Knjigovodstvena agencija Novi Sad

Transferne cene – video

Šta su transferne cene?

Ko su povezana lica?

Šta je studija o transfernim cenama i zašto je obavezna?

Pogledajte video i doznajte odgovore na ova i još neka važna pitanja.

Transferne cene – transkript

Danas ću govoriti o transfernim cenama. Transferne cene su zapravo… one praktično nose sa sobom obavezu koja povezana lica imaju u transakcijama među sobom, i u obavezi su da izrade studiju o transfernim cenama ili neki izveštaj o transfernim cenama. Zbog toga što zakonodavac posebno zahteva da se transakcije među povezanim licima moraju… na to se mora posebno obratiti pažnja i napraviti poseban izveštaj od strane učesnika. Zašto se to radi i ko su uopšte povezana lica? U zakonu o porezu na dohodak građana i u zakonu o porezu na dobit su propisana povezana lica i ja ne bi u ovom trenutku govorio o tome jer to lako možete da neđete. Više bi govorio o tome zašto zapravo postoji obaveza izrade studije o transfernim cenama. Znači kada imamo transakcije između lica koja su povezana, recimo da sam ja sada vlasnik jedne firme i da sam vlasnik i druge firme i te dve firme međusobno sarađuju, to bi onda bila… ta saradnja između te dve firme gde sam ja vlasnik te dve firme, jedne i druge firme, je zapravo, se smatra saradnja među povezanim licima, transakcija među povezanim licima. Dok, saradnja moje firme sa nekom drugom firmom, sa kojom nemam nikakve veze i povezanosti, to se smatra transakcijom koja je van dohvata ruke. Ova prva je na dohvat ruke zato što praktično i jedna i druga osoba u toj prvoj varijanti mogu da se dogovaraju oko uslova transakcije. Znači tu je cilj da kad god ima povezanih lica i transkacija među njima da se te transakcije u potpunosti analiziraju i u funkcionalnom i u smislu delatnosti i da se provere kroz neku odabranu metodu za proveru transfernih cena. Znači ja ne moram nešto ako se radi o prodaji i u jednom i u drugom slučaju… u prvom slučaju mogu da prodam nešto jeftinije zato što je to neko ko je meni poznat, ko je meni povezano lice. U drugom slučaju imam neku redovnu cenu, i tu praktično treba da se utvrdi da li postoji razlika. Cilj transfernih cena je u tome da se utvrdi da li postoji neka razlika između cena koje su između cena koje su van dohvata ruke, znači nepovezanim licima, i poređujući sa ovim transakcijama koja su sa povezanim licima i da vidimo da li te razlike praktično treba i utiču na neku korekciju kod određenog subjekta. Znači jako je važno da se utvrdi ko spada u ta povezana lica. Zakon o porezu na dohodak i zakon o porezu na dobit ne rešavaju baš na isti način naravno ko su povezana lica, ali znači tu se polazi od toga da li postoje neki makar i najdalji rodbinski odnosi, bračni odnosi, usvojiteljski odnosi ili neka mogućnost upravljanja koja se meri određenim procentima u vlasništvu ili u upravljanju u smislu da je neko od organa koji donose važne odluke u firmama. Kada prođemo taj momenat da utvrdimo da postoji povezanost neke grupe lica jel tako… Znači povezanost može postojati između dva lica a može postojati i grupa lica. Znači to nije uopšte sporno koliko ljudi može biti u nekom povezanom odnosu.

Sledeći korak je da se ide na neku analizu delatnosti, znači da se tačno vidi šta koja firma tačno radi. I koji su to praktično poslovni odnosi, koje su to vrste transakcija, u kom pravcu se odvijaju između tih povezanih lica. Znači to mora da bude potpuni prikaz i potpuna analiza svih transakcija i u funkcionalnom smislu. Znači da se vidi ko snosi rizike poslovanja, i sve ono što može da utiče na stepen odnosa i da se utvtdi ko je zapravo taj koji je nosilac u tim transfernim cenama. Kada smo prošli te analize poslovanja, sledeće je da moramo da odaberemo neku od metoda za proveru transfernih cena. Zakonodavac nije dao prioritet, on je ponudio određene metode, a izbor metoda zapravo zavisi od toga o kojoj se transakciji radi. Jer ako se radi, najjednostavnije transakcije su interno recimo uporedive cene, da ja radim recimo sa jednom firmom koja je povezana i radim još sa drugim firmama koje su nepovezane, i znači ja u mojoj dokumentaciji i mojim podacima imam podatke kako sam poslovao sa drugima, po kojim cenama i kako sam povezao sa povezanim licem. Tu praktično nije problem da se uradi na jedan relativno jednostavan način odabir metode i utvrđivanje transfernih cena. Tako da… još nešto je važno napomenuti, da je zakonodavac, propisao u pravilniku ukoliko je visina tih transakcija na godišnjem nivou manja od 8 000 000 dinara, onda se samo radi izveštaj o transfernim cenama. Znači, navedu se podaci koja su to lica, nevede se koje su to transakcije i u kom iznosu, i u izveštaju se kaže koliko je to obim transakcija i ako je on ispod 8 000 000 dinara onda se ne radi ovaj drugi deo posla, a to j eprovera. Znači smatra se automatski da te transakcije nisu od uticaja i da nema potrebe za korekcijom po osnovu transfernih cena. Znači kada se radi o prometu između povezanih lica od 8 000 000 dinara. Ako se radi o većem prometu, znači promet koji je veći od 8 000 000 dinara na godišnjem nivou mora se raditi studija, koja je samo po nazivu već kompleksnija, i sadrži više analiza, i mora da se radi praktično po nekoj odobrenoj metodi provera transfernih cena i ona će gotovo izvesno dovesti do toga, ta kontrola transfernih cena će dovesti do neke korekcije na strani prihoda kod određenog kontrolisanog odnosno posmatranog lica. I kada se još obavezno rade studije o transfernim cenama? Kada se radi o odnosima pozajmljivanja i kreditiranja između povezanih lica. S obzirom da se najčešće radi o tome da jedna firma pozajmljuje drugoj firmi, naravno povezanoj, bez ikakvog problema, bez ugovorene kamate, a onda je zapravo ideja zakonodavca, da firma koja je dala sredstva, je zapravo propustila da za to obračuna neku kamatu, pa je onda zakonodavac propisao, uvek se na kraju godine donesu obavezne stope koje se moraju primeniti u takvim transakcijama, to su minimalne stope… I radi se o tome da li se radi o dugoročnim ili o kratkoročnim pozajmicama, da li to rade banke ili to radi neka druga privredna društva, da li se radi o devizama, dinarima, i kojim devizama… Ali uglavnom propisan je način kako se utvrđuje taj iznos kamate, i zapravo ta kamata onoj firmi koja je izvršila pozajmicu će predstavljati prihod, neki propušteni prihod koji nije u knjigovodstvu ali na osnovu studija o transfernim cenama, mora praktično da bude pripisan na strani prihoda. Tako da tu smo došli do toga da na ovom malom primeru jel tako, naravno odabrane metode, su slobodne u vašem izboru, samo je cilj da one na kvalitetan način dokažu i pokažu ono što ste vi kroz sistem provere transfernih cena došli do određenih podataka i da ćete praktično izvršiti korekciju na strani prihoda jel tako, ili rashoda, u poreskim bilansima kad budete predavali, kad dođe rok za predaju poreskih bilansa. Smisao je taj da, navodno u SAD se ni ne rade transferne cene unutar same države, nego oni više imaju zaštitu kada firme posluju u međunarodnim transakcijama. Kod njih je glavni smisao u tome da ne dođe do utajene kapitalizacije, znači da se na domaćoj firmi ne umanji dobit da bi se manje platio porez, nego da će taj porez se preneti u neku povezanu firmu ali u onu državu gde je manja obaveza poreza. Znači tu je jedan od osnovnih, praktično, razloga zašto se radi… posebno u tom smeru kada imamo povezane firme u raznim državama.

 

Pravo na odbitak prethodnog poreza kada adresa primaoca računa ne sadrži poštanski broj

 (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-877/2022-04 od 5.2.2024. god.)

U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, obveznik PDV ima pravo da PDV, koji mu je obračunat od strane prethodnog učesnika u prometu za promet dobara i usluga, odbije kao prethodni porez, uz ispunjenje propisanih uslova. Treba da poseduje propisanu dokumentaciju (račun ili drugi dokument koji služi kao račun), kao i da predmetna dobra i usluge koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. za promet koji je oporeziv PDV, promet za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza ili za promet koji se smatra izvršenim u inostranstvu ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici Srbiji.

Obavezni elementi računa, između ostalih, su naziv, adresa i PIB obveznika – primaoca računa.

Prema Zakonu,  adresa je strukturirani skup geoprostornih podataka koji jedinstveno određuju lokaciju i identifikaciju nepokretnosti na koju se odnose.

Saglasno odredbi člana 111. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru, adresni registar jeste osnovni i javni registar o kućnim brojevima i nazivima ulica i trgova u naseljenom mestu. On obuhvata utvrđivanje kućnih brojeva za stambene i poslovne zgrade, kao i građevinske parcele i vođenje podataka o kućnim brojevima, ulicama i trgovima u okviru naseljenog mesta.

Uzevši u obzir navedeno, račun obveznika PDV koji, pored ostalih propisanih podataka (PIB izdavaoca, PIB primaoca i dr.), sadrži podatke o adresi primaoca računa – ulicu, broj i naseljeno mesto, sa ili bez poštanskog broja, smatra se računom na osnovu kojeg obveznik PDV – primalac može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza, ako su ispunjeni i drugi uslovi u skladu sa Zakonom.

* * *

Saglasno odredbi člana 27. Zakona, prethodni porez je iznos PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik može da odbije od PDV koji duguje.

Odredbama člana 28. stav 1. Zakona propisano je da pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti za vršenje delatnosti), odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;

2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV;

3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, u skladu sa zakonom, obveznik može da ostvari ako ima račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan PDV i dokument kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza.

Odredbama Zakona propisano je da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:

1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;

2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.

Prema odredbi stava 4. Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova.

Računom iz stava 2. tačka 1) ovog člana smatra se elektronska faktura koja je prihvaćena, odnosno za koju se smatra da je prihvaćena u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje (član 28. stav 5. Zakona).

Saglasno odredbi člana 28. stav 6. Zakona, ako je elektronska faktura iz stava 5. ovog člana prihvaćena najkasnije do isteka roka za predaju poreske prijave za poreski period u kojem je nastala poreska obaveza u skladu sa ovim zakonom, obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza najranije za poreski period u kojem je poreska obaveza nastala, nezavisno od toga da li je elektronska faktura izdata na dan nastanka poreske obaveze ili posle tog dana.

Obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je stekao ovo pravo (stav 8. istog člana Zakona).

U skladu sa zakonom, obveznik je dužan da izda račun za svaki promet dobara i usluga.

Zakonom je propisano da račun naročito sadrži sledeće podatke:

1) naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa;

2) mesto i datum izdavanja i redni broj računa;

3) naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca računa;

4) vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga;

5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja;

6) iznos osnovice;

7) poresku stopu koja se primenjuje;

8) iznos PDV koji je obračunat na osnovicu;

9) napomenu o odredbi ovog zakona na osnovu koje nije obračunat PDV;

10) napomenu da se za promet dobara i usluga primenjuje sistem naplate.

Nova najniža osnovica doprinosa za zdravstvo za frilensere za 2024. godinu

U „Službenom glasniku RS“, broj 18 od 8.3.2024. godine, objavljen je iznos mesečne osnovice doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike Srbije za 2024. godinu.

Prema članu 35b Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (ZDOSO), mesečna osnovica doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje utvrđena je u iznosu od 17.790 dinara.

Ovaj iznos se koristi za izračunavanje najniže osnovice doprinosa za zdravstveno osiguranje za frilensere, kako je propisano članom 28. stavom 2. tačkom 2) ZDOSO. Prema tom članu, najniža osnovica doprinosa za zdravstvo za frilensere iznosi trostruki iznos osnovice iz člana 35b ZDOSO, što čini 53.370 dinara (17.790 x 3).

Važno je naglasiti da frilenseri plaćaju doprinos za zdravstveno osiguranje samo ako nisu osigurani po drugom osnovu. Osnovica doprinosa za zdravstvo za frilensere je ista kao osnovica poreza, ali ne sme biti manja od najniže osnovice utvrđene članom 28. stavom 2. tačkom 2) ZDOSO. Za obračune od 1. januara 2024. godine, ta najniža osnovica doprinosa za zdravstvo za frilensere iznosi 53.370 dinara.

Članarina koja se tretira kao naknada za pružene usluge ulazi u ukupan promet i podleže obavezi evidentiranja u sistemu PDV-a.

Prema tumačenju Ministarstva finansija iz februara 2024. godine, obveznici PDV-a koji su u proteklih 12 meseci ostvarili promet veći od 8.000.000 dinara treba da podnesu evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. Ukupan promet za potrebe PDV-a obuhvata promet dobara i usluga koji su oporezivi ili oslobođeni PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza, izuzev prometa opreme i objekata za delatnost i ulaganja u objekte za koje se naplaćuje naknada.

Ako obveznik ostvari promet veći od 8.000.000 dinara u prethodnih 12 meseci, mora ispuniti i ostale obaveze propisane Zakonom, uključujući izdavanje računa, vođenje evidencije, obračunavanje i plaćanje PDV-a te podnošenje poreskih prijava.

Zakonom je propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet usluga iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost. Licem čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, smatra se lice koje je osnovano od strane Republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i čiji je vlasnik Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave u potpunosti ili u većinskom delu.

Kada sportsko udruženje, koje je obveznik PDV-a, naplaćuje članarinu od svojih članova za korišćenje sportskih objekata i opreme, ta članarina se smatra naknadom za pružene usluge i podleže PDV-u. Međutim, ako iste usluge pruža entitet koji nije obveznik PDV-a, PDV nije primenjiv.

U svakom slučaju, članarina se računa u ukupan promet za obavezno evidentiranje u sistemu PDV-a, ukoliko je premašen prag od 8.000.000 dinara u prethodnih 12 meseci.

Prema odredbama Zakona o PDV-u, obaveznicima PDV-a smatraju se subjekti koji samostalno obavljaju promet dobara i usluga u okviru svoje delatnosti. Ovo obuhvata sve poslove i radnje koje obavlja poreski obveznik radi ostvarivanja prihoda.