Knjigovodstvena agencija Novi Sad

  • 021/557-539
  • office@trgoservis.com

Knjigovodstvena agencija Novi Sad

Ознака: #biznis

Beskamatne pozajmice poslovnim partnerima — da li postoji obaveza podele prethodnog poreza?

Posted on by stefan

Povremeno davanje beskamatnih pozajmica poslovnim partnerima može otvoriti pitanje obaveze podele, odnosno srazmernog odbitka prethodnog poreza u skladu sa članom 30. Zakona o PDV. Međutim, odgovor ne zavisi samo od činjenice da kamata nije ugovorena, već pre svega od toga da li se takve pozajmice smatraju davanjem u poslovne ili neposlovne svrhe.

Ključno pravilo nalazi se u članu 11. stav 2. Pravilnika o PDV, prema kojem se neposlovnom svrhom smatra:

„…pružanje usluga koje se ne vrši u cilju povećanja prihoda, odnosno smanjenja rashoda obveznika PDV koji vrši promet te usluge.“

Drugim rečima, ukoliko privredno društvo može da pokaže da davanje beskamatnih pozajmica ima poslovni cilj — na primer očuvanje saradnje sa partnerima, omogućavanje nastavka kupovine proizvoda ili obezbeđivanje budućih prihoda — takvo davanje može se smatrati pružanjem usluge u poslovne svrhe.

Naravno, u praksi nije uvek jednostavno dokazati poslovni interes kod beskamatnih pozajmica, pa poreski organ može zahtevati dodatna objašnjenja i dokumentaciju. Ipak, sama činjenica da kamata nije obračunata ne znači automatski da se radi o neposlovnoj svrsi. Na to ukazuje i stav Ministarstva finansija, prema kojem:

„Činjenica da su pozajmice beskamatne ne dovodi sama po sebi u pitanje njihov računovodstveni tretman, pod uslovom da su odobrene u cilju ostvarenja budućih ekonomskih koristi.“

Kada se beskamatne pozajmice daju u poslovne svrhe, ne postoji obaveza podele ili srazmernog odbitka prethodnog poreza. Razlog je taj što se pružanje usluge bez naknade u poslovne svrhe ne smatra prometom uz naknadu u smislu propisa o PDV.

Sa druge strane, ukoliko bi se zaključilo da su pozajmice date u neposlovne svrhe, tada bi mogla postojati obaveza podele ili srazmernog odbitka prethodnog poreza. U tom slučaju bi se radilo o prometu bez naknade koji se, prema pravilima PDV, izjednačava sa prometom uz naknadu.

Važno je napomenuti i da Zakon o PDV predviđa izuzetak za najviše dva prometa iz člana 25. stav 1. u toku kalendarske godine. Zato kod povremenih i retkih pozajmica treba analizirati i učestalost takvih transakcija.

U situacijama kada postoji poslovni interes i kada se on može dokumentovati, pozajmice bez kamate ne moraju nužno dovesti do obaveze korekcije prethodnog poreza. Međutim, zbog mogućnosti različitog tumačenja u poreskoj kontroli, preporučljivo je da društvo unapred obezbedi jasnu poslovnu argumentaciju i odgovarajuću dokumentaciju za ovakve transakcije.

Nova najniža osnovica za zdravstveno osiguranje frilensera (2026)

Posted on by stefan

📢 Nova najniža osnovica za zdravstveno osiguranje frilensera (2026)

U „Službenom glasniku RS“, broj 24 od 13. marta 2026. godine, objavljen je novi iznos mesečne osnovice doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za 2026. godinu.

📊 Osnovni podaci

✔ Mesečna osnovica (član 35b ZDOSO):
➡ 22.663 dinara

✔ Najniža osnovica za frilensere:
➡ 67.989 dinara (22.663 × 3)

💡 Šta to znači za frilensere?

📌 Najniža osnovica za obračun doprinosa za zdravstvo iznosi:
👉 67.989 dinara

📌 Važno pravilo:
✔ Osnovica doprinosa = osnovica poreza
❗ ali ne može biti niža od propisanog minimuma

⚠️ Kada frilenseri plaćaju doprinos za zdravstvo?

Frilenseri imaju obavezu plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje:

➡ samo ako nisu osigurani po drugom osnovu
(npr. zaposlenje, preduzetništvo i sl.)

🗓 Od kada važi?

📅 Nova najniža osnovica primenjuje se:
👉 od 1. januara 2026. godine

✅ Kratak zaključak

✔ Minimalna osnovica za zdravstvo frilensera u 2026: 67.989 dinara
✔ Primenjuje se samo ako ne postoji drugo osiguranje
✔ Važi za sve obračune od početka 2026. godine

 

Da li preduzetnik bez zaposlenih mora da ima osiguranje po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu?

Posted on by stefan

U poslednje vreme često se dešava da osiguravajuća društva kontaktiraju preduzetnike i ukazuju na navodnu zakonsku obavezu zaključivanja osiguranja za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti. Ovo posebno zbunjuje preduzetnike koji nemaju zaposlene.

📌 Šta kaže zakon?

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, obaveza osiguranja odnosi se isključivo na poslodavce koji imaju zaposlene.

➡️ Poslodavac je dužan da zaposlene osigura za slučaj:
✔ povreda na radu
✔ profesionalnih bolesti

👤 Ko se smatra poslodavcem?
Poslodavac je lice koje zapošljava ili radno angažuje jedno ili više lica.

👉 To znači da preduzetnik koji nema zaposlene nije poslodavac u smislu ovog zakona.

👨‍💼 Status preduzetnika bez zaposlenih

Preduzetnik koji samostalno obavlja delatnost, bez angažovanja drugih lica, smatra se licem koje se samozapošljava.

📌 Za takva lica važi sledeće:

  • ❌ nemaju obavezu zaključivanja osiguranja iz člana 67. Zakona
  • ✔ imaju obavezu da primenjuju mere bezbednosti i zdravlja na radu

⚙️ Koje obaveze ipak postoje?

Iako osiguranje nije obavezno, preduzetnik je dužan da:

✔ vodi računa o sopstvenoj bezbednosti i zdravlju
✔ primenjuje propise iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
✔ vodi računa o bezbednosti drugih lica na koja njegov rad može uticati
✔ sarađuje sa drugim poslodavcima kada je to potrebno

📊 Zaključak

✔ Preduzetnik bez zaposlenih nije u obavezi da zaključi osiguranje po ovom osnovu
✔ Obaveza osiguranja postoji samo za poslodavce koji imaju zaposlene
✔ Ipak, postoji odgovornost za primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu

👉 Drugim rečima:
Ako radite sami – osiguranje nije zakonska obaveza, ali bezbednost i dalje jeste.

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut elit tellus, luctus nec ullamcorper mattis, pulvinar dapibus leo.

Da li razvoj softvera predstavlja trošak istraživanja i razvoja (R&D)?

Posted on by stefan

💡 Da li razvoj softvera predstavlja trošak istraživanja i razvoja (R&D)?

Poreski propisi u Srbiji predviđaju značajne olakšice za troškove istraživanja i razvoja (R&D), uključujući mogućnost da se određeni troškovi priznaju u dvostruko uvećanom iznosu u poreskom bilansu.

📌 Šta se smatra istraživanjem i razvojem?
Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, istraživanje i razvoj obuhvata:

✔ sticanje novog znanja i razumevanja (istraživanje)
✔ primenu tog znanja u razvoju novih ili unapređenih proizvoda, sistema ili usluga (razvoj)

Važno je naglasiti da se ova pravila ne primenjuju na određene delatnosti, poput istraživanja u oblasti nafte, gasa i rudnih sirovina.

💻 Koji troškovi se mogu priznati kao R&D?
Pravilnik detaljno definiše troškove koji mogu biti uključeni, između ostalog:

✔ zarade zaposlenih angažovanih na R&D projektima
✔ troškovi materijala i opreme
✔ troškovi softverskih rešenja i nematerijalne imovine
✔ troškovi savetodavnih usluga i stručne podrške
✔ troškovi zaštite intelektualne svojine
✔ troškovi koji se odnose na razvoj i testiranje novih proizvoda i sistema

👩‍💻 Razvoj softvera kao R&D aktivnost

U konkretnom slučaju razvoja softvera (posebno kada je reč o inovativnim rešenjima, poput sistema zasnovanih na klaud arhitekturi, analizi podataka ili optimizaciji procesa), takve aktivnosti se mogu smatrati istraživanjem i razvojem, bez obzira na industriju u kojoj će se softver koristiti.

➡️ Ključno je da je softver rezultat razvoja novog ili značajno unapređenog rešenja, a ne samo rutinskog održavanja ili prilagođavanja.

🌍 Primena u praksi

Čak i ako se softver koristi u specifičnim industrijama (npr. bušenje pijaće vode, nafte ili geotermalnih izvora), to ne utiče na činjenicu da razvoj može biti priznat kao R&D.

➡️ Dakle, troškovi razvoja takvog softvera mogu se priznati u dvostruko uvećanom iznosu, pod uslovom da su ispunjeni svi zakonski kriterijumi.

📊 Zaključak

✔ Razvoj inovativnog softvera može predstavljati R&D aktivnost
✔ Troškovi povezani sa takvim razvojem mogu se priznati uz poreske olakšice
✔ Industrija u kojoj će se softver koristiti nije presudna za priznavanje R&D statusa

Pravo na poreske olakšice zavisi od toga da li se projekat zaista može smatrati istraživačko-razvojnim u smislu zakona i da li su ispunjeni svi formalni uslovi propisani pravilnikom.

Sistem elektronskih otpremnica – Praktični vodič kroz realne scenarije

Posted on by stefan

Elektronska otpremnica (eOtpremnica) je novi obavezni dokument koji prati robu tokom transporta, a kreira se i vodi kroz Centralni informacioni sistem, prema Zakonu o elektronskim otpremnicama (SG RS 94/2024).
Iako na prvi pogled kompleksan, sistem zapravo postaje vrlo logičan kada se prikaže kroz konkretne scenarije iz prakse.

U ovom blogu prolazimo kroz tri realna scenarija transporta robe sa pretovarom, uključujući i one neplanirane situacije koje se često dešavaju – kao što su kvar vozila i prevoz jedne pošiljke u više vozila.

1. Transport robe sa planiranim pretovarom (3 deonice)

U prvom scenariju pošiljalac zna sve detalje transporta unapred, uključujući i tri deonice:

  1. Beograd (Borča) → Beograd (Novi Beograd – terminal)

  2. Beograd (terminal) → Niš (pretovarni centar)

  3. Niš → Vranje (magacin)

Pošiljalac EnergoTehnology sam organizuje isporuku, pa se kao način otpreme bira „Sopstveni prevoz“, čak i kada se na jednoj od deonica koristi drugi prevoznik (npr. železnički).

📌 Kako se kreira eOtpremnica?

Prodavac u sistemu bira „Kreiraj otpremnicu“ i unosi:

  • Pošiljalac i primalac

  • Adresu otpreme (Borča) i krajnje odredište (Vranje)

  • Način otpreme – Sopstveni prevoz

  • Proizvode koji se šalju

  • Podatke o vozilu i vozaču

Ključni deo je unos svih faza vožnje:

Faza 1: Borča → Novi Beograd, terminal

Prevoznik: EnergoTehnology
Roba ide šleperom do terminala.

Faza 2: Novi Beograd → Niš

Prevoznik: Vagon Cargo
Pretovar u vagon i transport vozom.

Faza 3: Niš → Vranje

Prevoznik: EnergoTehnology
Isporuka do magacina kupca.

Sve tri faze unose se klikom na „Dodaj novu fazu vožnje“.

📌 Početak i kraj vožnje

Vožnju može pokrenuti:

  • vozač preko mobilne aplikacije (ako je eID povezan),

  • ili pošiljalac putem opcije „Početak vožnje“ uz skeniranu potpisanu otpremnicu.

Kupac u Vranju po prijemu potvrđuje „Fizički prijem“ i kreira ePrijemnicu.

2. Neplanirani pretovar zbog kvara vozila

Čest slučaj:
Na trećoj deonici (Niš → Vranje), kod Prokuplja, vozilo se pokvari.

Pošiljalac mora da:

  1. evidentira neplanirani pretovar,

  2. izmeni postojeću otpremnicu,

  3. doda novu fazu vožnje.

🔧 Kako izgleda postupak?

U otpremnici se bira opcija „Evidentiraj neplanirani pretovar“, pa se:

  • kao novo mesto isporuke treće deonice unosi Prokuplje (mesto kvara),

  • zatim se kreira nova faza vožnje:
    Prokuplje → Vranje

  • unosi se novi prevoznik (npr. drugi kombi koji dolazi po robu).

Sistem automatski beleži sve izmene u istoriji događaja (ko i kada je izvršio pretovar).

Nakon toga transport se normalno nastavlja, kupac vrši prijem i proces se završava kao i u scenariju 1.

3. Transport završava na mestu kvara – a dalje kreću nova vozila

Ovaj scenario se razlikuje od prethodnog po jednoj stvari:

👉 Roba se nastavlja prevoziti u više vozila (npr. dva kombija).

Po zakonu – pošiljku nije dozvoljeno deliti u jednoj otpremnici, pa je procedura sledeća:

Korak 1 – zatvaranje originalne otpremnice do mesta kvara

  • Pravi se neplanirani pretovar

  • Kao poslednje mesto isporuke unosi se Prokuplje

  • Treća deonica završava u mestu kvara

Korak 2 – kreiraju se dve nove otpremnice

Za svaki kombi po jedna nova eOtpremnica:

  • Pošiljalac: EnergoTehnology

  • Primalac: MarketPlus

  • Mesto otpreme: Prokuplje

  • Adresa odredišta: Vranje

  • Način otpreme: Prevoznik

Svaka nova otpremnica se šalje i prati kao potpuno nezavisna isporuka.

Kupac u Vranju potvrđuje prijem svake od njih zasebno, a zatim zatvara i originalnu otpremnicu.

4. Povrat robe (kratko uputstvo)

Povrat robe i povrat ambalaže funkcionišu kao bilo koja druga otpremnica.
Neke mogućnosti:

  • Povrat istim vozilom → ažurira se postojeća otpremnica

  • Naknadni povrat → kreira se nova otpremnica

  • Ambalaža se unosi kao regularna stavka (šifra, naziv, JM, količina)

Zaključak

Sistem eOtpremnica deluje zahtevno dok se ne savlada logika faza vožnje i pretovara.
Kada se sagledaju ovi realni scenariji, postaje jasno:

✔ Jedna pošiljka = jedna otpremnica, sve dok ne mora u više vozila
✔ Svaki pretovar se uredno evidentira (planirani ili neplanirani)
✔ Kvar vozila se rešava ažuriranjem faza ili kreiranjem novih otpremnica
✔ Primalac zatvara proces kreiranjem ePrijemnice

Izvor: Ministarstvo finansija, novembar 2025.

link do originalnog teksta Ministarstva finansija:

https://eotpremnica.efaktura.gov.rs/vest/5713/prakticni-primeri-postupanja-u-sistemu-eotpremnica.php

📢 Elektronske menice stižu 1. decembra 2025: Šta donosi novi sistem NBS?

Posted on by stefan

Narodna banka Srbije zvanično uvodi ✔️ Centralni registar elektronskih menica (CReM) od 1. decembra 2025. godine.
Time prvi put dobijamo mogućnost korišćenja elektronskih menica, dok su se do sada koristile isključivo u papirnoj formi.

Ovo predstavlja velik korak ka digitalizaciji finansijskog sistema i donosi brže, sigurnije i efikasnije poslovanje.

💡 Šta su elektronske menice i kako funkcionišu?

Elektronske menice su digitalna verzija postojeće menice i omogućavaju:

  • ✔️ elektronsko kreiranje, izdavanje, prenos i brisanje,

  • ✔️ potpisivanje kvalifikovanim elektronskim potpisom (ConsentID),

  • ✔️ potpuno digitalan postupak bez papira i odlaska u banku,

  • ✔️ bezbedno čuvanje svih podataka u Centralnom registru.

Sve radnje se obavljaju kroz aplikacije elektronskog ili mobilnog bankarstva — jednostavno, brzo i potpuno elektronski.

📌 Prednosti za privredu i građane

1️⃣ Niži troškovi

👉 Naknade za elektronske menice biće niže od postojećih naknada za papirne menice.

2️⃣ Ušteda vremena i jednostavnije poslovanje

👉 Sve se završava digitalno — bez odlazaka u banku, bez formulara i čekanja.

3️⃣ Veća pravna sigurnost

👉 CReM ima status javne knjige, što donosi:

  • ✔️ transparentnost,

  • ✔️ pouzdanost,

  • ✔️ veću pravnu sigurnost za sve učesnike.

4️⃣ Pravna snaga u postupcima

👉 Za sud i izvršenje koristi se izvod iz CReM-a, kao javna i verodostojna isprava NBS.

📅 Kada ko dobija pristup elektronskim menicama?

  • ✔️ Od 1. decembra 2025. – privredna društva i preduzetnici
    Banke su obavezne da im omoguće korišćenje e-menica.

  • ✔️ Od kraja novembra 2026. – građani
    Time se kompletira potpuna digitalizacija meničnih procesa.

👉 Klijenti i dalje mogu birati između elektronske i papirne menice — banke moraju poštovati izbor.

📄 Šta je usvojila NBS?

NBS je donela:

  • ➤ Odluku o vođenju Registra menica i ovlašćenja,

  • ➤ izmene odluka o prinudnoj naplati,

  • ➤ jedinstvenu tarifu naknada NBS.

Ove odluke stvaraju pravni okvir za digitalno izdavanje i upravljanje menicama.

🏁 Zaključak

Uvođenje CReM-a donosi:

  • ✔️ niže troškove,

  • ✔️ brže procesiranje,

  • ✔️ uklanjanje papirologije,

  • ✔️ veću pravnu sigurnost,

  • ✔️ potpunu digitalizaciju bankarskih procesa vezanih za menice.

Narodna banka Srbije ovim projektom potvrđuje svoju posvećenost modernizaciji i sigurnosti finansijskog sistema — uz jasne koristi za privredu i građane.

.

Prekovremeni rad: Šta zakon dozvoljava i koje su obaveze poslodavca?

Posted on by stefan

Prekovremeni rad: Šta zakon dozvoljava i koje su obaveze poslodavca?

Prekovremeni rad je jedna od najčešćih tema u praksi radnih odnosa, ali i jedna od oblasti gde dolazi do čestih propusta poslodavaca. U mišljenju Ministarstva za rad (br. 011-00-01042/2014-02), jasno je istaknuto da se prekovremeni rad može uvoditi samo u izuzetnim, unapred nepredvidivim situacijama.

Kada je prekovremeni rad dozvoljen?

Zakon o radu (član 53) predviđa da poslodavac može zahtevati prekovremeni rad u sledećim slučajevima:

  • u slučaju više sile

  • kada dođe do iznenadnog povećanja obima posla

  • kada je potrebno završiti neplanirani posao u kratkom roku

Ovo znači da prekovremeni rad nije mehanizam za nadoknađivanje lošeg planiranja, manjka kadra ili uobičajenog obima posla — već isključivo alat za situacije koje su se pojavile iznenada.

Ograničenja prekovremenog rada

Zakon strogo ograničava maksimalno trajanje prekovremenog rada:

  • najviše 8 sati nedeljno,

  • najviše 12 sati dnevno, računajući i regularno radno vreme.

Takođe, zaposleni koji rade na poslovima sa skraćenim radnim vremenom, zbog povećanog rizika i uslova rada, ne mogu biti upućeni na prekovremeni rad, osim kada poseban zakon to izričito dozvoli.

Koje kazne prete poslodavcima?

Nepravilna primena prekovremenog rada može biti skupa. Član 274. Zakona o radu propisuje da će se poslodavac – pravno lice – kazniti novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno Zakonu.

Ovo predstavlja značajan rizik po poslovanje, pogotovo ako se prekovremeni rad uvodi kontinuirano, bez jasnog pravnog osnova ili bez adekvatne evidencije.

Kako zaposleni mogu zaštititi svoja prava?

Ako zaposleni smatraju da je prekovremeni rad neopravdan, prekomeran ili naložen mimo zakona, mogu se obratiti inspekciji rada, koja nadzire primenu propisa iz oblasti radnih odnosa.

Zaključak

Prekovremeni rad je dozvoljen samo u izuzetnim situacijama, a svako odstupanje od zakonskih pravila izlaže poslodavca ozbiljnim sankcijama. Pravilno planiranje radnog vremena i dobro vođena evidencija ključ su za izbegavanje problema.

Vodič za evidentiranje stvarnog vlasnika u Centralnu evidenciju (2025)

Posted on by stefan

Od 1. oktobra 2025. godine počela je primena novog Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Službeni glasnik RS”, br. 19/25, 51/25 i 60/25-ispr).
Svi registrovani subjekti dužni su da se usklade sa zakonom do 29. novembra 2025. godine.

🔹 Ko ima obavezu evidentiranja?

Zakon se odnosi na:

  • Privredna društva (sem javnih akcionarskih),

  • Zadruge,

  • Ogranci stranih društava,

  • Udruženja, fondacije, zadužbine i ustanove,

  • Predstavništva stranih privrednih društava

Dakle, gotovo svi privredni subjekti u Srbiji, sem javnih akcionarskih društava i pojedinih izuzetaka (npr. političke stranke, sindikati, crkve i verske zajednice).

🔹 Ko je stvarni vlasnik?

Stvarni vlasnik je fizičko lice koje:

  1. poseduje 25% ili više udela ili prava glasa,

  2. ima preovlađujući uticaj na donošenje odluka,

  3. posredno finansira poslovanje i time utiče na upravljanje,

  4. ili je osnivač/korisnik trasta, fondacije ili zadužbine.

Ako nijedno lice ne ispunjava ove kriterijume, kao stvarni vlasnik se evidentira zakonski zastupnik (direktor ili član organa upravljanja).

🔹 Ko vrši unos podataka?

Evidentiranje se vrši elektronski, putem Portala APR-a, uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa (npr. Pošta, PKS, HALCOM, MUP…).
Unos može izvršiti:

  • Osnivač (u fazi osnivanja),

  • Zakonski zastupnik (u svim drugim slučajevima),

  • Poverenik trasta.

🔹 Rokovi i dokumentacija

Registrovani subjekti imaju rok 60 dana (do 29. novembra 2025.) da unesu i učitaju potrebnu dokumentaciju.
Dokumenti moraju biti tačni, ažurni i ne stariji od šest meseci.
Ako su na stranom jeziku, potrebno ih je prevesti i overiti.
Sve se učitava u PDF formatu.

🔹 Kada se stvarni vlasnik ne evidentira?

Zakon prepoznaje slučajeve u kojima nije potrebno određivati stvarnog vlasnika, npr:

  • kada je jedini osnivač država, pokrajina ili lokalna samouprava,

  • za subjekte u stečaju ili prinudnoj likvidaciji,

  • kada je u vlasničkoj strukturi prisutan društveni kapital ili fond države.

🔹 Gde se vrši evidencija?

👉 Na novom portalu Agencije za privredne registre (APR) — Centralna evidencija stvarnih vlasnika.
Ovlašćena lica se prijavljuju putem kvalifikovanog elektronskog potpisa i unose sve potrebne podatke i dokumenta.

📌 Rok za evidentiranje: 29. novembar 2025.
Neusaglašavanje sa Zakonom može dovesti do kazni i ograničenja poslovanja

Link do originalnog dokumenta Ministarstva privrede

Izvor: Ministarstvo privrede Republike Srbije

Poreski tretman softverskih transakcija: Usluga ili licenca?

Posted on by stefan

Poreski tretman softverskih transakcija: Usluga ili licenca?

Česta dilema je kako pravilno tretirati plaćanja inostranim firmama za različite IT alate i softverske usluge – da li se radi o usluzi ili licenci, i kakve su poreske obaveze domaćih firmi, naročito kada nisu u sistemu PDV-a.

Jedan od primera iz prakse uključuje domaću firmu koja nije obveznik PDV, a plaća inostranoj firmi (iz Poljske) za usluge kao što su:

  • analiza toka podataka,

  • kontrola sistema,

  • biblioteke koje se koriste u IT,

  • bezbednosni kodovi i alati za proveru bezbednosnih propusta.

PDV tretman

Čak i ako domaća firma nije u sistemu PDV-a, u slučaju nabavke usluga iz inostranstva primenjuje se član 10. Zakona o PDV, što znači da postoji obaveza internog obračuna PDV-a. Taj obračun mora biti izvršen najkasnije do 10. u mesecu za prethodni poreski period.

Međutim, pošto firma nije obveznik PDV, ona nema pravo na odbitak prethodnog poreza, već mora da plati obračunati PDV iz svojih sredstava.

Takođe, važno je znati da ako postoji obaveza plaćanja poreza po odbitku, taj iznos ulazi u osnovicu za obračun PDV-a.

Da li se plaća porez po odbitku?

Ključno pitanje je: da li se predmet plaćanja smatra uslugom ili licencom?

  • Ako se radi o usluzi (kao što su konsultantske usluge, analiza podataka, bezbednosni nadzor itd.), one nisu predmet oporezivanja porezom po odbitku, sem ako se usluga plaća firmi iz preferencijalne poreske jurisdikcije.

  • Ako se, međutim, radi o licenci, tada se to smatra prihodom od autorske naknade, koji jeste predmet poreza po odbitku. U tom slučaju, može se primeniti niža stopa, ukoliko postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO) sa zemljom iz koje dolazi inostrani partner.

Zato je važno sa sigurnošću utvrditi pravu prirodu transakcije – da li firma kupuje pravo korišćenja (licencu) ili koristi jednokratnu uslugu.

Zaključak

Pre nego što izvršite plaćanje inostranom partneru za IT rešenja i usluge, proverite sledeće:

✅ Da li se radi o usluzi ili licenci?
✅ Da li postoji obaveza za PDV i da li ste u sistemu PDV-a?
✅ Da li se plaća porez po odbitku i da li postoji UIDO sa datom zemljom?
✅ Da li je inostrani partner iz poreski povlašćene jurisdikcije?

Pravilno razumevanje ovih elemenata pomoći će vam da izbegnete greške u obračunu i nepotrebne troškove.



Kada prestaje radni odnos zbog neopravdanog izostanka sa posla?

Posted on by stefan

Zakon o radu predviđa mogućnost otkaza ugovora o radu zbog neopravdanog izostanka zaposlenog sa posla. Međutim, važno je znati koji je tačno dan prestanka radnog odnosa u ovakvoj situaciji, kao i kako postupiti ukoliko zaposleni nije dostupan za uručenje rešenja. Ovo pitanje dodatno pojašnjava mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Dostavljanje rešenja o otkazu
U skladu sa članom 185. Zakona o radu, otkaz ugovora o radu mora biti donet u pisanom obliku i sadržati:

  • obrazloženje,

  • pouku o pravnom leku,

  • i mora biti dostavljen zaposlenom.

Dostavljanje se vrši lično u prostorijama poslodavca ili slanjem na adresu prebivališta/boravišta zaposlenog. Ako to nije moguće, poslodavac je dužan da sačini pismenu belešku i objavi rešenje na oglasnoj tabli firme. Posle osam dana od objavljivanja, smatra se da je rešenje uredno dostavljeno.

Dan prestanka radnog odnosa
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja, osim ako rešenjem ili zakonom nije drugačije određeno.

Međutim, ako je u pitanju neopravdani izostanak sa posla duži od dozvoljenog roka utvrđenog opštim aktom poslodavca, poslodavac može u rešenju o otkazu da kao dan prestanka radnog odnosa navede poslednji dan kada je zaposleni trebalo da se javi na posao, a to nije učinio niti je opravdao svoje odsustvo.

Zaključak:
U ovakvim situacijama, važno je da poslodavac dosledno sprovodi proceduru iz Zakona o radu. Pravilna forma, dostava rešenja i poštovanje rokova čine osnovu zakonitog prestanka radnog odnosa. Ako zaposleni neopravdano izostane duže nego što je propisano, dan prestanka radnog odnosa može biti upravo poslednji dan kada je bio dužan da se javi na posao.

Pregled privatnosti

Ova web lokacija koristi kolačiće kako bismo vam pružili najbolje korisničko iskustvo. Podaci o kolačićima se čuvaju u vašem pregledaču i obavljaju funkcije kao što su prepoznavanje kada se vratite na našu web stranicu i pomažete našem timu da razume koji su delovi web stranice najinteresantniji i najkorisniji.

Možete prilagoditi sve postavke kolačića navigacijom jezičaka sa leve strane.