizovana pravila
✔ brža obrada transakcija
✔ veća sigurnost
✔ niži troškovi prekograničnih plaćanja

Republika Srbija postala je članica SEPA područja 22. maja 2025. godine.

Trenutno je domaćim bankama dostupna:

🔹 SEPA Credit Transfer (SCT) šema – standardni transfer odobrenja u evrima.

 

🏦 Koje zemlje obuhvata SEPA?

SEPA sistem danas povezuje veliki broj evropskih država i teritorija.

Pored Srbije, SEPA obuhvata:

🇪🇺 sve države Evropske unije
🇳🇴 Norvešku
🇮🇸 Island
🇱🇮 Lihtenštajn
🇨🇭 Švajcarsku
🇬🇧 Ujedinjeno Kraljevstvo
🇲🇪 Crnu Goru
🇦🇱 Albaniju
🇲🇰 Severnu Makedoniju
🇲🇩 Moldaviju
i druge države i teritorije.

Ukupno, SEPA područje obuhvata više od 40 država i teritorija.

 

💳 Kako funkcioniše SEPA plaćanje?

Da bi SEPA transakcija mogla da se realizuje:

✔ i platilac i primalac moraju imati račune kod banaka koje učestvuju u SCT šemi
✔ potrebno je pravilno popuniti nalog za plaćanje
✔ na računu mora postojati dovoljno sredstava

Plaćanje se može inicirati:

📱 elektronskim ili mobilnim bankarstvom
🏦 u ekspozituri banke

Najvažniji podaci u nalogu su:

  • iznos

  • datum izvršenja

  • IBAN primaoca

  • po potrebi i BIC kod banke primaoca

 

📑 Devizni propisi i dodatna dokumentacija

Važno je naglasiti da rezidenti u Republici Srbiji i dalje moraju poštovati domaće propise o deviznom poslovanju.

To znači da je često potrebno banci dostaviti:

✔ osnov plaćanja
✔ odgovarajuću dokumentaciju

📌 Bez kompletne dokumentacije banka može odložiti izvršenje naloga.

⚙️ Šta se dešava „u pozadini“ sistema?

Iako korisnici vide samo svoju banku i banku primaoca, iza SEPA sistema funkcioniše složen automatizovani mehanizam za kliring i poravnanje.

Banke grupišu naloge i razmenjuju ih kroz posebne evropske sisteme za obradu plaćanja (CSM sistemi), što omogućava:

✔ veliku brzinu obrade
✔ standardizovan proces
✔ efikasnije prekogranične transfere

Za krajnjeg korisnika ceo proces ostaje potpuno automatizovan i jednostavan.

 

⚠️ Šta ako je nalog pogrešno popunjen?

Jedna od najčešćih grešaka u praksi jeste unos pogrešnog IBAN-a.

U zavisnosti od situacije moguća su dva scenarija:

❌ Odbijanje naloga

Ako banka odmah utvrdi da nalog nije ispravan ili nije kompletan:

  • transakcija se neće izvršiti

  • sredstva neće biti poslata

  • korisnik dobija obaveštenje o grešci

🔄 Povraćaj sredstava nakon izvršenja

Ako nalog formalno prođe proveru, ali se kasnije utvrdi problem:

  • banka može pokrenuti postupak povraćaja sredstava

  • povraćaj zavisi od banke primaoca

  • banka ne može garantovati uspešan povraćaj

📌 Posebno je rizična situacija kada je IBAN pogrešan, ali ipak postoji i pripada drugom licu — tada uplata može biti realizovana pogrešnom primaocu.

 

⏱ Koliko traje SEPA transakcija?

Rok za izvršenje SCT transakcije je:

📅 najkasnije jedan radni dan (T+1)

To znači da sredstva treba da stignu primaocu do kraja narednog radnog dana nakon prijema urednog naloga.

📌 Važno je obratiti pažnju na tzv. cut-off time — termin do kog banka prima naloge za obradu istog dana.

Ako se nalog pošalje nakon tog termina, smatraće se da je primljen narednog radnog dana.

 

💰 Koliki su troškovi SEPA plaćanja?

Domaće banke trenutno nude SEPA transferе po naknadama koje su uglavnom niže od ranijih troškova međunarodnih transfera u evrima.

Na cenu utiče i činjenica da domaće banke trenutno učestvuju u sistemu kao:

🔹 indirektni učesnici
🔹 preko posredničkih (korespondentnih) banaka

Narodna banka Srbije navodi da kontinuirano prati tržište i uslove poslovanja kako bi zaštitila korisnike finansijskih usluga.

 

🔄 Koji kanali plaćanja postoje u Srbiji?

Građanima i privredi trenutno su dostupni različiti modeli međunarodnih plaćanja:

💶 SEPA SCT

Za standardizovana plaćanja u evrima prema SEPA zemljama.

🌐 SWIFT

Za globalna međunarodna plaćanja kada SEPA nije primenljiva.

🇷🇸 Međubankarski devizni kliring NBS

Za domaći promet u evrima između banaka u Srbiji.

📌 Posebno je zanimljivo da domaći devizni kliring omogućava:

✔ izvršenje transakcija istog dana
✔ veoma niske troškove
✔ naknadu od svega deset dinara po transakciji za banke

⚡ Dolazi i SEPA Instant?

Jedan od narednih koraka razvoja sistema jeste:

🚀 SEPA Instant Credit Transfer (SCT Inst)

Ova šema omogućava:

✔ transfer novca za nekoliko sekundi
✔ rad 24/7
✔ gotovo trenutno izvršenje plaćanja

Ipak, Srbija se trenutno nalazi u početnoj fazi SEPA integracije, pa je prioritet bio uvođenje standardne SCT šeme.

📌 Uvođenje instant SEPA plaćanja zavisiće od tehničke spremnosti domaćih i evropskih banaka u narednom periodu.

 

📌 Šta SEPA praktično donosi Srbiji?

Ulazak Srbije u SEPA sistem predstavlja važan korak ka integraciji domaćeg finansijskog tržišta sa evropskim platnim tokovima.

Za građane i privredu to dugoročno znači:

✔ jednostavnija međunarodna plaćanja
✔ brže transfere u evrima
✔ veću transparentnost troškova
✔ modernizaciju platnog prometa
✔ bolje povezivanje sa evropskim tržištem

Iako je sistem još u fazi prilagođavanja i razvoja, očekuje se da će naredni period doneti dodatna unapređenja i širenje dostupnih SEPA usluga u Republici Srbiji.

Najveći problemi u Sistemu elektronskih otpremnica – šta zbunjuje korisnike?

Posted on by stefan

Česte izmene i prilagođavanja u Sistemu elektronskih otpremnica (SEO) donele su veliki broj pitanja među korisnicima. Zbog toga Ministarstvo finansija kroz dodatna pojašnjenja pokušava da razjasni najčešće dileme koje se odnose na registraciju, ovlašćenja i svakodnevno korišćenje sistema.

U nastavku izdvajamo najvažnije probleme i pojašnjenja koja mogu pomoći kompanijama u radu sa sistemom.

 

🔐 Registracija na sistem – gde najčešće nastaju problemi?

Da bi kompanija ili institucija uspešno pristupila Sistemu elektronskih otpremnica, zakonski zastupnik prethodno mora imati:

✔ registrovan nalog na portalu za elektronsku identifikaciju
✔ kvalifikovani elektronski sertifikat ili aktiviran ConsentID
✔ pravilno evidentirane podatke u nadležnim registrima

Nakon potvrde identiteta, korisnik bira tip subjekta i unosi PIB, matični broj ili JBKJS.

📌 Važno je znati da sistem automatski proverava podatke kroz registre Uprave za trezor, APR-a i Poreske uprave.

⚙️ Ovlašćenja često izazivaju zabunu

Jedna od najčešćih nedoumica odnosi se na razliku između:

🔹 prava za korišćenje elektronskih otpremnica
🔹 prava za administratorski modul

Ministarstvo posebno naglašava da se ova ovlašćenja dodeljuju odvojeno, zbog čega mnogi korisnici imaju problem prilikom podešavanja sistema.

Takođe se preporučuje da administratorska prava ne ostanu samo kod zakonskog zastupnika, već da budu dodeljena i najmanje još jednoj osobi u firmi.

📍 Razlog je jednostavan — upravo kroz administratorski modul vrši se:

  • dodavanje zaposlenih
  • upravljanje pristupima
  • podešavanje naloga
  • administracija sistema

🧾 Problemi sa prijavom sertifikatom

Kod određenog broja korisnika pojavljuje se poruka da lice nije zakonski zastupnik, iako pokušava prijavu sertifikatom.

U takvim situacijama preporučuje se provera:

✔ da li su podaci pravilno evidentirani u registrima
✔ da li je izabran odgovarajući tip subjekta
✔ da li su podaci na sertifikatu potpuno usklađeni sa eID portalom i registrima

📌 Posebna pažnja savetuje se nerezidentnim zakonskim zastupnicima, kod kojih i najmanje neusaglašenosti mogu izazvati problem pri registraciji.

Ako problem i dalje postoji, korisnici se upućuju na kontakt centar Ministarstva finansija uz dostavljanje:

  • osnovnih podataka o subjektu
  • kontakta
  • opisa problema
  • fotografije greške sa ekrana

 

🔄 Veza između SEF-a i Sistema elektronskih otpremnica

Velik broj korisnika očekivao je automatski prenos podataka iz Sistema elektronskih faktura (SEF).

Međutim, Ministarstvo pojašnjava da se automatska registracija odnosi samo na određene korisnike javnih sredstava koji imaju status subjekata javnog sektora.

📍 Ostali korisnici moraju samostalno izvršiti registraciju unosom odgovarajućih podataka.

 

🏢 Jedan zastupnik – više firmi

Sistem omogućava da jedan zakonski zastupnik upravlja sa više kompanija kroz isti korisnički nalog.

✔ Uslov je da su svi podaci pravilno evidentirani u nadležnim registrima.

Nakon registracije dodatnih firmi, promena kompanije vrši se jednostavno kroz meni unutar korisničkog interfejsa.

 

👥 Korisničke uloge i pristupi zaposlenih

Ministarstvo naglašava da nije potrebno da svi zaposleni imaju administratorska prava.

Sistem podržava različite nivoe pristupa u skladu sa poslovima zaposlenih.

Najčešće uloge u sistemu su:

🔹 administrator
🔹 napredni korisnik
🔹 službenik prodaje
🔹 službenik nabavke
🔹 magacioner
🔹 prevoznik i vozač

📌 Dobra vest je da jedna osoba može imati više uloga istovremeno, u skladu sa organizacijom firme.

 

🚚 Posebna pravila za sopstveni prevoz robe

Kompanije koje koriste sopstveni prevoz robe često nisu sigurne da li moraju imati status prevoznika.

Odgovor Ministarstva je — da.

Čak i kada firma nije klasična transportna kompanija, status prevoznika mora biti aktiviran kako bi bile dostupne sve funkcionalnosti sistema.

Nakon aktivacije:

✔ pojavljuje se posebna sekcija sa otpremnicama
✔ zaposlenima koji fizički prevoze robu mora biti dodeljena odgovarajuća uloga
✔ omogućava se korišćenje mobilne aplikacije za evidentiranje vožnje

 

🔍 Provera registrovanih korisnika

Korisnicima je dostupna i javna lista registrovanih subjekata u sistemu.

Lista sadrži:

  • PIB
  • JBKJS
  • datum registracije
  • eventualni datum brisanja iz sistema

 

📑 Ograničenja prikaza po poslovnicama

Jedno od češćih pitanja odnosi se na mogućnost filtriranja dokumentacije po objektima ili poslovnicama.

📌 Ministarstvo potvrđuje da trenutno nije moguće ograničiti prikaz otpremnica po pojedinačnim objektima.

Dokumentacija se prikazuje na nivou cele kompanije, u skladu sa korisničkim ovlašćenjima.

📣 Sistem elektronskih otpremnica i dalje prolazi kroz fazu prilagođavanja, pa se očekuje da će dodatna pojašnjenja i unapređenja nastaviti da stižu i u narednom periodu. Za kompanije je zato posebno važno da pravilno postave korisničke uloge, administraciju i interne procedure kako bi se izbegli problemi u svakodnevnom radu.

Beskamatne pozajmice poslovnim partnerima — da li postoji obaveza podele prethodnog poreza?

Posted on by stefan

Povremeno davanje beskamatnih pozajmica poslovnim partnerima može otvoriti pitanje obaveze podele, odnosno srazmernog odbitka prethodnog poreza u skladu sa članom 30. Zakona o PDV. Međutim, odgovor ne zavisi samo od činjenice da kamata nije ugovorena, već pre svega od toga da li se takve pozajmice smatraju davanjem u poslovne ili neposlovne svrhe.

Ključno pravilo nalazi se u članu 11. stav 2. Pravilnika o PDV, prema kojem se neposlovnom svrhom smatra:

„…pružanje usluga koje se ne vrši u cilju povećanja prihoda, odnosno smanjenja rashoda obveznika PDV koji vrši promet te usluge.“

Drugim rečima, ukoliko privredno društvo može da pokaže da davanje beskamatnih pozajmica ima poslovni cilj — na primer očuvanje saradnje sa partnerima, omogućavanje nastavka kupovine proizvoda ili obezbeđivanje budućih prihoda — takvo davanje može se smatrati pružanjem usluge u poslovne svrhe.

Naravno, u praksi nije uvek jednostavno dokazati poslovni interes kod beskamatnih pozajmica, pa poreski organ može zahtevati dodatna objašnjenja i dokumentaciju. Ipak, sama činjenica da kamata nije obračunata ne znači automatski da se radi o neposlovnoj svrsi. Na to ukazuje i stav Ministarstva finansija, prema kojem:

„Činjenica da su pozajmice beskamatne ne dovodi sama po sebi u pitanje njihov računovodstveni tretman, pod uslovom da su odobrene u cilju ostvarenja budućih ekonomskih koristi.“

Kada se beskamatne pozajmice daju u poslovne svrhe, ne postoji obaveza podele ili srazmernog odbitka prethodnog poreza. Razlog je taj što se pružanje usluge bez naknade u poslovne svrhe ne smatra prometom uz naknadu u smislu propisa o PDV.

Sa druge strane, ukoliko bi se zaključilo da su pozajmice date u neposlovne svrhe, tada bi mogla postojati obaveza podele ili srazmernog odbitka prethodnog poreza. U tom slučaju bi se radilo o prometu bez naknade koji se, prema pravilima PDV, izjednačava sa prometom uz naknadu.

Važno je napomenuti i da Zakon o PDV predviđa izuzetak za najviše dva prometa iz člana 25. stav 1. u toku kalendarske godine. Zato kod povremenih i retkih pozajmica treba analizirati i učestalost takvih transakcija.

U situacijama kada postoji poslovni interes i kada se on može dokumentovati, pozajmice bez kamate ne moraju nužno dovesti do obaveze korekcije prethodnog poreza. Međutim, zbog mogućnosti različitog tumačenja u poreskoj kontroli, preporučljivo je da društvo unapred obezbedi jasnu poslovnu argumentaciju i odgovarajuću dokumentaciju za ovakve transakcije.

Godišnji odmor: da li je 20 dana zaista dovoljno?

Posted on by stefan

Jedna od čestih dilema u praksi jeste – da li je dovoljno da poslodavac u Pravilniku o radu propiše samo zakonski minimum od 20 dana godišnjeg odmora?

👉 Kratak odgovor: nije dovoljno.

⚖️ Šta kaže zakon?

Prema Zakonu o radu, 20 radnih dana predstavlja zakonski minimum, ali ne i konačan broj dana za sve zaposlene.

Poslodavac je u obavezi da internim aktom (npr. Pravilnikom o radu) utvrdi kriterijume za uvećanje godišnjeg odmora, kao što su:

✔️ radno iskustvo
✔️ stručna sprema
✔️ uslovi rada
✔️ doprinos na radu
✔️ drugi relevantni kriterijumi

📊 Kako se tumači minimum od 20 dana?

Važno je razumeti:

➡️ 20 dana važi samo za zaposlene koji ne ispunjavaju nijedan kriterijum za uvećanje
➡️ u praksi, većina zaposlenih ispunjava makar jedan od uslova

Zato je neophodno da poslodavac jasno definiše kako i po kom osnovu se broj dana povećava.

❗ Zašto je ovo važno?

Ako poslodavac ne propiše kriterijume za uvećanje:

  • postoji rizik od neusklađenosti sa zakonom
  • može doći do inspekcijskih mera i kazni

💰 Kazne su značajne:

  • 400.000 – 1.000.000 RSD za pravno lice
  • 100.000 – 300.000 RSD za preduzetnika

✅ Zaključak

Zakonski minimum od 20 dana je samo polazna tačka.
Poslodavac mora dodatno definisati kriterijume koji utiču na dužinu godišnjeg odmora, kako bi postupao u skladu sa zakonom.