Knjigovodstvena agencija Novi Sad

  • 021/557-539
  • office@trgoservis.com

Knjigovodstvena agencija Novi Sad

Аутор: stefan

Vaučeri fiskalni račun i PDV

Posted on by stefan

Šta je vaučer?

Vaučer je instrument za plaćanje određenih roba ili usluga po unapred definisanim uslovima. Vrednosni vaučer može da bude u fizičkom ili elektronskom obliku.

Postoji jednonamenski i višenamenski vaučer.

Jednonamenski vaučer

U trenutku izdavanja jednonamenskog vaučera poznato je mesto izdavanja dobara ili pružanja usluga, kao i iznos PDV-a.
Budući da su svi elementi prodaje jednonamenskog vaučera poznati, za njega se izdaje fiskalni račun.
Samim tim, trenutak stvarne isporuke dobara ili usluga u zamenu za pomenuti vaučer, ne smatra se nezavisnim prometom. Tada neće ponovo doći do obračuna PDV-a, sem ukoliko se vaučerom plaća deo vrednosti. Ostatak vrednosti svakako mora biti evidentiran.

Višenamenski vaučer


U trenutku izdavanja višenamenskog vaučera, mesto prometa roba ili usluga, kao i visina PDV-a nije definisano.
Budući da nemamo definisano mesto prodaje ili usluga, kao i visinu PDV-a, u trenutku izdavanja ovakvog vaučera nije moguće izdati fiskalni račun.
U ovom slučaju PDV se evidentira u trenutku stvarnog prometa roba ili usluga, a svaki prethodni prenos tog vaučera smatra se distribucijom, reklamom ili drugom uslugom i svaki njegov prethodni prenos nije predmet oporezivanja PDV-om.


Važno je napomenuti da se vrednosnim vaučerom ne smatra instrument koji daje imaocu pravo na popust dobara ili usluga.


Na ovom linku možete opširnije da vidite šta kaže zakon na ovu temu.

Službeno vozilo firme

Posted on by stefan

Službeno vozilo firme

Često firme svojim zaposlenima ustupaju na korišćenje službeno vozilo firme. U najvećem broju slučajeva to se radi u poslovne svrhe i u skladu sa potrebama delatnosti firme.

Međutim ima i slučajeva gde firma ustupa službeno vozilo zaposlenom u privatne svrhe. U tekstu koji sledi pišemo o uslovima pod kojima se službeno vozilo ustupa zaposlenom.

Firma sem svojim zaposlenima, može da ustupi službeno vozilo firme i licima koja nisu zaposlena u firmi, već imaju neku vrstu ugovora o radnom angažovanju odnosno poslovnoj saradnji.

Uslov je da lice u ovom slučaju koristi to vozilo za obavljanje poslova, i u skladu sa delatnošću tog poslovnog subjekta.

U smislu načina korišćenja, službeno vozilo firme može da se koristi:

  1. tokom ili van radnog vremena samo za potrebe firme.
  2. korišćenje službenog vozila u privatne svrhe zaposlenog (u ovom slučaju potrebno je napraviti ugovor o korišćenju službenog vozila u privatne svrhe).

Korišćenje službenog vozila za lične potrebe tretira se kao pogodnost i spada u primanja zaposlenog, koje je kao i druga primanja oporezivo.

Dokumenti kojima se uređuje upotreba službenog vozila firme u poslovne ili privatne svrhe su:

  1. Opšti akt poslodavca ili
  2. Ugovor između poslodavca i zaposlenog

Ovim dokumentom definišu se svi detalji oko svrhe korišćenja, naknada, troškova i drugih uslova saradnje. Tu spadaju i uslovi pod kojima se vozilo koristi u privatne ili u poslovne svrhe.

Službeno vozilo firme samo u poslovne svrhe

U ovom slučaju podrazumeva se da zaposleni koristi službeno vozilo samo za obavljanje dužnosti povezanih sa delatnošću i u korist firme. To podrazumeva da će se službeno vozilo koristiti u toku radnog vremena, ili van radnog vremena za dolazak i odlazak sa posla. Svi troškovi vezani za vozilo u ovom slučaju padaju na poslodavca.

Službeno vozilo firme u privatne svrhe

Kao što smo već naveli, u ovom slučaju benefit zaposlenog da koristi vozilo u privatne svrhe tretira se kao zarada. To znači da se osnovna zarada zaposlenog uvećava za vrednost te pogodnosti i za nju se plaćaju doprinosi i porez, isto kao i na zaradu.

Od dokumenata potreban je opšti akt odnosno odluka poslodavca o korišćenju službenog vozila u privatne svrhe. Sačinjava se i ugovor koji poslodavac i zaposleni potpisuju i time zaposleni stiče pravo da koristi službeno vozilo u privatne svrhe.

Ugovori koji uređuju ovo pitanje su ugovor o korišćenju službenog vozila u privatne svrhe i ugovor o radu.

Ugovorom su definisana i pitanja kao što su naziv i marka vozila, broj pređenih kilometara na dan, registarski broj, period korišćenja službenog vozila, da li se plaća naknada ili ne (zakup), ko snosi troškove upotrebe i održavanja vozila…

Šta ukoliko vozilo nije u vlasništvu firme?

Poslodavac može da ustupi vozilo zaposlenom i ukoliko vozilo nije u vlasništvu firme već je u vlasništvu poslodavca, iznajmljeno, ili je pod lizingom…

Podrazumeva se da su ovi odnosi regulisani ugovorom između firme i vlasnika vozila.

Da li privatno vozilo može da se koristi za potrebe firme?

Već smo naveli da je ova opcija moguća i regulisana je odlukom o upotrebi privatnog vozila u službene svrhe ili ugovorom o zakupu privatnog vozila za službene svrhe.

U ovom slučaju zaposlenom mora da se odobri korišćenje privatnog putničkog vozila za prevoz na službenom putovanju u zemlji ili inostranstvu.

Automobil u ovom slučaju jeste u vlasništvu zaposlenog ali se za potrebe poslovanja koristi u svrhu poslovanja firme.

Kako je regulisan porez u slučaju korišćenja službenog vozila u privatne svrhe

Porez plaća poslodavac. Zakon o porezu na dohodak građana korišćenje službenog vozila u privatne svrhe „vidi“ kao zaradu i na nju se obračunava i plaća porez na zarade i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Ukoliko zaposleni uz pogodnost korišćenja službenog vozila u privatne svrhe ima i druga primanja u smislu troškova goriva, održavanja i slično, a koje mu plaća poslodavac, i taj iznos ulazi u osnovicu zarade i na njega se takođe plaća porez i doprinosi.

Poreske obaveze koje su propisane u slučaju korišćenja službenog vozila u privatne svrhe

– porez na zarade

– doprinosi za PIO – na teret poslodavca i zaposlenog

– doprinosi za zdravstveno osiguranje – na teret poslodavca i zaposlenog

– doprinosi za nezaposlenost – na teret poslodavca i zaposlenog

Treba napomenuti da su sva gorenavedena primanja u smislu korišćenja službenog vozila i  predmet oporezivanja poreza na dohodak građana.

 

Ukoliko imate pitanje na ovu ili neku drugu temu, budite slobodni da nas kontaktirate

Transferne cene – video

Posted on by stefan

Šta su transferne cene?

Ko su povezana lica?

Šta je studija o transfernim cenama i zašto je obavezna?

Pogledajte video i doznajte odgovore na ova i još neka važna pitanja.

Transferne cene – transkript

Danas ću govoriti o transfernim cenama. Transferne cene su zapravo… one praktično nose sa sobom obavezu koja povezana lica imaju u transakcijama među sobom, i u obavezi su da izrade studiju o transfernim cenama ili neki izveštaj o transfernim cenama. Zbog toga što zakonodavac posebno zahteva da se transakcije među povezanim licima moraju… na to se mora posebno obratiti pažnja i napraviti poseban izveštaj od strane učesnika. Zašto se to radi i ko su uopšte povezana lica? U zakonu o porezu na dohodak građana i u zakonu o porezu na dobit su propisana povezana lica i ja ne bi u ovom trenutku govorio o tome jer to lako možete da neđete. Više bi govorio o tome zašto zapravo postoji obaveza izrade studije o transfernim cenama. Znači kada imamo transakcije između lica koja su povezana, recimo da sam ja sada vlasnik jedne firme i da sam vlasnik i druge firme i te dve firme međusobno sarađuju, to bi onda bila… ta saradnja između te dve firme gde sam ja vlasnik te dve firme, jedne i druge firme, je zapravo, se smatra saradnja među povezanim licima, transakcija među povezanim licima. Dok, saradnja moje firme sa nekom drugom firmom, sa kojom nemam nikakve veze i povezanosti, to se smatra transakcijom koja je van dohvata ruke. Ova prva je na dohvat ruke zato što praktično i jedna i druga osoba u toj prvoj varijanti mogu da se dogovaraju oko uslova transakcije. Znači tu je cilj da kad god ima povezanih lica i transkacija među njima da se te transakcije u potpunosti analiziraju i u funkcionalnom i u smislu delatnosti i da se provere kroz neku odabranu metodu za proveru transfernih cena. Znači ja ne moram nešto ako se radi o prodaji i u jednom i u drugom slučaju… u prvom slučaju mogu da prodam nešto jeftinije zato što je to neko ko je meni poznat, ko je meni povezano lice. U drugom slučaju imam neku redovnu cenu, i tu praktično treba da se utvrdi da li postoji razlika. Cilj transfernih cena je u tome da se utvrdi da li postoji neka razlika između cena koje su između cena koje su van dohvata ruke, znači nepovezanim licima, i poređujući sa ovim transakcijama koja su sa povezanim licima i da vidimo da li te razlike praktično treba i utiču na neku korekciju kod određenog subjekta. Znači jako je važno da se utvrdi ko spada u ta povezana lica. Zakon o porezu na dohodak i zakon o porezu na dobit ne rešavaju baš na isti način naravno ko su povezana lica, ali znači tu se polazi od toga da li postoje neki makar i najdalji rodbinski odnosi, bračni odnosi, usvojiteljski odnosi ili neka mogućnost upravljanja koja se meri određenim procentima u vlasništvu ili u upravljanju u smislu da je neko od organa koji donose važne odluke u firmama. Kada prođemo taj momenat da utvrdimo da postoji povezanost neke grupe lica jel tako… Znači povezanost može postojati između dva lica a može postojati i grupa lica. Znači to nije uopšte sporno koliko ljudi može biti u nekom povezanom odnosu.

Sledeći korak je da se ide na neku analizu delatnosti, znači da se tačno vidi šta koja firma tačno radi. I koji su to praktično poslovni odnosi, koje su to vrste transakcija, u kom pravcu se odvijaju između tih povezanih lica. Znači to mora da bude potpuni prikaz i potpuna analiza svih transakcija i u funkcionalnom smislu. Znači da se vidi ko snosi rizike poslovanja, i sve ono što može da utiče na stepen odnosa i da se utvtdi ko je zapravo taj koji je nosilac u tim transfernim cenama. Kada smo prošli te analize poslovanja, sledeće je da moramo da odaberemo neku od metoda za proveru transfernih cena. Zakonodavac nije dao prioritet, on je ponudio određene metode, a izbor metoda zapravo zavisi od toga o kojoj se transakciji radi. Jer ako se radi, najjednostavnije transakcije su interno recimo uporedive cene, da ja radim recimo sa jednom firmom koja je povezana i radim još sa drugim firmama koje su nepovezane, i znači ja u mojoj dokumentaciji i mojim podacima imam podatke kako sam poslovao sa drugima, po kojim cenama i kako sam povezao sa povezanim licem. Tu praktično nije problem da se uradi na jedan relativno jednostavan način odabir metode i utvrđivanje transfernih cena. Tako da… još nešto je važno napomenuti, da je zakonodavac, propisao u pravilniku ukoliko je visina tih transakcija na godišnjem nivou manja od 8 000 000 dinara, onda se samo radi izveštaj o transfernim cenama. Znači, navedu se podaci koja su to lica, nevede se koje su to transakcije i u kom iznosu, i u izveštaju se kaže koliko je to obim transakcija i ako je on ispod 8 000 000 dinara onda se ne radi ovaj drugi deo posla, a to j eprovera. Znači smatra se automatski da te transakcije nisu od uticaja i da nema potrebe za korekcijom po osnovu transfernih cena. Znači kada se radi o prometu između povezanih lica od 8 000 000 dinara. Ako se radi o većem prometu, znači promet koji je veći od 8 000 000 dinara na godišnjem nivou mora se raditi studija, koja je samo po nazivu već kompleksnija, i sadrži više analiza, i mora da se radi praktično po nekoj odobrenoj metodi provera transfernih cena i ona će gotovo izvesno dovesti do toga, ta kontrola transfernih cena će dovesti do neke korekcije na strani prihoda kod određenog kontrolisanog odnosno posmatranog lica. I kada se još obavezno rade studije o transfernim cenama? Kada se radi o odnosima pozajmljivanja i kreditiranja između povezanih lica. S obzirom da se najčešće radi o tome da jedna firma pozajmljuje drugoj firmi, naravno povezanoj, bez ikakvog problema, bez ugovorene kamate, a onda je zapravo ideja zakonodavca, da firma koja je dala sredstva, je zapravo propustila da za to obračuna neku kamatu, pa je onda zakonodavac propisao, uvek se na kraju godine donesu obavezne stope koje se moraju primeniti u takvim transakcijama, to su minimalne stope… I radi se o tome da li se radi o dugoročnim ili o kratkoročnim pozajmicama, da li to rade banke ili to radi neka druga privredna društva, da li se radi o devizama, dinarima, i kojim devizama… Ali uglavnom propisan je način kako se utvrđuje taj iznos kamate, i zapravo ta kamata onoj firmi koja je izvršila pozajmicu će predstavljati prihod, neki propušteni prihod koji nije u knjigovodstvu ali na osnovu studija o transfernim cenama, mora praktično da bude pripisan na strani prihoda. Tako da tu smo došli do toga da na ovom malom primeru jel tako, naravno odabrane metode, su slobodne u vašem izboru, samo je cilj da one na kvalitetan način dokažu i pokažu ono što ste vi kroz sistem provere transfernih cena došli do određenih podataka i da ćete praktično izvršiti korekciju na strani prihoda jel tako, ili rashoda, u poreskim bilansima kad budete predavali, kad dođe rok za predaju poreskih bilansa. Smisao je taj da, navodno u SAD se ni ne rade transferne cene unutar same države, nego oni više imaju zaštitu kada firme posluju u međunarodnim transakcijama. Kod njih je glavni smisao u tome da ne dođe do utajene kapitalizacije, znači da se na domaćoj firmi ne umanji dobit da bi se manje platio porez, nego da će taj porez se preneti u neku povezanu firmu ali u onu državu gde je manja obaveza poreza. Znači tu je jedan od osnovnih, praktično, razloga zašto se radi… posebno u tom smeru kada imamo povezane firme u raznim državama.

 

Pravo na odbitak prethodnog poreza kada adresa primaoca računa ne sadrži poštanski broj

Posted on by stefan

 (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-877/2022-04 od 5.2.2024. god.)

U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, obveznik PDV ima pravo da PDV, koji mu je obračunat od strane prethodnog učesnika u prometu za promet dobara i usluga, odbije kao prethodni porez, uz ispunjenje propisanih uslova. Treba da poseduje propisanu dokumentaciju (račun ili drugi dokument koji služi kao račun), kao i da predmetna dobra i usluge koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. za promet koji je oporeziv PDV, promet za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza ili za promet koji se smatra izvršenim u inostranstvu ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici Srbiji.

Obavezni elementi računa, između ostalih, su naziv, adresa i PIB obveznika – primaoca računa.

Prema Zakonu,  adresa je strukturirani skup geoprostornih podataka koji jedinstveno određuju lokaciju i identifikaciju nepokretnosti na koju se odnose.

Saglasno odredbi člana 111. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru, adresni registar jeste osnovni i javni registar o kućnim brojevima i nazivima ulica i trgova u naseljenom mestu. On obuhvata utvrđivanje kućnih brojeva za stambene i poslovne zgrade, kao i građevinske parcele i vođenje podataka o kućnim brojevima, ulicama i trgovima u okviru naseljenog mesta.

Uzevši u obzir navedeno, račun obveznika PDV koji, pored ostalih propisanih podataka (PIB izdavaoca, PIB primaoca i dr.), sadrži podatke o adresi primaoca računa – ulicu, broj i naseljeno mesto, sa ili bez poštanskog broja, smatra se računom na osnovu kojeg obveznik PDV – primalac može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza, ako su ispunjeni i drugi uslovi u skladu sa Zakonom.

* * *

Saglasno odredbi člana 27. Zakona, prethodni porez je iznos PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik može da odbije od PDV koji duguje.

Odredbama člana 28. stav 1. Zakona propisano je da pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti za vršenje delatnosti), odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;

2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV;

3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, u skladu sa zakonom, obveznik može da ostvari ako ima račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan PDV i dokument kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza.

Odredbama Zakona propisano je da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:

1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;

2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.

Prema odredbi stava 4. Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova.

Računom iz stava 2. tačka 1) ovog člana smatra se elektronska faktura koja je prihvaćena, odnosno za koju se smatra da je prihvaćena u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje (član 28. stav 5. Zakona).

Saglasno odredbi člana 28. stav 6. Zakona, ako je elektronska faktura iz stava 5. ovog člana prihvaćena najkasnije do isteka roka za predaju poreske prijave za poreski period u kojem je nastala poreska obaveza u skladu sa ovim zakonom, obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza najranije za poreski period u kojem je poreska obaveza nastala, nezavisno od toga da li je elektronska faktura izdata na dan nastanka poreske obaveze ili posle tog dana.

Obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je stekao ovo pravo (stav 8. istog člana Zakona).

U skladu sa zakonom, obveznik je dužan da izda račun za svaki promet dobara i usluga.

Zakonom je propisano da račun naročito sadrži sledeće podatke:

1) naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa;

2) mesto i datum izdavanja i redni broj računa;

3) naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca računa;

4) vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga;

5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja;

6) iznos osnovice;

7) poresku stopu koja se primenjuje;

8) iznos PDV koji je obračunat na osnovicu;

9) napomenu o odredbi ovog zakona na osnovu koje nije obračunat PDV;

10) napomenu da se za promet dobara i usluga primenjuje sistem naplate.

Nova najniža osnovica doprinosa za zdravstvo za frilensere za 2024. godinu

Posted on by stefan

U „Službenom glasniku RS“, broj 18 od 8.3.2024. godine, objavljen je iznos mesečne osnovice doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike Srbije za 2024. godinu.

Prema članu 35b Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (ZDOSO), mesečna osnovica doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje utvrđena je u iznosu od 17.790 dinara.

Ovaj iznos se koristi za izračunavanje najniže osnovice doprinosa za zdravstveno osiguranje za frilensere, kako je propisano članom 28. stavom 2. tačkom 2) ZDOSO. Prema tom članu, najniža osnovica doprinosa za zdravstvo za frilensere iznosi trostruki iznos osnovice iz člana 35b ZDOSO, što čini 53.370 dinara (17.790 x 3).

Važno je naglasiti da frilenseri plaćaju doprinos za zdravstveno osiguranje samo ako nisu osigurani po drugom osnovu. Osnovica doprinosa za zdravstvo za frilensere je ista kao osnovica poreza, ali ne sme biti manja od najniže osnovice utvrđene članom 28. stavom 2. tačkom 2) ZDOSO. Za obračune od 1. januara 2024. godine, ta najniža osnovica doprinosa za zdravstvo za frilensere iznosi 53.370 dinara.

Članarina koja se tretira kao naknada za pružene usluge ulazi u ukupan promet i podleže obavezi evidentiranja u sistemu PDV-a.

Posted on by stefan

Prema tumačenju Ministarstva finansija iz februara 2024. godine, obveznici PDV-a koji su u proteklih 12 meseci ostvarili promet veći od 8.000.000 dinara treba da podnesu evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. Ukupan promet za potrebe PDV-a obuhvata promet dobara i usluga koji su oporezivi ili oslobođeni PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza, izuzev prometa opreme i objekata za delatnost i ulaganja u objekte za koje se naplaćuje naknada.

Ako obveznik ostvari promet veći od 8.000.000 dinara u prethodnih 12 meseci, mora ispuniti i ostale obaveze propisane Zakonom, uključujući izdavanje računa, vođenje evidencije, obračunavanje i plaćanje PDV-a te podnošenje poreskih prijava.

Zakonom je propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet usluga iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost. Licem čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, smatra se lice koje je osnovano od strane Republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i čiji je vlasnik Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave u potpunosti ili u većinskom delu.

Kada sportsko udruženje, koje je obveznik PDV-a, naplaćuje članarinu od svojih članova za korišćenje sportskih objekata i opreme, ta članarina se smatra naknadom za pružene usluge i podleže PDV-u. Međutim, ako iste usluge pruža entitet koji nije obveznik PDV-a, PDV nije primenjiv.

U svakom slučaju, članarina se računa u ukupan promet za obavezno evidentiranje u sistemu PDV-a, ukoliko je premašen prag od 8.000.000 dinara u prethodnih 12 meseci.

Prema odredbama Zakona o PDV-u, obaveznicima PDV-a smatraju se subjekti koji samostalno obavljaju promet dobara i usluga u okviru svoje delatnosti. Ovo obuhvata sve poslove i radnje koje obavlja poreski obveznik radi ostvarivanja prihoda.

Obaveštenje na portalu eUprava i eSanduče dobila su sva pravna lica u Srbiji

Posted on by stefan

Od 12. januara 2024. godine, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu je kreirala Jedinstveni elektronski sandučić (eSanduče) na Portalu eUprava za sva pravna lica koja se nisu samostalno registrovala kao korisnici usluga elektronske uprave. Ova inicijativa omogućava elektronsko dostavljanje akata od strane organa javne vlasti, uključujući i ličnu dostavu i obaveštenja.

Kreiranje eSandučeta zahteva da pravno lice ima registrovanu adresu za prijem elektronske pošte u Registru privrednih subjekata Agencije za privredne registre. Zakonski/ostali zastupnik mora se prijaviti na Portal eUprava putem kvalifikovanog elektronskog sertifikata ili mobilne aplikacije ConsentID.

Podsetimo da smo o obavezi registracije na portalu eUprave već pisali u prethodnom komentaru:

Primena odredbi Zakona o privrednim društvima o obaveznoj registraciji na portalu eUprave započela je 28. maja 2023. godine.

U nastavku prenosimo u celosti obaveštenje Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu:

„Adresa elektronske pošte kojom su privredna lica registrovana u APR-u je povezana sa Portalom eUprava i putem nje će stizati obaveštenja o prispeću dokumenata u eSanduče.
 
Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu od 12. januara 2024. godine svim privrednim društvima koja se nisu samostalno registrovala kao korisnici usluga elektronske uprave (Portala eUprava) kreirala je Jedinstveni elektronski sandučić (eSanduče) na Portalu eUprava radi elektronskog dostavljanja akata od strane organa javne vlasti (lična dostava i obaveštenja).

Odredbom člana 21. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) propisano je da je privredno društvo dužno da se registruje kao korisnik usluga elektronske uprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava, kao i da se elektronski dokument privrednom društvu dostavlja u Jedinstven elektronski sandučić na Portalu eUprava, osim ako je posebnim zakonom drugačije propisano.

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu je u skladu sa odredbom člana 15. Zakona o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 327/2018) kreirala Jedinstveni elektronski sandučić (eSanduče) svakom privrednom društvu koje ima registrovanu adresu za prijem elektronske pošte u Registru privrednih subjekata Agencije za privredne registre, a koja se nisu do sada registrovala kao korisnici usluga elektronske uprave (Portala eUprava). Korisnici usluga elektronske uprave dobijaju obaveštenje o prispeću elektronskog dokumenta u eSanduče na adresu elektronske pošte privrednog društva i na adrese elektronske pošte zakonskih/ostalih zastupnika, nakon čega se dokument može preuzeti u bilo kom trenutku. U eSandučetu dostupna je i potvrda o dostavljanju, koja sadrži podatke o statusu dostave, čime se unapređuje pravna sigurnost i otklanjaju moguće sumnje u pravosnažnost odluka.

Preduslov za kreiranje eSandučeta je da privredno društvo ima registrovanu adresu za prijem elektronske pošte u Registru privrednih subjekata Agencije za privredne registre. Neophodno je da se zakonski/ostali zastupnik prijavi na Portal eUprava, na adresi https://euprava.gov.rs/, putem kvalifikovanog elektronskog sertifikata ili mobilnom aplikacijom ConsentID.“

 

Pravo na odbitak prethodnog poreza na osnuvu računa koji sadrži skraćeno poslovno ime ili samo naziv privrednog društva ili preduzetnika kojem je račun izdat

Posted on by stefan

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 000176824 2023 10520 004 000 011 001 od 9.2.2024. god.)

U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19, 153/20 i 138/22 – u daljem tekstu: Zakon), obveznik PDV ima pravo da PDV koji mu je obračunat od strane obveznika PDV – prethodnog učesnika u prometu za promet dobara i usluga odbije kao prethodni porez, uz ispunjenje propisanih uslova – da poseduje račun ili drugi dokument koji služi kao račun izdat u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje PDV, kao i da predmetna dobra i usluge koristi ili da će ih koristiti za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. za promet koji je oporeziv PDV, promet za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza ili za promet koji se smatra izvršenim u inostranstvu ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici Srbiji.

Obavezni elementi računa, između ostalih, su naziv izdavaoca i naziv primaoca računa.

Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 36/11,99/11, 83/14 – dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21) uređeno je, između ostalog, poslovno ime privrednog društva i poslovno ime preduzetnika.

Naime, privredno društvo posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je registrovalo u skladu sa zakonom o registraciji, pri čemu poslovno ime obavezno sadrži naziv, pravnu formu i mesto u kome je sedište društva. Naziv je definisan kao karakteristični deo poslovnog imena po kome se to društvo razlikuje od drugih društava. Pored toga, društvo može u poslovanju, pored poslovnog imena, da koristi i skraćeno poslovno ime, pod istim uslovima pod kojima koristi poslovno ime. Skraćeno poslovno ime obavezno sadrži naziv i pravnu formu i registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Preduzetnik posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži ime i prezime preduzetnika, oznaku „preduzetnik“ ili „pr“ i mesto u kojem je sedište preduzetnika. Poslovno ime može da sadrži i naziv, kao i predmet poslovanja preduzetnika. Ako poslovno ime sadrži naziv, onda to poslovno ime obavezno sadrži i predmet poslovanja, pri čemu se naziv preduzetnika mora razlikovati od naziva drugog preduzetnika sa istim predmetom poslovanja tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom. Odredbe Zakona o privrednim društvima koje se odnose na skraćeno poslovno ime privrednog društva shodno se primenjuju na poslovno ime preduzetnika.

U skladu sa navedenim, račun obveznika PDV – privrednog društva (elektronska faktura izdata u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronsko fakturisanje ili drugi račun) koji, pored ostalih propisanih podataka, sadrži skraćeno poslovno ime ili samo naziv tog privrednog društva – izdavaoca računa i skraćeno poslovno ime ili samo naziv privrednog društva ili preduzetnika kojem je račun izdat, smatra se računom na osnovu kojeg obveznik PDV – primalac računa (privredno društvo ili preduzetnik) može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza, ako su ispunjeni ostali uslovi navedeni u Zakonu.

* * *

Saglasno odredbi člana 27. Zakona, prethodni porez je iznos PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik može da odbije od PDV koji duguje.

Prema odredbama člana 28. stav 1. Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti za vršenje delatnosti), odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;

2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV;

3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbama člana 28. stav 2. Zakona, obveznik može da ostvari ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan PDV i dokument kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza.

Odredbama stava 3. istog člana Zakona propisano je, da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:

1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;

2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.

Saglasno odredbi stava 4. istog člana Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. 1 – 3. ovog člana.

Prema odredbi člana 28. stav 5. Zakona, računom iz stava 2. tačka 1) ovog člana smatra se elektronska faktura koja je prihvaćena, odnosno za koju se smatra da je prihvaćena u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje.

Ako je elektronska faktura iz stava 5. ovog člana prihvaćena najkasnije do isteka roka za predaju poreske prijave za poreski period u kojem je nastala poreska obaveza u skladu sa ovim zakonom, obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza najranije za poreski period u kojem je poreska obaveza nastala, nezavisno od toga da li je elektronska faktura izdata na dan nastanka poreske obaveze ili posle tog dana (član 28. stav 6. Zakona).

Obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je stekao ovo pravo (stav 8. istog člana Zakona).

Odredbom člana 42. stav 4. Zakona propisano je da račun naročito sadrži sledeće podatke:

1) naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa;

2) mesto i datum izdavanja i redni broj računa;

3) naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca računa;

4) vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga;

5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja;

6) iznos osnovice;

7) poresku stopu koja se primenjuje;

8) iznos PDV koji je obračunat na osnovicu;

9) napomenu o odredbi ovog zakona na osnovu koje nije obračunat PDV;

10) napomenu da se za promet dobara i usluga primenjuje sistem naplate.

Odredbom člana 45. Zakona propisano je da ministar bliže uređuje u kojim slučajevima nema obaveze izdavanja računa ili mogu da se izostave pojedini podaci u računu, odnosno da se predvide dodatna pojednostavljenja u vezi sa izdavanjem računa.

Pravilnikom o porezu o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 37/21, 64/21, 127/21, 49/22, 59/22, 7/23, 15/23, 60/23, 96/23 i 116/23) bliže je uređeno u kojim slučajevima nema obaveze izdavanja računa ili mogu da se izostave pojedini podaci u računu, odnosno da se predvide dodatna pojednostavljenja u vezi sa izdavanjem računa iz člana 42. Zakona.

Pokrenuti procesi prinudne likvidacije

Posted on by stefan

Pokrenuti su procesi prinudne likvidacije za 3.581 privredno društvo tokom februara 2024. godine, prema informacijama koje su objavljene od strane Agencije za privredne registre (APR).

Oglasi o pokretanju prinudne likvidacije, dostupni na internet stranici APR, obaveštavaju javnost o ovom postupku tokom perioda od 60 dana.

Zainteresovani mogu pronaći više informacija o društvima koja su obuhvaćena ovim postupkom putem linka

Važno je napomenuti da od trenutka objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, promene u registraciji podataka u Registru privrednih subjekata i Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja nisu moguće.

APR je izdala obaveštenje u kojem navodi da je u periodu od 7. do 12. februara pokrenut postupak prinudne likvidacije za 3.581 privredno društvo. Oglas o prinudnoj likvidaciji je objavljen na 60 dana, kako je propisano zakonom.

Rešenja o pokretanju prinudne likvidacije su dostavljena u papirnoj formi na adrese sedišta društava, dok su elektronske verzije dostupne putem internet stranice APR-a. Tokom ovog perioda, društva mogu nastaviti sa svojim redovnim aktivnostima, ali nisu u mogućnosti da započinju nove poslove.

Tokom prinudne likvidacije, društva neće isplaćivati dividende niti raspodeljivati imovinu među članovima, a svi sudski i upravni postupci u vezi sa društvom će biti obustavljeni. Postupak prinudne likvidacije može biti prekinut samo ukoliko se pokrene stečajni postupak.

Nakon objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, društva ne smeju vršiti promene u registru podataka, što uključuje i Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja.

Obračun poreske amortizacije – petostruki iznos prosečne zarade za decembar 2023. godine

Posted on by stefan

Za izračunavanje poreske amortizacije za 2023. godinu, ključan je petostruki iznos prosečne mesečne zarade za decembar 2023. godine, koji iznosi 652.025 dinara (130.405 x 5).

U slučaju kada je nakon obračuna amortizacije saldo pojedine grupe (kolona 8 obrasca OA) manji od pet prosečnih mesečnih bruto zarada u poslednjem mesecu perioda za koji se vrši amortizacija, tada se cela suma salda te grupe (kolona 5 obrasca OA) priznaje kao rashod amortizacije.

Podsećamo i na pravilo koje je stupilo na snagu od obračuna za 2019. godinu: ukupni saldo grupe se takođe priznaje kao rashod kada je krajnji saldo manji od određenog procenta u odnosu na saldo 31. decembra 2018. godine. Ovi procenti variraju po grupama – za II grupu manji od 10%, za III grupu manji od 15%, za IV grupu manji od 20%, i za V grupu manji od 30%. Detaljnije informacije o ovim pravilima dostupne su u obaveštenju Poreske uprave ovde.

Stoga, ukupni saldo grupe se uzima kao rashod ako je ispunjen bar jedan od dva uslova: da je manji od pet prosečnih zarada ili da je manji od određenog procenta (videti gore navedene procente po grupama) u odnosu na saldo 31. decembra 2018. godine.

Ovi propisi se primenjuju na stalna sredstva nabavljena do 31. decembra 2018. godine, za koja se poreska amortizacija obračunava po prethodnom sistemu. Za detaljnije informacije o obračunu poreske amortizacije, molimo vas da pogledate obaveštenje poreske uprave na sledecem linku

Pregled privatnosti

Ova web lokacija koristi kolačiće kako bismo vam pružili najbolje korisničko iskustvo. Podaci o kolačićima se čuvaju u vašem pregledaču i obavljaju funkcije kao što su prepoznavanje kada se vratite na našu web stranicu i pomažete našem timu da razume koji su delovi web stranice najinteresantniji i najkorisniji.

Možete prilagoditi sve postavke kolačića navigacijom jezičaka sa leve strane.