Knjigovodstvena agencija Novi Sad

  • 021/557-539
  • office@trgoservis.com

Knjigovodstvena agencija Novi Sad

Ознака: #biznis

Sistem elektronskih otpremnica – Praktični vodič kroz realne scenarije

Posted on by stefan

Elektronska otpremnica (eOtpremnica) je novi obavezni dokument koji prati robu tokom transporta, a kreira se i vodi kroz Centralni informacioni sistem, prema Zakonu o elektronskim otpremnicama (SG RS 94/2024).
Iako na prvi pogled kompleksan, sistem zapravo postaje vrlo logičan kada se prikaže kroz konkretne scenarije iz prakse.

U ovom blogu prolazimo kroz tri realna scenarija transporta robe sa pretovarom, uključujući i one neplanirane situacije koje se često dešavaju – kao što su kvar vozila i prevoz jedne pošiljke u više vozila.

1. Transport robe sa planiranim pretovarom (3 deonice)

U prvom scenariju pošiljalac zna sve detalje transporta unapred, uključujući i tri deonice:

  1. Beograd (Borča) → Beograd (Novi Beograd – terminal)

  2. Beograd (terminal) → Niš (pretovarni centar)

  3. Niš → Vranje (magacin)

Pošiljalac EnergoTehnology sam organizuje isporuku, pa se kao način otpreme bira „Sopstveni prevoz“, čak i kada se na jednoj od deonica koristi drugi prevoznik (npr. železnički).

📌 Kako se kreira eOtpremnica?

Prodavac u sistemu bira „Kreiraj otpremnicu“ i unosi:

  • Pošiljalac i primalac

  • Adresu otpreme (Borča) i krajnje odredište (Vranje)

  • Način otpreme – Sopstveni prevoz

  • Proizvode koji se šalju

  • Podatke o vozilu i vozaču

Ključni deo je unos svih faza vožnje:

Faza 1: Borča → Novi Beograd, terminal

Prevoznik: EnergoTehnology
Roba ide šleperom do terminala.

Faza 2: Novi Beograd → Niš

Prevoznik: Vagon Cargo
Pretovar u vagon i transport vozom.

Faza 3: Niš → Vranje

Prevoznik: EnergoTehnology
Isporuka do magacina kupca.

Sve tri faze unose se klikom na „Dodaj novu fazu vožnje“.

📌 Početak i kraj vožnje

Vožnju može pokrenuti:

  • vozač preko mobilne aplikacije (ako je eID povezan),

  • ili pošiljalac putem opcije „Početak vožnje“ uz skeniranu potpisanu otpremnicu.

Kupac u Vranju po prijemu potvrđuje „Fizički prijem“ i kreira ePrijemnicu.

2. Neplanirani pretovar zbog kvara vozila

Čest slučaj:
Na trećoj deonici (Niš → Vranje), kod Prokuplja, vozilo se pokvari.

Pošiljalac mora da:

  1. evidentira neplanirani pretovar,

  2. izmeni postojeću otpremnicu,

  3. doda novu fazu vožnje.

🔧 Kako izgleda postupak?

U otpremnici se bira opcija „Evidentiraj neplanirani pretovar“, pa se:

  • kao novo mesto isporuke treće deonice unosi Prokuplje (mesto kvara),

  • zatim se kreira nova faza vožnje:
    Prokuplje → Vranje

  • unosi se novi prevoznik (npr. drugi kombi koji dolazi po robu).

Sistem automatski beleži sve izmene u istoriji događaja (ko i kada je izvršio pretovar).

Nakon toga transport se normalno nastavlja, kupac vrši prijem i proces se završava kao i u scenariju 1.

3. Transport završava na mestu kvara – a dalje kreću nova vozila

Ovaj scenario se razlikuje od prethodnog po jednoj stvari:

👉 Roba se nastavlja prevoziti u više vozila (npr. dva kombija).

Po zakonu – pošiljku nije dozvoljeno deliti u jednoj otpremnici, pa je procedura sledeća:

Korak 1 – zatvaranje originalne otpremnice do mesta kvara

  • Pravi se neplanirani pretovar

  • Kao poslednje mesto isporuke unosi se Prokuplje

  • Treća deonica završava u mestu kvara

Korak 2 – kreiraju se dve nove otpremnice

Za svaki kombi po jedna nova eOtpremnica:

  • Pošiljalac: EnergoTehnology

  • Primalac: MarketPlus

  • Mesto otpreme: Prokuplje

  • Adresa odredišta: Vranje

  • Način otpreme: Prevoznik

Svaka nova otpremnica se šalje i prati kao potpuno nezavisna isporuka.

Kupac u Vranju potvrđuje prijem svake od njih zasebno, a zatim zatvara i originalnu otpremnicu.

4. Povrat robe (kratko uputstvo)

Povrat robe i povrat ambalaže funkcionišu kao bilo koja druga otpremnica.
Neke mogućnosti:

  • Povrat istim vozilom → ažurira se postojeća otpremnica

  • Naknadni povrat → kreira se nova otpremnica

  • Ambalaža se unosi kao regularna stavka (šifra, naziv, JM, količina)

Zaključak

Sistem eOtpremnica deluje zahtevno dok se ne savlada logika faza vožnje i pretovara.
Kada se sagledaju ovi realni scenariji, postaje jasno:

✔ Jedna pošiljka = jedna otpremnica, sve dok ne mora u više vozila
✔ Svaki pretovar se uredno evidentira (planirani ili neplanirani)
✔ Kvar vozila se rešava ažuriranjem faza ili kreiranjem novih otpremnica
✔ Primalac zatvara proces kreiranjem ePrijemnice

Izvor: Ministarstvo finansija, novembar 2025.

link do originalnog teksta Ministarstva finansija:

https://eotpremnica.efaktura.gov.rs/vest/5713/prakticni-primeri-postupanja-u-sistemu-eotpremnica.php

📢 Elektronske menice stižu 1. decembra 2025: Šta donosi novi sistem NBS?

Posted on by stefan

Narodna banka Srbije zvanično uvodi ✔️ Centralni registar elektronskih menica (CReM) od 1. decembra 2025. godine.
Time prvi put dobijamo mogućnost korišćenja elektronskih menica, dok su se do sada koristile isključivo u papirnoj formi.

Ovo predstavlja velik korak ka digitalizaciji finansijskog sistema i donosi brže, sigurnije i efikasnije poslovanje.

💡 Šta su elektronske menice i kako funkcionišu?

Elektronske menice su digitalna verzija postojeće menice i omogućavaju:

  • ✔️ elektronsko kreiranje, izdavanje, prenos i brisanje,

  • ✔️ potpisivanje kvalifikovanim elektronskim potpisom (ConsentID),

  • ✔️ potpuno digitalan postupak bez papira i odlaska u banku,

  • ✔️ bezbedno čuvanje svih podataka u Centralnom registru.

Sve radnje se obavljaju kroz aplikacije elektronskog ili mobilnog bankarstva — jednostavno, brzo i potpuno elektronski.

📌 Prednosti za privredu i građane

1️⃣ Niži troškovi

👉 Naknade za elektronske menice biće niže od postojećih naknada za papirne menice.

2️⃣ Ušteda vremena i jednostavnije poslovanje

👉 Sve se završava digitalno — bez odlazaka u banku, bez formulara i čekanja.

3️⃣ Veća pravna sigurnost

👉 CReM ima status javne knjige, što donosi:

  • ✔️ transparentnost,

  • ✔️ pouzdanost,

  • ✔️ veću pravnu sigurnost za sve učesnike.

4️⃣ Pravna snaga u postupcima

👉 Za sud i izvršenje koristi se izvod iz CReM-a, kao javna i verodostojna isprava NBS.

📅 Kada ko dobija pristup elektronskim menicama?

  • ✔️ Od 1. decembra 2025. – privredna društva i preduzetnici
    Banke su obavezne da im omoguće korišćenje e-menica.

  • ✔️ Od kraja novembra 2026. – građani
    Time se kompletira potpuna digitalizacija meničnih procesa.

👉 Klijenti i dalje mogu birati između elektronske i papirne menice — banke moraju poštovati izbor.

📄 Šta je usvojila NBS?

NBS je donela:

  • ➤ Odluku o vođenju Registra menica i ovlašćenja,

  • ➤ izmene odluka o prinudnoj naplati,

  • ➤ jedinstvenu tarifu naknada NBS.

Ove odluke stvaraju pravni okvir za digitalno izdavanje i upravljanje menicama.

🏁 Zaključak

Uvođenje CReM-a donosi:

  • ✔️ niže troškove,

  • ✔️ brže procesiranje,

  • ✔️ uklanjanje papirologije,

  • ✔️ veću pravnu sigurnost,

  • ✔️ potpunu digitalizaciju bankarskih procesa vezanih za menice.

Narodna banka Srbije ovim projektom potvrđuje svoju posvećenost modernizaciji i sigurnosti finansijskog sistema — uz jasne koristi za privredu i građane.

.

Prekovremeni rad: Šta zakon dozvoljava i koje su obaveze poslodavca?

Posted on by stefan

Prekovremeni rad: Šta zakon dozvoljava i koje su obaveze poslodavca?

Prekovremeni rad je jedna od najčešćih tema u praksi radnih odnosa, ali i jedna od oblasti gde dolazi do čestih propusta poslodavaca. U mišljenju Ministarstva za rad (br. 011-00-01042/2014-02), jasno je istaknuto da se prekovremeni rad može uvoditi samo u izuzetnim, unapred nepredvidivim situacijama.

Kada je prekovremeni rad dozvoljen?

Zakon o radu (član 53) predviđa da poslodavac može zahtevati prekovremeni rad u sledećim slučajevima:

  • u slučaju više sile

  • kada dođe do iznenadnog povećanja obima posla

  • kada je potrebno završiti neplanirani posao u kratkom roku

Ovo znači da prekovremeni rad nije mehanizam za nadoknađivanje lošeg planiranja, manjka kadra ili uobičajenog obima posla — već isključivo alat za situacije koje su se pojavile iznenada.

Ograničenja prekovremenog rada

Zakon strogo ograničava maksimalno trajanje prekovremenog rada:

  • najviše 8 sati nedeljno,

  • najviše 12 sati dnevno, računajući i regularno radno vreme.

Takođe, zaposleni koji rade na poslovima sa skraćenim radnim vremenom, zbog povećanog rizika i uslova rada, ne mogu biti upućeni na prekovremeni rad, osim kada poseban zakon to izričito dozvoli.

Koje kazne prete poslodavcima?

Nepravilna primena prekovremenog rada može biti skupa. Član 274. Zakona o radu propisuje da će se poslodavac – pravno lice – kazniti novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno Zakonu.

Ovo predstavlja značajan rizik po poslovanje, pogotovo ako se prekovremeni rad uvodi kontinuirano, bez jasnog pravnog osnova ili bez adekvatne evidencije.

Kako zaposleni mogu zaštititi svoja prava?

Ako zaposleni smatraju da je prekovremeni rad neopravdan, prekomeran ili naložen mimo zakona, mogu se obratiti inspekciji rada, koja nadzire primenu propisa iz oblasti radnih odnosa.

Zaključak

Prekovremeni rad je dozvoljen samo u izuzetnim situacijama, a svako odstupanje od zakonskih pravila izlaže poslodavca ozbiljnim sankcijama. Pravilno planiranje radnog vremena i dobro vođena evidencija ključ su za izbegavanje problema.

Vodič za evidentiranje stvarnog vlasnika u Centralnu evidenciju (2025)

Posted on by stefan

Od 1. oktobra 2025. godine počela je primena novog Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Službeni glasnik RS”, br. 19/25, 51/25 i 60/25-ispr).
Svi registrovani subjekti dužni su da se usklade sa zakonom do 29. novembra 2025. godine.

🔹 Ko ima obavezu evidentiranja?

Zakon se odnosi na:

  • Privredna društva (sem javnih akcionarskih),

  • Zadruge,

  • Ogranci stranih društava,

  • Udruženja, fondacije, zadužbine i ustanove,

  • Predstavništva stranih privrednih društava

Dakle, gotovo svi privredni subjekti u Srbiji, sem javnih akcionarskih društava i pojedinih izuzetaka (npr. političke stranke, sindikati, crkve i verske zajednice).

🔹 Ko je stvarni vlasnik?

Stvarni vlasnik je fizičko lice koje:

  1. poseduje 25% ili više udela ili prava glasa,

  2. ima preovlađujući uticaj na donošenje odluka,

  3. posredno finansira poslovanje i time utiče na upravljanje,

  4. ili je osnivač/korisnik trasta, fondacije ili zadužbine.

Ako nijedno lice ne ispunjava ove kriterijume, kao stvarni vlasnik se evidentira zakonski zastupnik (direktor ili član organa upravljanja).

🔹 Ko vrši unos podataka?

Evidentiranje se vrši elektronski, putem Portala APR-a, uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa (npr. Pošta, PKS, HALCOM, MUP…).
Unos može izvršiti:

  • Osnivač (u fazi osnivanja),

  • Zakonski zastupnik (u svim drugim slučajevima),

  • Poverenik trasta.

🔹 Rokovi i dokumentacija

Registrovani subjekti imaju rok 60 dana (do 29. novembra 2025.) da unesu i učitaju potrebnu dokumentaciju.
Dokumenti moraju biti tačni, ažurni i ne stariji od šest meseci.
Ako su na stranom jeziku, potrebno ih je prevesti i overiti.
Sve se učitava u PDF formatu.

🔹 Kada se stvarni vlasnik ne evidentira?

Zakon prepoznaje slučajeve u kojima nije potrebno određivati stvarnog vlasnika, npr:

  • kada je jedini osnivač država, pokrajina ili lokalna samouprava,

  • za subjekte u stečaju ili prinudnoj likvidaciji,

  • kada je u vlasničkoj strukturi prisutan društveni kapital ili fond države.

🔹 Gde se vrši evidencija?

👉 Na novom portalu Agencije za privredne registre (APR) — Centralna evidencija stvarnih vlasnika.
Ovlašćena lica se prijavljuju putem kvalifikovanog elektronskog potpisa i unose sve potrebne podatke i dokumenta.

📌 Rok za evidentiranje: 29. novembar 2025.
Neusaglašavanje sa Zakonom može dovesti do kazni i ograničenja poslovanja

Link do originalnog dokumenta Ministarstva privrede

Izvor: Ministarstvo privrede Republike Srbije

Poreski tretman softverskih transakcija: Usluga ili licenca?

Posted on by stefan

Poreski tretman softverskih transakcija: Usluga ili licenca?

Česta dilema je kako pravilno tretirati plaćanja inostranim firmama za različite IT alate i softverske usluge – da li se radi o usluzi ili licenci, i kakve su poreske obaveze domaćih firmi, naročito kada nisu u sistemu PDV-a.

Jedan od primera iz prakse uključuje domaću firmu koja nije obveznik PDV, a plaća inostranoj firmi (iz Poljske) za usluge kao što su:

  • analiza toka podataka,

  • kontrola sistema,

  • biblioteke koje se koriste u IT,

  • bezbednosni kodovi i alati za proveru bezbednosnih propusta.

PDV tretman

Čak i ako domaća firma nije u sistemu PDV-a, u slučaju nabavke usluga iz inostranstva primenjuje se član 10. Zakona o PDV, što znači da postoji obaveza internog obračuna PDV-a. Taj obračun mora biti izvršen najkasnije do 10. u mesecu za prethodni poreski period.

Međutim, pošto firma nije obveznik PDV, ona nema pravo na odbitak prethodnog poreza, već mora da plati obračunati PDV iz svojih sredstava.

Takođe, važno je znati da ako postoji obaveza plaćanja poreza po odbitku, taj iznos ulazi u osnovicu za obračun PDV-a.

Da li se plaća porez po odbitku?

Ključno pitanje je: da li se predmet plaćanja smatra uslugom ili licencom?

  • Ako se radi o usluzi (kao što su konsultantske usluge, analiza podataka, bezbednosni nadzor itd.), one nisu predmet oporezivanja porezom po odbitku, sem ako se usluga plaća firmi iz preferencijalne poreske jurisdikcije.

  • Ako se, međutim, radi o licenci, tada se to smatra prihodom od autorske naknade, koji jeste predmet poreza po odbitku. U tom slučaju, može se primeniti niža stopa, ukoliko postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO) sa zemljom iz koje dolazi inostrani partner.

Zato je važno sa sigurnošću utvrditi pravu prirodu transakcije – da li firma kupuje pravo korišćenja (licencu) ili koristi jednokratnu uslugu.

Zaključak

Pre nego što izvršite plaćanje inostranom partneru za IT rešenja i usluge, proverite sledeće:

✅ Da li se radi o usluzi ili licenci?
✅ Da li postoji obaveza za PDV i da li ste u sistemu PDV-a?
✅ Da li se plaća porez po odbitku i da li postoji UIDO sa datom zemljom?
✅ Da li je inostrani partner iz poreski povlašćene jurisdikcije?

Pravilno razumevanje ovih elemenata pomoći će vam da izbegnete greške u obračunu i nepotrebne troškove.



Kada prestaje radni odnos zbog neopravdanog izostanka sa posla?

Posted on by stefan

Zakon o radu predviđa mogućnost otkaza ugovora o radu zbog neopravdanog izostanka zaposlenog sa posla. Međutim, važno je znati koji je tačno dan prestanka radnog odnosa u ovakvoj situaciji, kao i kako postupiti ukoliko zaposleni nije dostupan za uručenje rešenja. Ovo pitanje dodatno pojašnjava mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Dostavljanje rešenja o otkazu
U skladu sa članom 185. Zakona o radu, otkaz ugovora o radu mora biti donet u pisanom obliku i sadržati:

  • obrazloženje,

  • pouku o pravnom leku,

  • i mora biti dostavljen zaposlenom.

Dostavljanje se vrši lično u prostorijama poslodavca ili slanjem na adresu prebivališta/boravišta zaposlenog. Ako to nije moguće, poslodavac je dužan da sačini pismenu belešku i objavi rešenje na oglasnoj tabli firme. Posle osam dana od objavljivanja, smatra se da je rešenje uredno dostavljeno.

Dan prestanka radnog odnosa
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja, osim ako rešenjem ili zakonom nije drugačije određeno.

Međutim, ako je u pitanju neopravdani izostanak sa posla duži od dozvoljenog roka utvrđenog opštim aktom poslodavca, poslodavac može u rešenju o otkazu da kao dan prestanka radnog odnosa navede poslednji dan kada je zaposleni trebalo da se javi na posao, a to nije učinio niti je opravdao svoje odsustvo.

Zaključak:
U ovakvim situacijama, važno je da poslodavac dosledno sprovodi proceduru iz Zakona o radu. Pravilna forma, dostava rešenja i poštovanje rokova čine osnovu zakonitog prestanka radnog odnosa. Ako zaposleni neopravdano izostane duže nego što je propisano, dan prestanka radnog odnosa može biti upravo poslednji dan kada je bio dužan da se javi na posao.

Troškovi službenog puta za direktora van radnog odnosa – šta se oporezuje, a šta ne?

Posted on by stefan

Jedno od čestih pitanja jeste kako se tretiraju troškovi službenog putovanja za direktora koji nije u radnom odnosu. Ovaj tekst vam daje jasan odgovor kako da pravilno obračunate poreze i doprinose – i izbegnete nepotrebne troškove ili greške.

Šta se ne oporezuje?
Troškovi smeštaja i avionske karte za direktora koji je angažovan van radnog odnosa ne podležu oporezivanju. To važi zato što direktor, kao član organa uprave, ima pravo na neoporezive troškove koji se priznaju zaposlenima – u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana (član 85. stav 6. tačka 6).

 

Šta se dešava sa dnevnicama?
Dnevnice do neoporezivog iznosa – i u zemlji i u inostranstvu – nisu oporezive. Međutim, za deo dnevnica koji premašuje neoporezivi iznos, primenjuju se pravila oporezivanja kao kod ugovora po osnovu kog je direktor angažovan.
To znači:

  • Porez od 20% obračunavate na iznos koji je veći od neoporezivog, umanjen za normirane troškove.
  • Doprinosi se plaćaju na bruto iznos naknade, takođe umanjen za normirane troškove.

Na šta posebno da obratite pažnju?
Ako se radi o ugovoru o pravima i obavezama direktora (što je najčešći slučaj), primenjuju se posebne odredbe Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (član 28. stav 1.). Dakle, ovde ne važe pravila kao za ugovore o privremenim i povremenim poslovima.

Za vas to znači:

  • Smeštaj i prevoz – bez dodatnih dažbina.
  • Dnevnice iznad neoporezivog iznosa – oporezujete kao dohodak, uz normirane troškove.
  • Važno je pravilno utvrditi osnov za doprinose, prema vrsti ugovora koji imate s direktorom.

Da li poslodavci imaju rok do 7. maja 2025. da osiguraju zaposlene od povreda na radu?

Posted on by stefan

Pitanje koje ovih dana izaziva dileme među poslodavcima jeste – da li su dužni da osiguraju svoje zaposlene od povreda na radu do 7. maja 2025. godine? U nastavku donosimo razjašnjenja i važna tumačenja kako biste imali jasan uvid u ovu obavezu.

Šta propisuje novi Zakon?

Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu stupio je na snagu 7. maja 2023. godine. Prema članu 111. stav 7. Zakona, poslodavci su dužni da u roku od dve godine usklade poslovanje sa svim obavezama koje proističu iz Zakona, što znači do 7. maja 2025.

Jedna od obaveza iz novog Zakona, regulisana Članom 67, jeste osiguranje zaposlenih za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti. Ova odredba u osnovi je ista kao i prethodna iz člana 53. starog zakona, ali je novina to što su sada propisane i kazne za nepoštovanje ove obaveze:

  • od 1.000.000 do 1.500.000 dinara za pravna lica,

  • od 200.000 do 400.000 dinara za preduzetnike.

Da li obaveza važi odmah?

U stručnoj javnosti preovladavao je stav da ova obaveza stupa na snagu tek nakon donošenja posebnog zakona o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih bolesti. Ovaj stav je podržan i ranijim mišljenjem Ministarstva rada iz 2015. godine, koje je ukazivalo da se tek donošenjem tog zakona mogu sprovesti propisane obaveze.

Međutim, u februaru 2025. godine, jedan stručni časopis objavljuje drugačije tumačenje: da su poslodavci već sada dužni da obezbede osiguranje zaposlenih, pozivajući se na postojeći Zakon o osiguranju.

U odgovoru Uprave za bezbednost i zdravlje na radu iz novembra 2023. navodi se:

„Do donošenja zakona koji će na poseban način urediti pravila o naknadi štete u slučaju povrede na radu, poslodavci su dužni da zaposlene osiguraju od posledica povreda na radu i profesionalnih bolesti u skladu sa važećim propisima, tj. Zakonom o osiguranju.“

Ipak, ovaj dokument nije javno dostupan, već predstavlja interni odgovor dat Inspektoratu za rad.

Naš stav: Zašto ovo tumačenje nije ispravno?

  1. Pozivanje na drugi zakon nije eksplicitno regulisano: Ni novi ni stari zakon ne navode da se do donošenja posebnog zakona primenjuje Zakon o osiguranju. To je suprotno Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa.

  2. Zakon o osiguranju ne pokriva specifičnosti radnog odnosa: Taj zakon reguliše opšta pravila osiguranja u Republici Srbiji, a ne konkretne uslove za osiguranje zaposlenih zbog povreda na radu.

  3. Obrazloženje predloga zakona jasno kaže da se ništa ne menja u vezi sa ovom obavezom: Dakle, ostaje stav da je za sprovođenje potrebna dodatna regulativa.

  4. Strategija bezbednosti i zdravlja na radu 2024–2027. predviđa donošenje posebnog zakona: To znači da ni zakonodavac ne smatra da je ova oblast već pravno uokvirena.

Zaključak

Do 7. maja 2025. poslodavci imaju obavezu da usklade mnoge aspekte svog poslovanja sa novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, ali prema trenutnom stanju zakonodavstva, osiguranje zaposlenih od povreda na radu nije obaveza koja stupa na snagu tog dana. Za to je neophodno donošenje posebnog zakona koji će jasno definisati uslove i postupke osiguranja.

Ipak, imajući u vidu različita tumačenja i pravnu nesigurnost, preporuka je da poslodavci prate razvoj situacije i razmotre proaktivno osiguranje zaposlenih u skladu sa trenutno dostupnim propisima, uz konsultacije sa pravnim stručnjacima.

Programi podrške za mikro, mala i srednja preduzeća za 2024. godinu

Posted on by stefan

10 programa podrške ministarstva privrede

Ministarstvo privrede u 2024. godini sprovodi 10 programa podrške MSPP kroz koje će plasirati iznos od 2 milijarde dinara bespovratnih sredstava pomoći domaćoj privredi, i sprovesti projekte vrednosti preko 4 milijarde dinara.
Svi zainteresovani, mogu da se obrate akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama kako bi dobili besplatnu savetodavnu i tehničku pomoć u vezi sa podnošenjem zahteva. Spisak agencija možete videti na sledećem linku

Programi podrške su sledeći:

1. Program za nabavku opreme (u saradnji sa bankama i lizing kompanijama)
Javni poziv je otvoren.

Budžet: 800 miliona rsd
Ciljna grupa: Program je namenjen zadrugama, mikro, malim preduzećima i preduzetnicima. Pravo da konkurišu imaju privredni subjekti koji se bave proizvodnom ili građevinskom delatnošću, a zahtev za dodelu bespovratnih sredstava podnosi se kod banke/lizing kompanije koja je partner na ovom programu.
Finansijska konstrukcija: 50% bespovratna sredstva, 5% učešće privrednog subjekta, a 45% kredit banke/lizing kompanije.
Iznos dodeljenih bespovratnih sredstava: 500.000 RSD – 5.000.000 RSD
Datum objave Javnog poziva: 5. avgust 2024. godine. Javni poziv će trajati do utroška sredstava, a najkasnije do 31.12.2024. godine.
Više informacija na linku

2. Program razvojna šansa – linija za prerađivačku industriju (u saradnji sa Bankom Poštanska štedionica)

Javni poziv je otvoren.
Budžet: 600 miliona rsd
Ciljna grupa: Program je namenjen mikro, malim, srednjim preduzećima, preduzetnicima i zadrugama. Pravo da konkurišu imaju privredni subjekti koji se bave prerađivačkom industrijom (sektor C), a zahtev za dodelu bespovratnih sredstava podnosi se kod banke.
Finansijska konstrukcija: 50% bespovratna sredstva, 5% učešće privrednog subjekta, a 45% kredit banke.
Iznos dodeljenih bespovratnih sredstava: 7.500.000 RSD – 15.000.000 RSD
Datum objave Javnog poziva: 5. avgust 2024. godine. Javni poziv će trajati do utroška sredstava, a najkasnije do 31.12.2024. godine.
Više informacija na linku

3. Program za podsticaj razvoja prerađivačkih kapaciteta u oblasti lova, ribarstva, proizvodnje vina, piva i jakih alkoholnih pića (u saradnji sa Fondom za razvoj)

Javni poziv je otvoren.
Budžet: 160 miliona rsd
Ciljna grupa: Program je namenjen privrednim subjektima koji se bave preradom divljači, ribe, proizvodnjom vina, piva i jakih alkoholnih pića, a zahtev za dodelu bespovratnih sredstava podnosi se preko portala Fonda za razvoj Republike Srbije.
Finansijska konstrukcija: 30% bespovratna sredstva, a 70% je kredit kod Fonda za razvoj Republike Srbije
Iznos dodeljenih bespovratnih sredstava: 250.000 RSD – 5.000.000 RSD
Datum objave Javnog poziva: 19. jul 2024. godine. Javni poziv će trajati do utroška sredstava, a najkasnije do 31.12.2024. godine.
Više informacija na linku

4. Linija za razvoj starih umetničkih zanata

Javni poziv je otvoren.
Budžet: 10 miliona rsd
Ciljna grupa: Program je namenjen zadrugama, mikro i malim privrednim društvima i preduzetnicima. Pravo da konkurišu imaju privredni subjekti nosioci sertifikata starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti koje izdaje Ministarstvo privrede. Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava podnosi se, takođe, kod Ministarstva privrede.
Finansijska konstrukcija: Procenat bespovratnih sredstava je 100%.
Iznos dodeljenih bespovratnih sredstava: 80.000 RSD – 300.000 RSD
Datum objave Javnog poziva: 12. jul 2024. godine i trajaće do 12.09.2024. godine.
Više informacija o programu možete naći na sledećem linku 

5. Linija za razvoj preduzetništva žena i samohranih roditelja (u saradnji sa Fondom za razvoj)

Javni poziv je otvoren.
Budžet: 100 miliona rsd
Ciljna grupa: Program je namenjen preduzetnicama, mikro i malim privrednim društvima čiji je osnivač, zakonski zastupnik, ostali zastupnik i poslovođa žena. Pravo da konkurišu imaju privredni subjekti kod kojih je osnivač i zakonski zastupnik žena. U privrednom subjektu koji ima više vlasnika, većinski udeo mora biti u vlasništvu jedne ili više žena (minimum je 51%) i jedan od zakonskih zastupnika mora biti žena. Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava podnosi se preko portala Fonda za razvoj Republike Srbije.
Finansijska konstrukcija: Procenat bespovratnih sredstava 50% (odnosno do 55% vrednosti ulaganja za privredne subjekte čiji osnivači su žene samohrani roditelji u skladu sa kriterijumima iz Programa), a preostali iznos ulaganja finansiraće se iz sopstvenih sredstava korisnika ili iz kredita Fonda za razvoj Republike Srbije.
Iznos dodeljenih bespovratnih sredstava: 400.000 RSD – 6.000.000 RSD
Datum objave Javnog poziva: 26. jul 2024. godine. Javni poziv će trajati do utroška sredstava, a najkasnije do 31.12.2024. godine.
Više informacija o programu možete naći na sledećem linku

6. Program podrške početnicima u poslovanju i mladima (u saradnji sa Fondom za razvoj)

Javni poziv je otvoren.
Budžet: 100 miliona rsd
Ciljna grupa:
1. Program je namenjen početnicima u poslovanju – preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre, najranije od 1. januara 2022. godine pa nadalje.
2. Program je namenjen preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima kod kojih je osnivač i zakonski zastupnik fizičko lice do 35 godina starosti i koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije od 1. januara 2019. godine pa nadalje. Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava podnosi se preko portala Fonda za razvoj Republike Srbije.Finansijska konstrukcija:
1. Procenat bespovratnih sredstava je do 30% vrednosti ulaganja, odnosno do 40% vrednosti ulaganja za privredne subjekte koji pripadaju jedinicama lokalne samouprave koje su razvrstane u treću ili četvrtu grupu razvijenosti, a preostali iznos ulaganja finansiraće se iz kredita Fonda za razvoj Republike Srbije.

2. Korisnici mladi (osnivač i zakonski zastupnik fizičko lice do 35 godina starosti) koji zadovolje uslove Programa, mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu do 40% vrednosti ulaganja, odnosno do 50% vrednosti ulaganja za privredne subjekte koji pripadaju jedinicama lokalne samouprave koje su razvrstane u treću ili četvrtu grupu razvijenosti, a preostali iznos ulaganja finansiraće se iz kredita Fonda za razvoj Republike Srbije.
Iznos dodeljenih bespovratnih sredstava: 400.000 RSD – 6.000.000 RSD
Datum objave Javnog poziva: 15. jul 2024. godine. Javni poziv će trajati do utroška sredstava, a najkasnije do 31.12.2024. godine.
Više informacija o programu možete naći na sledećem linku

7. Linija za razvoj preduzetništvu žena na selu

Javni poziv je otvoren.
Budžet: 30 miliona rsd
Ciljna grupa: Program je namenjen mikro privrednim društvima čiji je osnivač i zakonski zastupnik žena i preduzetnicama, koje se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda i svoju delatnost obavljaju u seoskom području. Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava podnosi se kod Ministarstva privrede.
Finansijska konstrukcija: Procenat bespovratnih sredstava je 100%.
Iznos dodeljenih bespovratnih sredstava: 300.000 RSD – 500.000 RSD
Datum objave Javnog poziva: 11. jul 2024. godine i trajaće do 10.09.2024. godine.
Više informacija o programu možete naći na sledećem linku

8. Program podrške Dualnom obrazovanju (Kancelarija za dualno obrazovanje)

Javni poziv je otvoren.
Budžet: 50 miliona rsd
Ciljna grupa: Program je namenjen poslodavcima uključenim u dualno obrazovanje koji obučavaju učenike koji pohađaju završnu školsku godinu u školskoj 2024/2025. godini na dualnim obrazovnim profilima. Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava podnosi se kod Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacije.
Finansijska konstrukcija: Procenat bespovratnih sredstava je 100%.
Iznos dodeljenih bespovratnih sredstava: Poslodavci mogu da dobiju bespovratna sredstva srazmerno broju učenika završne godine školovanja u školskoj 2024/2025. godini sa kojima poslodavac ima zaključen ugovor o učenju kroz rad, a koja po učeniku ne može biti manja od 17.000,00 dinara
Datum objave Javnog poziva: 2. avgust 2024. godine i trajaće do 12.09.2024. godine.
Više informacija o programu možete naći na sledećem linku

9. Podrška privrednim društvima na Kosovu i Metohiji (u saradnji sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju)

Javni poziv je u pripremi.
Iznos ukupnih bespovratnih sredstava je 140 miliona rsd.

10. Podrška za Republiku Srpsku

Javni poziv je u pripremi.
Iznos ukupnih bespovratnih sredstava je 10 miliona rsd.


Izvor informacija:
Ministarstvo privrede Republike Srbije (https://privreda.gov.rs/usluge/javni-pozivi),
Portal Preduzetništva (https://preduzetnistvo.gov.rs/vesti/paket-10-programa-podrske-mspp-ministarstva-privrede-u-2024/)
 
Ova stranica sadrži linkove na stranice trećih strana. Ove povezane web stranice nisu pod kontrolom Organizacije, a Organizacija nije odgovorna za sadržaj bilo koje povezane web stranice ili bilo koje hiperveze sadržane u web stranici s linkom. Organizacija vam pruža ove hiperveze samo kao pogodnost, a uključivanje bilo koje veze ne implicira bilo kakvo odobrenje povezane web stranice od strane Organizacije. Povezujete se na bilo koju takvu web stranicu u potpunosti na vlastitu odgovornost.

Osnivanje firme za strane državljane kao osnov za privremeni boravak u Srbiji

Posted on by stefan

Osnivanje firme za strane državljane kao osnov za privremeni boravak u Srbiji

Ukoliko stranac želi da duži vremenski period boravi i radi u Srbiji, potrebna mu je dozvola za privremeni boravak u Srbiji – jedinstvena dozvola.

Šta je privremeni boravak za strance u Srbiji?

Privremeni boravak – jedinstvena dozvola, je dozvola za boravak stranog državljanina u Republici Srbiji, a odobrava se strancima koji nameravaju da borave u srbiji duže od 90 dana zbog rada, a po osnovu samozapošljavanja. Ovakva dozvola se odobrava na period do tri godine, a na isti period može i da se produžuje.

Osnivanje firme u Srbiji (samozapošljavanje) – kao osnov za dobijanje jedinstvene dozvole za privremeni boravak stranca u Srbiji

Osnivanje firme je jedan od osnova da stranac dobije dozvolu za privremeni boravak u Srbiji. Procedura za otvaranje firme za stranca je jednostavna i brza. APR najčešće u roku od pet radnih dana donosi rešenje o upisu u privredni registar po osnovu registracione prijave. Rešenje o osnivanju firme jedan je od dokaza koji se prilaže uz drugu dokumentaciju prilikom podnošenja zahteva za odobrenje jedinstvene dozvole po osnovu osnivanja firme u Srbiji.

Treba napomenuti da termin „otvaranje firme“ naš zakon ne prepoznaje kao osnov za dozvolu za privremeni boravak. Ono što zakon prepoznaje kao osnov za privremeni boravak je „zapošljavanje“ i „samozapošljavanje“.
Prilikom podnošenja zahteva u slučaju samozapošljavanja potrebno je pribaviti sledeće dokumente:
– Izvod iz registra privrednih subjekata o registraciji pravnog lica ili preduzetnika u Republici Srbiji,
– Važeći lični dokument (pasoš ili lična karta)
– Dokazi o opravdanosti zahteva u skladu sa osnovom za izdavanje jedinstvene dozvole
– Adresa boravišta, adresa stanovanja, odnosno izjava o nameravanoj adresi stanovanja za stranca koji zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole podnosi iz inostranstva.

Pravo na privremeni boravak (jedinstvenu dozvolu) po osnovu otvaranja firme u Srbiji, kao osnov za produženje

U slučaju produženja jedinstvene dozvole po osnovu zapošljavanja, strani državljanin ima pravo da podnese zahtev ukoliko registruje firmu (pravno lice ili preduzetnik), što zakon „vidi“ i tretira kao samozapošljavanje.
U tom slučaju pribavlja se sledeće:
– Dokaz o opravdanosti zahteva,
– Jedinstvena dozvola za zapošljavanje stranaca, koja se dobija po osnovu rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje i kojim se odobrava rad ili zapošljavanje stranih državljanina,
– ostala obavezna dokumentacija.

 

Stranac osnivač i/ili direktor privrednog društva u Srbiji

U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, pravno lice može imati jednog ili više osnivača. Takođe privredno društvo mora imati zakonskog zastupnika odnosno direktora.
Opcija je i da osnivač istovremeno bude i direktor. U skladu sa Zakonom, direktor društva može da bude rezident ili nerezident Republike Srbije.
Kada govorimo o zasnivanju radnog odnosa u firmi u kojoj je angažovan direktor stranac (kao osnivač), imamo dve mogućnosti:
– Zasnivanje radnog odnosa u firmi (potpisuje se Ugovor o radu),
– Angažovanje direktora van radnog odnosa (potpisuje se Ugovor o pravima i obavezama direktora).
U svakom slučaju, ukoliko planira da boravi i radi u Republici Srbiji, Stranom državljaninu potrebna je jedinstvena dozvola za rad.
Međutim ukoliko stranac koji je osnivač društva i direktor, ali nije u radnom odnosu (nema ugovor o radu u firmi koju je osnovao) i planira da boravi kraće nego što je propisano za privremeni boravak u Republici Srbiji, nema obavezu da poseduje jedinstvenu dozvolu za privremeni boravak po osnovu zapošljavanja.

Ukoliko planirate da otvorite firmu u Srbiji, i treba Vam pomoć, budite slobodni da nas kontaktirate.

Pregled privatnosti

Ova web lokacija koristi kolačiće kako bismo vam pružili najbolje korisničko iskustvo. Podaci o kolačićima se čuvaju u vašem pregledaču i obavljaju funkcije kao što su prepoznavanje kada se vratite na našu web stranicu i pomažete našem timu da razume koji su delovi web stranice najinteresantniji i najkorisniji.

Možete prilagoditi sve postavke kolačića navigacijom jezičaka sa leve strane.