Knjigovodstvena agencija Novi Sad

  • 021/557-539
  • office@trgoservis.com

Knjigovodstvena agencija Novi Sad

Ознака: #doprinosi

eBolovanje: šta se menja i da li utiče na prava zaposlenih?

Posted on by stefan

Od početka aprila poslodavcima u Srbiji omogućeno je da zahteve za obračun i refundaciju naknada zarada podnose potpuno elektronski, putem unapređenog sistema eBolovanje.

Iako se ova promena odnosi pre svega na administrativni proces, u javnosti su se otvorila pitanja – da li digitalizacija utiče i na prava zaposlenih?

Šta se zapravo menja?

Pravni okvir za elektronsko bolovanje uspostavljen je još u decembru, dok su od januara 2026. uvedene i elektronske doznake. Time je započet prelazak sa papirne na digitalnu dokumentaciju.

U praksi to znači:

  • zaposleni više ne dostavljaju papirne potvrde poslodavcu
  • sva dokumentacija (izveštaji lekara, odluke komisija, obračuni) razmenjuje se automatski i elektronski
  • poslodavci imaju direktan pristup podacima, što ubrzava postupak i smanjuje kašnjenja u isplatama

Gde nastaju dileme?

Pojedinačni slučajevi iz prakse (trudnici navodno onemogućen izlazak iz zemlje zbog evidencije u eBolovanju) otvorili su pitanja o tome da li sistem može uticati na prava građana, poput slobode kretanja.

Nadležne institucije naglašavaju da sistem eBolovanje ne ograničava pravo na putovanje, uključujući i trudnice.

Šta kaže zakon?

Važno je naglasiti da pravila ponašanja tokom bolovanja nisu nova – postojala su i pre digitalizacije.

U određenim situacijama, zaposleno lice (uključujući trudnice) treba:

  • saglasnost izabranog lekara
  • eventualno i odobrenje lekarske komisije

ukoliko planira promenu mesta boravka ili odlazak u inostranstvo.

Istovremeno:

  • odsustvo bez odobrenja ne znači automatski zloupotrebu
  • svaka situacija se procenjuje pojedinačno

Prava trudnica i porodilja

Zakon pruža jasnu zaštitu:

  • tokom trudnoće, bolovanja i porodiljskog odsustva nije dozvoljen otkaz
  • bolovanje samo po sebi nije osnov za prestanak radnog odnosa

Ipak, ugovor na određeno vreme može isteći i u tom periodu, što je važno imati u vidu.

Razlike u naknadama

Postoji bitna razlika u obračunu naknada:

  • Bolovanje zbog održavanja trudnoće
    → obračun na osnovu prosečne zarade u poslednjih 12 meseci
  • Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta
    → obračun na osnovu perioda od 18 meseci pre početka odsustva

Ako zaposleni nema pun radni staž u tom periodu, naknada se proporcionalno umanjuje.

Zaključak

Digitalizacija kroz eBolovanje donosi bržu i efikasniju administraciju, ali ne menja suštinska prava zaposlenih. Pravila ostaju ista – samo je način razmene podataka modernizovan.

Nova najniža osnovica za zdravstveno osiguranje frilensera (2026)

Posted on by stefan

📢 Nova najniža osnovica za zdravstveno osiguranje frilensera (2026)

U „Službenom glasniku RS“, broj 24 od 13. marta 2026. godine, objavljen je novi iznos mesečne osnovice doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za 2026. godinu.

📊 Osnovni podaci

✔ Mesečna osnovica (član 35b ZDOSO):
➡ 22.663 dinara

✔ Najniža osnovica za frilensere:
➡ 67.989 dinara (22.663 × 3)

💡 Šta to znači za frilensere?

📌 Najniža osnovica za obračun doprinosa za zdravstvo iznosi:
👉 67.989 dinara

📌 Važno pravilo:
✔ Osnovica doprinosa = osnovica poreza
❗ ali ne može biti niža od propisanog minimuma

⚠️ Kada frilenseri plaćaju doprinos za zdravstvo?

Frilenseri imaju obavezu plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje:

➡ samo ako nisu osigurani po drugom osnovu
(npr. zaposlenje, preduzetništvo i sl.)

🗓 Od kada važi?

📅 Nova najniža osnovica primenjuje se:
👉 od 1. januara 2026. godine

✅ Kratak zaključak

✔ Minimalna osnovica za zdravstvo frilensera u 2026: 67.989 dinara
✔ Primenjuje se samo ako ne postoji drugo osiguranje
✔ Važi za sve obračune od početka 2026. godine

 

Olakšice za zapošljavanje novih radnika kod mikro i malih poslodavaca

Posted on by stefan

Mikro i mala pravna lica, kao i preduzetnici (uključujući paušalce i preduzetnike poljoprivrednike), mogu ostvariti značajne poreske olakšice prilikom zapošljavanja novih radnika. Ove olakšice su propisane Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

📌 U čemu se sastoji olakšica?
Poslodavci mogu ostvariti povraćaj dela plaćenog poreza i doprinosa na zarade novozaposlenih radnika. Povraćaj se odnosi na zarade isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2026. godine, a procenat povraćaja zavisi od broja novozaposlenih.

Za mikro i male poslodavce predviđena je posebno povoljna mera – povraćaj čak 75% plaćenog poreza i doprinosa za novozaposlene radnike, pod uslovom da su ispunjeni zakonski kriterijumi.

👤 Ko se smatra novozaposlenim licem?
Novozaposlenim licem smatra se osoba:
✔ sa kojom je zaključen ugovor o radu
✔ koja je prijavljena na obavezno socijalno osiguranje (CROSO)
✔ koja je pre zaposlenja bila prijavljena na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje najmanje 6 meseci (za pripravnike najmanje 3 meseca)

📍 Od 1. januara 2026. godine, ovaj uslov evidencije kod NSZ ne primenjuje se na nezaposlene do 30 godina koji su uključeni u program „Garancija za mlade“.

⚠️ Novozaposlenim licem ne smatra se lice koje je ranije bilo zaposleno kod povezanog poslodavca, odnosno kod poslodavca koji ima kontrolu ili značajan uticaj na poslovanje.

📋 Koji su osnovni uslovi za ostvarivanje olakšice?
Da bi poslodavac ostvario pravo na povraćaj dela poreza i doprinosa, potrebno je da:

✔ bude mikro ili malo pravno lice ili preduzetnik
✔ zapošljavanjem novih radnika poveća broj zaposlenih najmanje za dva u odnosu na stanje od 31. oktobra 2015. godine
✔ uredno podnosi poreske prijave PPP-PD
✔ redovno plati obračunate poreze i doprinose

Važno je napomenuti da pravo na povraćaj za jednog novozaposlenog radnika postoji tek nakon zapošljavanja drugog novog radnika.

🚫 Ko nema pravo na olakšicu?
Pravo na povraćaj ne mogu ostvariti:
❌ poslodavci koji za isto lice koriste druge subvencije ili podsticaje
❌ državni organi, javna preduzeća, javne službe i budžetski korisnici

💻 Kako se ostvaruje povraćaj?
Postupak se sprovodi elektronski:

1️⃣ Poslodavac podnosi poresku prijavu PPP-PD
2️⃣ Plaća obračunate poreze i doprinose
3️⃣ Podnosi Zahtev za povraćaj (obrazac PPD) putem portala ePorezi

Uz zahtev se prilaže odgovarajuća dokumentacija, između ostalog:
📄 potvrda CROSO o broju zaposlenih
📄 potvrda NSZ o statusu nezaposlenog lica (pri prvom zahtevu)

📅 Rok za povraćaj
Poreska uprava vrši povraćaj u roku od 15 dana od podnošenja zahteva.

🔎 Ova mera predstavlja značajan podsticaj za male privrednike da povećaju broj zaposlenih i smanje troškove rada kroz povraćaj dela poreza i doprinosa.

Obračun zarade i lične zarade od 1. januara 2026. – šta se menja?

Posted on by stefan

Obračun zarade od 1. januara 2026. – šta se menja?

Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana doneta je značajna novina koja direktno utiče na obračun zarada zaposlenih.

🔹 Povećava se neoporezivi iznos zarade
Neoporezivi deo zarade povećan je sa 28.423 dinara na 34.221 dinar mesečno.

📅 Primena nove olakšice
Novi neoporezivi iznos primenjuje se od 1. januara 2026. godine, dok je prvo naredno usklađivanje predviđeno za 2027. godinu.

Kakav je praktičan efekat?

  • Ako zaposleni ima ugovorenu bruto zaradu, povećanje neoporezivog iznosa znači:
    👉 veću neto platu za 579,80 dinara mesečno, bez dodatnog troška za poslodavca.
  • Ako zaposleni ima ugovorenu neto zaradu (što nije u skladu sa Zakonom o radu):
    👉 navedeni iznos predstavlja uštedu za poslodavca u istom iznosu – 579,80 dinara.

💡 Obračun je zasnovan na razlici neoporezivog iznosa od 5.798 dinara, na koji se primenjuje stopa poreza od 10%.

📌 Napomena:
Ova promena odnosi se na zarade koje su više od najniže osnovice doprinosa i niže od najviše osnovice doprinosa.

Obračun lične zarade preduzetnika od 1. januara 2026. godine

Od 1. januara 2026. godine stupaju na snagu važne izmene koje utiču na obračun lične zarade preduzetnika. Promene se odnose na:

  • ✔️ novi neoporezivi iznos zarade
  • ✔️ nove najniže i najviše osnovice doprinosa

🔹 Neoporezivi iznos zarade
Novi neoporezivi iznos iznosi 34.221 dinar mesečno i primenjuje se počev od obračuna za januar 2026. godine.

🔹 Osnovica za doprinose
Osnovicu doprinosa predstavlja mesečni iznos lične zarade preduzetnika, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (ZDOSO).
Važno je napomenuti da ova osnovica ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, bez obzira na visinu isplaćene lične zarade.

Ako lična zarada nije isplaćena na vreme

Ukoliko preduzetnik ne isplati ličnu zaradu do kraja meseca za prethodni mesec, u obavezi je da najkasnije do poslednjeg dana tekućeg meseca obračuna i uplati doprinose na najnižu mesečnu osnovicu.

Minimalna zarada ne važi za preduzetnike

Podsećamo da se na ličnu zaradu preduzetnika ne primenjuju pravila o minimalnoj zaradi, jer se ona odnose isključivo na zaposlene u radnom odnosu.
To znači da:

  • 👉 lična zarada preduzetnika može biti niža od minimalne zarade,
  • 👉 ali se doprinosi uvek plaćaju najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.

Koliki je neto iznos u 2026. godini?

Za preduzetnike koji nisu osigurani po drugom osnovu i koji utvrde bruto ličnu zaradu u visini najniže osnovice doprinosa,
➡️ neto lična zarada u 2026. godini iznosiće 31.609,80 dinara.

🔁 Povraćaj preplaćenih doprinosa: šta treba da znate ako ste premašili najvišu godišnju osnovicu

Posted on by stefan

🔁 Povraćaj preplaćenih doprinosa: šta treba da znate ako ste premašili najvišu godišnju osnovicu

Dešava se da tokom godine dođe do preplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, naročito kod lica sa višim primanjima ili više izvora prihoda. Zakon predviđa mogućnost povraćaja doprinosa plaćenih na osnovicu koja prelazi najvišu godišnju osnovicu, ali je važno znati ko ima pravo, kada i kako se povraćaj ostvaruje.

U nastavku donosimo pregled najvažnijih informacija 👇

❓ Ko se smatra obveznikom doprinosa?

Obveznici doprinosa su:

  • osiguranici (fizička lica obavezno osigurana po važećim propisima),

  • poslodavci, odnosno

  • drugi isplatioci prihoda, koji su dužni da obračunaju i plate doprinose – u svoje ime ili u korist osiguranika.

Drugim rečima, doprinosi se mogu plaćati direktno od strane osiguranika ili putem isplatioca prihoda.

📊 Najviša mesečna i godišnja osnovica doprinosa

🔹 Najviša mesečna osnovica predstavlja petostruki iznos prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema zvaničnim statističkim podacima.
🔹 Taj iznos svake godine objavljuje ministar finansija i primenjuje se od narednog meseca nakon objave.

Ako je propisana osnovica viša od ove granice, doprinosi se obračunavaju samo do iznosa najviše mesečne osnovice.

📌 Izuzetak: ovo ograničenje ne važi kod doprinosa po osnovu ugovorene naknade.

🔹 Najviša godišnja osnovica predstavlja zbir 12 najviših mesečnih osnovica i takođe se objavljuje jednom godišnje.

🧾 Kada nastaje pravo na povraćaj doprinosa?

Ako su doprinosi:

  • plaćeni na osnovicu veću od najviše godišnje osnovice,

  • bilo lično, bilo u ime i za račun osiguranika,

➡️ osiguranik ima pravo na povraćaj više plaćenog iznosa doprinosa.

Povraćaj se ostvaruje nakon isteka kalendarske godine, na osnovu podataka iz:

  • matične evidencije organizacije za PIO,

  • potvrda isplatilaca prihoda,

  • podataka Poreske uprave.

📝 Prvi korak: zahtev za uverenje o osnovici

Od 1. februara naredne godine, osiguranik može da podnese zahtev za izdavanje:
📄 Uverenja o osnovici na koju su plaćeni doprinosi

Zahtev se podnosi organizaciji za PIO kod koje se osiguranik vodi u evidenciji, i to prema:

  • sedištu poslodavca (zaposleni),

  • mestu obavljanja delatnosti ili prebivalištu (samostalna delatnost),

  • nadležnoj poreskoj upravi (poljoprivrednici).

⏱ Rok za izdavanje uverenja: 15 dana od dana podnošenja zahteva.

💰 Drugi korak: zahtev za povraćaj doprinosa

Na osnovu dobijenog uverenja, osiguranik podnosi:
📌 zahtev za povraćaj više plaćenog doprinosa
nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave, prema prebivalištu.

Uz zahtev se prilaže:

  • ✔️ uverenje PIO fonda,

  • ✔️ potvrda isplatioca prihoda (PPP-PO obrazac),

  • ✔️ podaci Poreske uprave o obračunatim doprinosima.

O pravu na povraćaj odlučuje se rešenjem Poreske uprave.

⚠️ Važna napomena

Iznos koji se osiguraniku isplati po osnovu povraćaja doprinosa:
📌 ulazi u oporezivi dohodak za potrebe godišnjeg poreza na dohodak građana.

Drugim rečima – povraćaj doprinosa može uticati na obavezu plaćanja godišnjeg poreza.

📚 Pravni osnov

Postupak je regulisan propisima iz oblasti:

  • poreza na dohodak građana,

  • doprinosa za obavezno socijalno osiguranje,

  • poreskog postupka i administracije.

🔎 Sve važeće propise moguće je pronaći na zvaničnoj internet stranici Poreske uprave.

 

Subvencije za osobe sa invaliditetom

Posted on by stefan

Subvencije za osobe sa invaliditetom: kada poslodavac ne može koristiti oslobođenje od doprinosa?

Ministarstvo finansija je 23. juna 2025. godine izdalo mišljenje kojim dodatno pojašnjava primenu člana 45b Zakona o doprinosima, a koje je važno za sve poslodavce koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom.

Šta kaže Zakon o doprinosima?

Član 45b predviđa da se poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli lice sa invaliditetom može osloboditi plaćanja doprinosa na teret poslodavca u periodu od tri godine, pod uslovom da je invalidnost dokazana odgovarajućom dokumentacijom.

Ovo pravo ne mogu koristiti državni organi, javna preduzeća i drugi budžetski korisnici.

Kada olakšica ne može da se koristi?

Zakon izričito propisuje da poslodavac ne može koristiti ovo oslobođenje ako za isto lice već koristi ili je koristio oslobođenje ili subvenciju po drugom osnovu.

Upravo tu dolazi ključno tumačenje Ministarstva finansija.

Subvencija zarade i oslobođenje od doprinosa – ne mogu zajedno

Prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, poslodavac ima pravo na mesečnu subvenciju zarade do 75% ukupnih troškova zarade, ali ne više od 50% prosečne zarade u Srbiji.

Ako poslodavac koristi ovu subvenciju, Ministarstvo finansija potvrđuje da ne može koristiti i oslobođenje od plaćanja doprinosa iz člana 45b Zakona o doprinosima.
Drugim rečima: poslodavac može birati jednu od dve pogodnosti, ali ne obe istovremeno za isto lice.

Šta ovo znači u praksi?

Iako poslodavac nije budžetski korisnik (što je jedan od uslova iz člana 45b), činjenica da koristi subvenciju zarade dovoljno je da ga isključi iz mogućnosti korišćenja oslobođenja od doprinosa.

Preporuka za poslodavce

Ako zapošljavate ili planirate da zaposlite osobu sa invaliditetom, važno je da procenite:

  • šta vam je finansijski povoljnije (subvencija zarade ili oslobođenje doprinosa),

  • koliko dugo planirate da zaposleni ostane u radnom odnosu,

  • koliki su ukupni troškovi zarade.

Novi neoporezivi iznos zarade od 2026. godine

Posted on by stefan

Novi neoporezivi iznos zarade od 2026. godine

Ministar finansija najavio je povećanje neoporezivog iznosa zarade, koje će važiti od 1. januara 2026. godine.

🔹 Novi neoporezivi iznos: 34.221 dinar (umesto dosadašnjih 28.423 dinara).
🔹 Predlog je upućen u skupštinsku proceduru, a primena se očekuje početkom 2026. godine.

Uticaj na obračun zarade (primer bruto 100.000 dinara):

Stavka

Do 31.12.2025.

Od 1.1.2026.

Neoporezivi iznos zarade

28.423,00

34.221,00

Osnovica za obračun poreza

71.577,00

65.779,00

Iznos poreza

7.157,70

6.577,90

Neto zarada zaposlenog

72.942,30

73.522,10

Ukupno porez i doprinosi

42.207,70

41.627,90

% dažbina u odnosu na neto

57,86%

56,62%

👉 Zaključak: povećanjem neoporezivog iznosa, neto zarada zaposlenih raste, a ukupni porezi i doprinosi se smanjuju.

Minimalna cena rada za 2026. godinu

Posted on by stefan

Minimalna cena rada za 2026. godinu

Vlada Republike Srbije donela je odluku o povećanju minimalne cene rada, koja će važiti za period januar – decembar 2026. godine.

Minimalna cena rada po radnom času (neto, bez poreza i doprinosa) iznosiće 371 dinar, umesto dosadašnjih 337 dinara. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“, br. 78/2025 od 12.9.2025.

Neto minimalna zarada u 2026. godini:

  • mesec sa 160 radnih sati: 59.360,00 RSD

  • mesec sa 168 radnih sati: 62.328,00 RSD

  • mesec sa 176 radnih sati: 65.296,00 RSD

  • mesec sa 184 radna sata: 68.264,00 RSD

Bruto minimalna zarada u 2026. godini*:

  • mesec sa 160 radnih sati: 79.797,29 RSD

  • mesec sa 168 radnih sati: 84.031,24 RSD

  • mesec sa 176 radnih sati: 88.265,19 RSD

  • mesec sa 184 radna sata: 92.499,14 RSD

* obračunato u skladu sa predloženim poreskim oslobođenjem od 34.221 dinar

Tabela – minimalna zarada po mesecima

Broj radnih sati

Neto minimalna zarada

Bruto minimalna zarada

160

59.360,00 RSD

79.797,29 RSD

168

62.328,00 RSD

84.031,24 RSD

176

65.296,00 RSD

88.265,19 RSD

184

68.264,00 RSD

92.499,14 RSD

Napomena

  • Minimalna cena rada koja važi od 1.10. do 31.12.2025. iznosi 337 dinara po času.

  • Od 1.1.2026. primenjuje se nova cena rada od 371 dinar po času (uvećanje od 10,09%).

Nova minimalna cena rada od oktobra 2025. godine

Posted on by stefan

Vlada Republike Srbije donela je odluku o povećanju minimalne cene rada, koja će važiti za period oktobar – decembar 2025. godine.

Minimalna cena rada po radnom času (neto, bez poreza i doprinosa) iznosiće 337 dinara, umesto dosadašnjih 308 dinara. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“ br. 67/2025 od 31.7.2025.

Neto minimalna zarada:

  • Oktobar 2025. (184 radna sata): 62.008,00 RSD

  • Novembar 2025. (160 radnih sati): 53.920,00 RSD

  • Decembar 2025. (184 radna sata): 62.008,00 RSD

Bruto minimalna zarada*:

  • Oktobar 2025. (184 radna sata): 83.574,74 RSD

  • Novembar 2025. (160 radnih sati): 72.036,95 RSD

  • Decembar 2025. (184 radna sata): 83.574,74 RSD

* obračunato u skladu sa predloženim novim poreskim oslobođenjem od 34.221 dinar

Podsećamo da je dosadašnja minimalna cena rada iznosila 308 dinara po radnom času i da će se primenjivati na sve isplate zaključno sa 30.9.2025. godine. Od 1.10.2025. na snazi je nova cena od 337 dinara po času, bez obzira na mesec za koji se isplata vrši.

Osnovna zarada po satu ne sme biti ispod minimalne cene rada

Posted on by stefan

Osnovna zarada po satu ne sme biti ispod minimalne cene rada – evo šta to konkretno znači za poslodavce i zaposlene

Može li osnovna zarada po satu biti manja od minimalne cene rada? Odgovor je – ne može. Čak i ako je sistem obračuna zarade kod poslodavca zasnovan na koeficijentu i ceni rada po satu, konačan iznos osnovne zarade mora poštovati minimalnu cenu rada koja važi za konkretan mesec, uvećanu za poreze i doprinose iz zarade.

Šta kaže Zakon o radu?

Prema članu 107. Zakona o radu, elementi za obračun i isplatu osnovne zarade uređuju se opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu), kao i ugovorom o radu.

Dalje, član 111. istog zakona jasno propisuje da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Ova zarada se određuje na osnovu:

  • Minimalne cene rada utvrđene odlukom Socijalno-ekonomskog saveta,

  • Vremena provedenog na radu,

  • I pripadajućih poreza i doprinosa iz zarade.

Drugim rečima, minimalna zarada nije bruto zarada, već mora uključiti i sve obavezne namete koji se obračunavaju iz plate.

Kada poslodavac koristi koeficijent i cenu rada po satu

Ukoliko se kod poslodavca koristi metod obračuna zarade kroz koeficijent i cenu rada po satu, moguće je da sama vrednost jednog sata rada bude ispod minimalne cene rada. Međutim, u krajnjem zbiru, obračunata osnovna zarada po satu ne sme biti manja od zakonski propisane minimalne cene rada uvećane za poreze i doprinose.

Posledice nepravilnog obračuna

Ako se zaposleni nalazi u situaciji da mu je osnovna zarada ispod minimalne, poslodavac rizikuje prekršajne sankcije. Inspekcija rada može da utvrdi nepravilnosti, a kazne su značajne, kako za pravno lice, tako i za odgovorno lice u firmi.

✅ Preporuka za poslodavce: Prilikom definisanja obračuna zarade, obavezno proverite da li vaša metodologija omogućava da svi zaposleni dobiju najmanje minimalnu zaradu u skladu sa važećom odlukom o minimalnoj ceni rada.

Pregled privatnosti

Ova web lokacija koristi kolačiće kako bismo vam pružili najbolje korisničko iskustvo. Podaci o kolačićima se čuvaju u vašem pregledaču i obavljaju funkcije kao što su prepoznavanje kada se vratite na našu web stranicu i pomažete našem timu da razume koji su delovi web stranice najinteresantniji i najkorisniji.

Možete prilagoditi sve postavke kolačića navigacijom jezičaka sa leve strane.