📢 Nove izmene Uredbe o posebnim uslovima trgovine – šta se menja od 29. novembra 2025?

Posted on децембар 15, 2025децембар 15, 2025 by stefan

📢 Nove izmene Uredbe o posebnim uslovima trgovine – šta se menja od 29. novembra 2025?

U „Službenom glasniku RS“, broj 106 od 28.11.2025. godine, objavljena je Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe.

📅 Izmene stupaju na snagu i primenjuju se od 29. novembra 2025. godine, a donose više važnih preciziranja i novih obaveza za trgovce na malo.

U nastavku donosimo pregled ključnih izmena 👇

✅ Ograničenje marže važi i za akcijske cene

🔹 Precizirano je da se maksimalna stopa marže od 20% u trgovini na malo primenjuje i na redovne i na akcijske cene.
➡️ Akcijske prodaje više ne mogu biti izuzetak kada je reč o ograničenju marže.

🍯 Izuzeci od ograničenja fakturne cene dobavljača

📌 Odredba prema kojoj fakturna cena dobavljača ne može biti viša od cene važeće na dan 1. avgusta 2025. godine više se ne primenjuje na sledeće proizvode:

čaj
smrznuto voće
med

ℹ️ Podsećamo da je ova obaveza ranije već ukinuta za: sveže voće i povrće, jaja, sveže meso i ribu, kafu i kakao.

📦 Naknade prema dobavljačima – važna preciziranja

🔸 Precizirano je da se ograničenje prema kojem ukupan iznos svih naknada koje trgovac na malo može fakturisati dobavljaču (do 10% neto iznosa) odnosi na svu robu, a ne samo na određene proizvode.

🔸 Najviši iznosi za:

logistički rabat,
naknadu za manjak robe ili otpis,

📉 ne mogu biti viši od onih koji su bili ugovoreni na dan 1. avgusta 2025. godine.
➡️ Time se napušta ranije pravilo (3% logistički rabat i 1% za manjak ili otpis).

🧊 Posebno pravilo za dobavljače sa zamrzivačima

Za dobavljače koji kod trgovca na malo imaju postavljene zamrzivače uvedeno je posebno ograničenje:

📌 Ukupan iznos svih naknada (procentualnih i fiksnih)
👉 ne sme preći 18% neto iznosa na fakturama.

📈 Veći dozvoljeni procenat za pojedine trgovce

Trgovci na malo koji na dan 1. avgusta 2025. godine nisu imali ugovorene naknade, uključujući:

logistički rabat
naknadu za manjak robe ili otpis

➡️ mogu u okviru marže uključiti do 14% (umesto dosadašnjih 10%).

✍️ Saglasnost dobavljača za brisanje proizvoda

❗ Brisanje proizvoda sa liste ugovorenih proizvoda ili značajno smanjenje poručenih količina
✔️ dozvoljeno je isključivo uz pisanu saglasnost dobavljača.

🌐 Nova obaveza objavljivanja cenovnika

Jedna od najvažnijih novina odnosi se na objavljivanje cenovnika:

📅 Trgovci na malo su dužni da cenovnike važeće na:

1. april, 1. avgust, 31. avgust i 1. septembar 2025. godine

📤 objave na Portalu otvorenih podataka, umesto da ih dostavljaju Ministarstvu trgovine svakog ponedeljka.

🗓️ Ova obaveza se primenjuje od 1. decembra 2025. godine.

📌 Cenovnici se objavljuju u CSV formatu, u skladu sa tehničkom specifikacijom Ministarstva trgovine.

ℹ️ Za trgovce na veliko – pravila ostaju nepromenjena.

💡 Zaključak:
Izmene Uredbe dodatno pooštravaju kontrolu marži i odnosa između trgovaca i dobavljača, uz značajan fokus na transparentnost i digitalno objavljivanje podataka.

Sistem elektronskih otpremnica – Praktični vodič kroz realne scenarije

Posted on децембар 8, 2025децембар 8, 2025 by stefan

Elektronska otpremnica (eOtpremnica) je novi obavezni dokument koji prati robu tokom transporta, a kreira se i vodi kroz Centralni informacioni sistem, prema Zakonu o elektronskim otpremnicama (SG RS 94/2024).
Iako na prvi pogled kompleksan, sistem zapravo postaje vrlo logičan kada se prikaže kroz konkretne scenarije iz prakse.

U ovom blogu prolazimo kroz tri realna scenarija transporta robe sa pretovarom, uključujući i one neplanirane situacije koje se često dešavaju – kao što su kvar vozila i prevoz jedne pošiljke u više vozila.

1. Transport robe sa planiranim pretovarom (3 deonice)

U prvom scenariju pošiljalac zna sve detalje transporta unapred, uključujući i tri deonice:

Beograd (Borča) → Beograd (Novi Beograd – terminal)
Beograd (terminal) → Niš (pretovarni centar)
Niš → Vranje (magacin)

Pošiljalac EnergoTehnology sam organizuje isporuku, pa se kao način otpreme bira „Sopstveni prevoz“, čak i kada se na jednoj od deonica koristi drugi prevoznik (npr. železnički).

Kako se kreira eOtpremnica?

Prodavac u sistemu bira „Kreiraj otpremnicu“ i unosi:

Pošiljalac i primalac
Adresu otpreme (Borča) i krajnje odredište (Vranje)
Način otpreme – Sopstveni prevoz
Proizvode koji se šalju
Podatke o vozilu i vozaču

Ključni deo je unos svih faza vožnje:

Faza 1: Borča → Novi Beograd, terminal

Prevoznik: EnergoTehnology
Roba ide šleperom do terminala.

Faza 2: Novi Beograd → Niš

Prevoznik: Vagon Cargo
Pretovar u vagon i transport vozom.

Faza 3: Niš → Vranje

Prevoznik: EnergoTehnology
Isporuka do magacina kupca.

Sve tri faze unose se klikom na „Dodaj novu fazu vožnje“.

Početak i kraj vožnje

Vožnju može pokrenuti:

vozač preko mobilne aplikacije (ako je eID povezan),
ili pošiljalac putem opcije „Početak vožnje“ uz skeniranu potpisanu otpremnicu.

Kupac u Vranju po prijemu potvrđuje „Fizički prijem“ i kreira ePrijemnicu.

2. Neplanirani pretovar zbog kvara vozila

Čest slučaj:
Na trećoj deonici (Niš → Vranje), kod Prokuplja, vozilo se pokvari.

Pošiljalac mora da:

evidentira neplanirani pretovar,
izmeni postojeću otpremnicu,
doda novu fazu vožnje.

Kako izgleda postupak?

U otpremnici se bira opcija „Evidentiraj neplanirani pretovar“, pa se:

kao novo mesto isporuke treće deonice unosi Prokuplje (mesto kvara),
zatim se kreira nova faza vožnje:
Prokuplje → Vranje
unosi se novi prevoznik (npr. drugi kombi koji dolazi po robu).

Sistem automatski beleži sve izmene u istoriji događaja (ko i kada je izvršio pretovar).

Nakon toga transport se normalno nastavlja, kupac vrši prijem i proces se završava kao i u scenariju 1.

3. Transport završava na mestu kvara – a dalje kreću nova vozila

Ovaj scenario se razlikuje od prethodnog po jednoj stvari:

Roba se nastavlja prevoziti u više vozila (npr. dva kombija).

Po zakonu – pošiljku nije dozvoljeno deliti u jednoj otpremnici, pa je procedura sledeća:

Korak 1 – zatvaranje originalne otpremnice do mesta kvara

Pravi se neplanirani pretovar
Kao poslednje mesto isporuke unosi se Prokuplje
Treća deonica završava u mestu kvara

Korak 2 – kreiraju se dve nove otpremnice

Za svaki kombi po jedna nova eOtpremnica:

Pošiljalac: EnergoTehnology
Primalac: MarketPlus
Mesto otpreme: Prokuplje
Adresa odredišta: Vranje
Način otpreme: Prevoznik

Svaka nova otpremnica se šalje i prati kao potpuno nezavisna isporuka.

Kupac u Vranju potvrđuje prijem svake od njih zasebno, a zatim zatvara i originalnu otpremnicu.

4. Povrat robe (kratko uputstvo)

Povrat robe i povrat ambalaže funkcionišu kao bilo koja druga otpremnica.
Neke mogućnosti:

Povrat istim vozilom → ažurira se postojeća otpremnica
Naknadni povrat → kreira se nova otpremnica
Ambalaža se unosi kao regularna stavka (šifra, naziv, JM, količina)

Zaključak

Sistem eOtpremnica deluje zahtevno dok se ne savlada logika faza vožnje i pretovara.
Kada se sagledaju ovi realni scenariji, postaje jasno:

Jedna pošiljka = jedna otpremnica, sve dok ne mora u više vozila
Svaki pretovar se uredno evidentira (planirani ili neplanirani)
Kvar vozila se rešava ažuriranjem faza ili kreiranjem novih otpremnica
Primalac zatvara proces kreiranjem ePrijemnice

Izvor: Ministarstvo finansija, novembar 2025.

link do originalnog teksta Ministarstva finansija:

https://eotpremnica.efaktura.gov.rs/vest/5713/prakticni-primeri-postupanja-u-sistemu-eotpremnica.php

PDV tretman otpisa neprodatih proizvoda u pekari: šta zaista važi?

Posted on децембар 1, 2025децембар 1, 2025 by stefan

🥖

U pekarskoj proizvodnji rok trajanja proizvoda je izuzetno kratak — najčešće jedan dan. Zato je sasvim uobičajeno da deo proizvoda ostane neprodat i da se mora otpisati. Međutim, tu se javlja važno pitanje: kakav je PDV tretman takvog otpisa?

U nastavku donosimo pregled pravila i praktične korake koje pekare treba da poštuju.
👇

❌ Da li se otpis neprodatih proizvoda može tretirati kao rashod po normativima?

Ne može.

Uredba o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) jasno propisuje šta se smatra rashodom na koji se ne plaća PDV.
Prema članu 2 Uredbe:

📌 „Rashodom se smatraju gubici koji nastaju pri manipulaciji dobrima, usled prirodnih uticaja, tehnološkog procesa ili preduzimanja neophodnih radnji u postupku proizvodnje i prometa dobara.“

Kod pekarskih proizvoda koji su neprodati zbog isteka roka trajanja, ne radi se o tehnološkom rashodu, već o kvarenju proizvoda nakon završene proizvodnje. Zato se normativ ne može primeniti.

🗓️ Kada se PDV ne plaća na otpis proizvoda kojima je istekao rok trajanja?

Član 5 stav 2 Uredbe propisuje jasne uslove:

✅ rok trajanja mora biti označen na proizvodu (štampan ili utvrđen od proizvođača)
✅ pri utvrđivanju rashoda mora biti prisutan predstavnik Poreske uprave

📅 Međutim, ako se predstavnik PU ne pojavi u roku od 5 dana od dana podnošenja zahteva — smatra se da su količine iz zapisnika obveznika priznate.

📝 Šta je potrebno da pekara uradi da bi ispravno sprovela otpis?

1️⃣ Doneti interni akt

U njemu treba jasno definisati:

rok trajanja svakog proizvoda
proceduru otpisa
način evidentiranja i dokumentovanja

👉 Preporuka: interni akt poslati Poreskoj upravi na saglasnost. Iako odgovor najverovatnije neće stići, ostaje trag da ste tražili njihovo mišljenje.

2️⃣ Za svaki otpis sačiniti zapisnik

Zapisnik predstavlja osnov za otpis i mora biti čuvan u evidenciji.

3️⃣ Svaki zapisnik poslati Poreskoj upravi

Uz zahtev:

📌 „Molimo da se uputi predstavnik PU radi utvrđivanja rashoda zbog isteka roka trajanja.“

Predstavnik se najčešće neće pojaviti — i to je u praksi očekivano.
Nakon 5 dana, zapisnik važi kao priznat.

📧 Da li svakodnevno slanje zapisnika predstavlja opterećenje?

Možda jeste dodatni posao, ali:

👍 to je jedini način da se izbegne plaćanje PDV-a
👍 zapisnik svakako mora da postoji
👍 slanje je samo kratak dodatni korak (kopiranje istog propratnog teksta i slanje mejlom)

💸 Šta ako se ne poštuje procedura?

U tom slučaju, primenjuje se član 18. stav 1 Zakona o PDV, prema kojem se PDV obračunava na:

➡️ osnovicu koja čini cena koštanja otpisanih proizvoda

To je nepovoljnija opcija, pa se preporučuje striktno poštovanje propisanog postupka.

✅ Zaključak

Otpis neprodatih pekarskih proizvoda nije normativni rashod, ali može biti rashod po Uredbi — uz striktno poštovanje procedura:

Interni akt
Zapisnik o otpisu
Slanje zapisnika PU i čekanje 5 dana

Poštovanje ovih pravila omogućava pekarama da ne plaćaju PDV na proizvode otpisane zbog isteka roka trajanja i da vode poslovanje u skladu sa propisima.

📢 Elektronske menice stižu 1. decembra 2025: Šta donosi novi sistem NBS?

Posted on децембар 1, 2025децембар 1, 2025 by stefan

Narodna banka Srbije zvanično uvodi ✔️ Centralni registar elektronskih menica (CReM) od 1. decembra 2025. godine.
Time prvi put dobijamo mogućnost korišćenja elektronskih menica, dok su se do sada koristile isključivo u papirnoj formi.

Ovo predstavlja velik korak ka digitalizaciji finansijskog sistema i donosi brže, sigurnije i efikasnije poslovanje.

💡 Šta su elektronske menice i kako funkcionišu?

Elektronske menice su digitalna verzija postojeće menice i omogućavaju:

✔️ elektronsko kreiranje, izdavanje, prenos i brisanje,
✔️ potpisivanje kvalifikovanim elektronskim potpisom (ConsentID),
✔️ potpuno digitalan postupak bez papira i odlaska u banku,
✔️ bezbedno čuvanje svih podataka u Centralnom registru.

Sve radnje se obavljaju kroz aplikacije elektronskog ili mobilnog bankarstva — jednostavno, brzo i potpuno elektronski.

📌 Prednosti za privredu i građane

1️⃣ Niži troškovi

👉 Naknade za elektronske menice biće niže od postojećih naknada za papirne menice.

2️⃣ Ušteda vremena i jednostavnije poslovanje

👉 Sve se završava digitalno — bez odlazaka u banku, bez formulara i čekanja.

3️⃣ Veća pravna sigurnost

👉 CReM ima status javne knjige, što donosi:

✔️ transparentnost,
✔️ pouzdanost,
✔️ veću pravnu sigurnost za sve učesnike.

4️⃣ Pravna snaga u postupcima

👉 Za sud i izvršenje koristi se izvod iz CReM-a, kao javna i verodostojna isprava NBS.

📅 Kada ko dobija pristup elektronskim menicama?

✔️ Od 1. decembra 2025. – privredna društva i preduzetnici
Banke su obavezne da im omoguće korišćenje e-menica.
✔️ Od kraja novembra 2026. – građani
Time se kompletira potpuna digitalizacija meničnih procesa.

👉 Klijenti i dalje mogu birati između elektronske i papirne menice — banke moraju poštovati izbor.

📄 Šta je usvojila NBS?

NBS je donela:

➤ Odluku o vođenju Registra menica i ovlašćenja,
➤ izmene odluka o prinudnoj naplati,
➤ jedinstvenu tarifu naknada NBS.

Ove odluke stvaraju pravni okvir za digitalno izdavanje i upravljanje menicama.

🏁 Zaključak

Uvođenje CReM-a donosi:

✔️ niže troškove,
✔️ brže procesiranje,
✔️ uklanjanje papirologije,
✔️ veću pravnu sigurnost,
✔️ potpunu digitalizaciju bankarskih procesa vezanih za menice.

Narodna banka Srbije ovim projektom potvrđuje svoju posvećenost modernizaciji i sigurnosti finansijskog sistema — uz jasne koristi za privredu i građane.

📌 Angažovanje stranog fizičkog lica koje radi iz inostranstva: da li domaći klijent ima poreske obaveze?

Posted on децембар 1, 2025децембар 1, 2025 by stefan

Sve više domaćih kompanija i preduzetnika angažuje strana fizička lica – frilensere koji svoj posao obavljaju iz inostranstva. Ipak, pitanje poreskih obaveza u ovim situacijama često otvara dileme.
U nastavku donosimo pregled ključnih pravila i najnovijih tumačenja Poreske uprave.

💡 Koji ugovor se koristi?

U praksi se najčešće zaključuje ugovor o delu, ali naziv ugovora može biti i drugačiji (npr. „ugovor o pružanju usluga“). Sam naziv nije presudan – važno je da iz sadržaja bude jasno koja se vrsta usluga pruža.

📘 Šta je važilo do skoro?

Dugo je postojalo jedinstveno tumačenje:

👉 Domaće pravno lice ili preduzetnik nema obavezu obračuna poreza i doprinosa za stranog frilensera koji radi iz inostranstva.
Obaveza je postojala samo za interni obračun PDV-a, u skladu sa članom 10. stav 1. tačka 3) Zakona o PDV-u.

Ovo se zasnivalo na članu 8. Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG), prema kome nerezident postaje obveznik samo kada:

1️⃣ radi na teritoriji Republike Srbije, ili
2️⃣ ostvaruje prihode od korišćenja ili raspolaganja pravima u Srbiji.

Dakle, ako se rad obavlja van Srbije – nema oporezivanja u Srbiji.

📅 Novo mišljenje Poreske uprave iz maja 2025. – da li se nešto menja?

Objavljeno je mišljenje broj 361380 2023 10520 004 000 011 004 od 8. maja 2025. godine, koje je unelo određenu zabunu, jer neki delovi mogu biti dvosmisleno protumačeni.

Mišljenje se odnosi na poreski tretman isplate rezidentnog pravnog lica fizičkom licu – nerezidentu za usluge programiranja koje se obavljaju u inostranstvu.

Iako zvuči kao da uvodi nove obaveze, detaljnijom analizom zaključak je sledeći:

👉 U suštini — ništa se nije promenilo.

🔍 Ključne tačke iz mišljenja Poreske uprave

✔️ 1. Nerezident mora dokazati svoj status

Isplatilac mora imati potvrdu o rezidentnosti stranog lica.
Bez potvrde, domaći isplatilac tretira ga kao rezidenta i obračunava:

porez na dohodak građana
doprinose

Ovo pravilo postoji od ranije.

✔️ 2. Deo o izbegavanju dvostrukog oporezivanja – odnosi se samo na slučajeve rada u Srbiji

Mišljenje detaljno razmatra sporazum sa Velikom Britanijom i Severnom Irskom, ali i u samom tekstu se navodi da za konkretan slučaj (rad u inostranstvu):

👉 Porez se plaća samo u zemlji gde nerezident ima rezidentnost.

Dakle – nema oporezivanja u Srbiji.

✔️ 3. Izuzetak: autorske naknade

Ako bi se radilo o autorskim pravima, situacija je drugačija.
U slučaju:

korišćenja
ili
raspolaganja autorskim pravima u Srbiji,

postojao bi osnov za oporezivanje u Srbiji (član 8. stav 2. tačka 2) ZPDG).

Za obične usluge – ovo se ne primenjuje.

🟢 Konačan zaključak

Za domaće pravno lice ili preduzetnika koji angažuje strano fizičko lice koje radi iz inostranstva, važi:

✅ Nema obaveze plaćanja poreza i doprinosa u Srbiji

✅ Postoji obaveza internog obračuna PDV-a

✅ Potrebno je imati potvrdu o rezidentnosti stranog lica

Sve navedeno važi dok god se rad obavlja van teritorije Republike Srbije.

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom: obaveze poslodavaca i poreske olakšice

Posted on новембар 20, 2025новембар 20, 2025 by stefan

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom nije samo zakonska obaveza — to je i prilika da preduzeća unaprede svoju društvenu odgovornost, dobiju vredne članove tima i ostvare značajne poreske olakšice.
U nastavku donosimo pregled obaveza poslodavaca, načina izvršenja, postupaka prema Poreskoj upravi i olakšica koje zakon omogućava.

1. Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom

Ko je dužan da zaposli osobe sa invaliditetom?

Svaki poslodavac — pravno ili fizičko lice, domaće ili strano — sa najmanje 20 zaposlenih ima zakonsku obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Obaveza izgleda ovako:

20–49 zaposlenih → najmanje 1 osoba sa invaliditetom
50+ zaposlenih → najmanje 2 osobe, i
na svakih dodatnih 50 zaposlenih → još jedna osoba.

Novoosnovani poslodavci nemaju obavezu 24 meseca od dana osnivanja.

1.2. Kako se izvršava obaveza?

Obaveza se posmatra mesečno, prema stanju na poslednji dan u mesecu.

Ako poslodavac ne zaposli osobu sa invaliditetom, obavezu može ispuniti na jedan od dva načina:

1) Uplatom u Budžetski fond

Uplata se vrši na propisani račun države, najkasnije do 5. u mesecu za prethodni mesec.

2) Zaključenjem ugovora sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju

Poslodavac može ispuniti obavezu kupovinom proizvoda ili usluga, odnosno zaključivanjem ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, u vrednosti od najmanje 20 prosečnih zarada u Srbiji u trenutku zaključenja ugovora.

Ako zaposlite osobu sa invaliditetom tokom meseca – obaveza se smatra ispunjenom za ceo mesec.

1.3. Koja dokumentacija se dostavlja Poreskoj upravi?

Poslodavac dostavlja samo Obrazac IOSI, elektronskim putem.
Druga prateća dokumentacija se ne prilaže uz obrazac, ali poslodavac je dužan da je čuva u svojoj arhivi.

To uključuje:

ugovor o radu i prijavu osiguranja,
dokaze o statusu invaliditeta,
uplate u fond,
dokaze o realizaciji ugovora sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju.

1.4. Obrazac IOSI – rokovi i obrada

Podnosi se elektronski preko portala Poreske uprave
Rok: do 5. u mesecu za prethodni mesec

Poreska uprava zatim proverava ispravnost i dodeljuje broj obrasca, kao i odobrenje za uplatu (ukoliko je potrebno uplatiti sredstva).

IOSI se popunjava isključivo prema podacima o broju zaposlenih na poslednji dan u mesecu.

1.5. Kazne i posledice neizvršavanja obaveze

Ako poslodavac ne ispuni obavezu, Poreska uprava nalaže uplatu iznosa od:

50% prosečne zarade po osobi, mesečno.

Dodatno, predviđene su i prekršajne kazne:

200.000–1.000.000 RSD za pravno lice
10.000–50.000 RSD za odgovorno lice
5.000–400.000 RSD za preduzetnike

1.6. Koliki je iznos mesečne uplate?

Ako se poslodavac opredeli za uplatu umesto zapošljavanja:

→ mesečna obaveza = 50% prosečne zarade u Srbiji, po osobi koju bi trebalo zaposliti.

1.7. Ugovorno izvršenje obaveze (12 meseci unapred)

Poslodavac obavezu može izvršiti i ugovorom sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju, pod uslovima:

da je ugovor zaključen nakon 24.05.2010.
da je vrednost ugovora ≥ 20 prosečnih zarada,
da je obaveza u celosti plaćena.

U tom slučaju obaveza se smatra ispunjenom 12 meseci unapred.

2. Poreske olakšice pri zapošljavanju osoba sa invaliditetom

Poslodavci koji zaposle osobu sa invaliditetom na neodređeno vreme mogu ostvariti značajne finansijske pogodnosti.

2.1. Ko ima pravo na oslobođenje?

Pravo ima poslodavac koji:

zaposli osobu sa invaliditetom na neodređeno vreme,
i to lice prijavi na osiguranje.

Olakšica traje 3 godine od dana zasnivanja radnog odnosa i obuhvata:

oslobođenje plaćanja poreza na zaradu,
oslobođenje doprinosa na teret poslodavca.

2.2. Ko se smatra novozaposlenim licem sa invaliditetom?

Novozaposleno je lice koje:

je zaključilo ugovor o radu sa poslodavcem,
i prijavljeno je na osiguranje.

Ne smatra se novozaposlenim lice koje je ranije radilo kod povezanog poslodavca.

2.3. Uslovi koje poslodavac mora da ispuni

Olakšica se može koristiti ako su kumulativno ispunjeni:

ugovor o radu na neodređeno vreme,
prijava na obavezno socijalno osiguranje,
validna medicinsko-pravna dokumentacija o invaliditetu.

2.4. Ko nema pravo na olakšicu?

Ne mogu je koristiti:

državni organi, javna preduzeća, budžetski korisnici,
poslodavci koji za isto lice već koriste neku drugu poresku olakšicu.

2.5. Kako se ostvaruje pravo na olakšicu?

Poslodavac podnosi:

OPNR-I obrazac (prijava i odjava olakšice) – u roku od 8 dana,
standardnu PPP-PD prijavu, kao i za druge zaposlene.

2.6. Koja dokumenta se dostavljaju Poreskoj upravi?

Uz OPNR-I prilažu se:

dokumentacija o invaliditetu,
kopija ugovora o radu,
prijava na osiguranje.

Poslodavac može dati pisanu saglasnost da PU sama pribavi dokumentaciju.

3. Pravni okvir

Na kraju, Poreska uprava upućuje na relevantne zakone:
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji, Zakon o radu, Zakon o doprinosima, Pravilnik o IOSI, Zakon o poreskom postupku itd.

Izvor: Poreska uprava, mart 2025. godine

Kako se računa godišnji odmor zaposlenima koji rade šest dana nedeljno?

Posted on новембар 18, 2025новембар 18, 2025 by stefan

Zakon o radu jasno propisuje kako se računa dužina godišnjeg odmora, bez obzira na raspored radnog vremena kod poslodavca.

U nastavku donosimo pregled ključnih pravila, prema mišljenju Ministarstva za rad (br. 011-00-265/2015-02 od 16.6.2015. godine).

📌 Radna nedelja za obračun odmora uvek se računa kao 5 dana

Zakon o radu određuje da radna nedelja, za potrebe obračuna godišnjeg odmora, uvek traje pet radnih dana, čak i ako zaposleni u konkretnom preduzeću radi u okviru šestodnevne radne nedelje.

Drugim rečima, zaposleni ne može imati manji broj dana godišnjeg odmora samo zato što radi više dana nedeljno.

🟦 Primer iz prakse

Ako zaposleni koji radi 6 dana nedeljno koristi celonedeljni godišnji odmor, njemu se obračunava:
👉 5 dana godišnjeg odmora, a ne 6.

Međutim, broj časova odsustva i dalje se evidentira prema punom radnom vremenu — 40 sati nedeljno, bez obzira da li se radi u 5 ili 6 radnih dana.

📊 Kako se vodi evidencija radnih sati?

Ovo je važno u praksi, naročito kod poslodavaca sa promenljivim rasporedom rada.

Zaposleni koji koriste samo nekoliko dana odmora u toku nedelje (npr. 1 ili 2 dana) imaju posebnu evidenciju:

evidentiraju se konkretni radni dani kada su odsutni,
evidentiraju se sati odsustva prema stvarnom rasporedu zaposlenog.

Na primer, ako bi zaposleni u ta dva dana trebalo da radi 6 i 8 sati prema rasporedu — evidencija će sadržati 2 dana odmora i ukupno 14 sati odsustva.

📝 Šta poslodavci treba da znaju?

Radna nedelja za obračun odmora = 5 radnih dana, uvek.
Raspored rada (5 ili 6 dana) ne utiče na broj dana godišnjeg odmora.
Evidencije radnih sati moraju pratiti stvarni raspored zaposlenog.
Kod korišćenja delimičnog odmora u nedelji, beleže se i dani i sati odsustva.

🎯 Zaključak

Ovakav pristup obezbeđuje da zaposleni koji rade šest dana nedeljno nisu uskraćeni za pravo na godišnji odmor. Ujedno, ostavlja poslodavcu obavezu da vodi precizne evidencije o časovima rada i odsustva, u skladu sa realnim rasporedom zaposlenog.

Ako imate pitanja u vezi sa obračunom godišnjeg odmora, evidencijom radnog vremena ili primenom Zakona o radu u praksi — naš tim stoji vam na raspolaganju.

📌 Poreski tretman napojnica dobijenih preko digitalnih platformi

Posted on новембар 14, 2025новембар 14, 2025 by stefan

Ministarstvo finansija objavilo je važno pojašnjenje o tome kako se oporezuju napojnice koje fizička lica dobijaju putem digitalnih platformi – npr. preko QR koda, POS terminala ili aplikacija koje omogućavaju ostavljanje bakšiša zaposlenima u ugostiteljstvu.
Ovo je posebno važno za restorane, hotele, barove, kafeterije i sve firme koje koriste savremene načine za prikupljanje napojnica.

💡 Ključne informacije

🧾 1. Napojnica je oporeziv prihod – “drugi prihod”

Napojnice koje zaposleni prime direktno od fizičkih lica putem platforme smatraju se oporezivim prihodom prema čl. 85. i 86. Zakona o porezu na dohodak građana.
➡️ To znači da nisu oslobođene poreza, niti se smatraju zaradom isplaćenom od strane poslodavca.

💳 2. Način isplate (QR kod / POS terminal) ne menja poreski tretman

Bez obzira da li je napojnica ostavljena skeniranjem QR koda ili na POS terminalu:

novac ide direktno zaposlenom,
ugostiteljski objekat ne učestvuje u transakciji,
poreski obveznik je zaposleni – primalac napojnice.

🧍‍♂️ 3. Zaposleni je dužan da se samooporezuje

Pošto lice koje daje napojnicu nije obveznik obračuna poreza po odbitku, zaposleni je dužan da sam obračuna i plati porez kao “drugi prihod”.

Obavezno je:
📅 u roku od 30 dana od prijema napojnice
📌 podneti prijavu PP OPO
💰 uplatiti 20% poreza (na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova)

🤝 4. Mogućnost angažovanja poreskog punomoćnika

Zaposleni može ovlastiti poreskog punomoćnika (fizičko ili pravno lice – rezidenta), koji će u njegovo ime:

podnositi PP OPO prijavu,
primati poreska rešenja,
plaćati porez.

Ovo je praktično rešenje za zaposlene u ugostiteljstvu koji često dobijaju više manjih uplata tokom meseca.

🏁 Zaključak

Napojnice primljene preko digitalnih platformi nisu neoporezive, već predstavljaju “druge prihode” koji se prijavljuju i oporezuju samooporezivanjem.
Ukoliko vaši zaposleni koriste ovakve platforme, preporuka je da ih informišete o obavezama kako bi izbegli moguće kazne i zatezne kamate.

Prekovremeni rad: Šta zakon dozvoljava i koje su obaveze poslodavca?

Posted on новембар 14, 2025новембар 14, 2025 by stefan

Prekovremeni rad: Šta zakon dozvoljava i koje su obaveze poslodavca?

Prekovremeni rad je jedna od najčešćih tema u praksi radnih odnosa, ali i jedna od oblasti gde dolazi do čestih propusta poslodavaca. U mišljenju Ministarstva za rad (br. 011-00-01042/2014-02), jasno je istaknuto da se prekovremeni rad može uvoditi samo u izuzetnim, unapred nepredvidivim situacijama.

Kada je prekovremeni rad dozvoljen?

Zakon o radu (član 53) predviđa da poslodavac može zahtevati prekovremeni rad u sledećim slučajevima:

u slučaju više sile
kada dođe do iznenadnog povećanja obima posla
kada je potrebno završiti neplanirani posao u kratkom roku

Ovo znači da prekovremeni rad nije mehanizam za nadoknađivanje lošeg planiranja, manjka kadra ili uobičajenog obima posla — već isključivo alat za situacije koje su se pojavile iznenada.

Ograničenja prekovremenog rada

Zakon strogo ograničava maksimalno trajanje prekovremenog rada:

najviše 8 sati nedeljno,
najviše 12 sati dnevno, računajući i regularno radno vreme.

Takođe, zaposleni koji rade na poslovima sa skraćenim radnim vremenom, zbog povećanog rizika i uslova rada, ne mogu biti upućeni na prekovremeni rad, osim kada poseban zakon to izričito dozvoli.

Koje kazne prete poslodavcima?

Nepravilna primena prekovremenog rada može biti skupa. Član 274. Zakona o radu propisuje da će se poslodavac – pravno lice – kazniti novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno Zakonu.

Ovo predstavlja značajan rizik po poslovanje, pogotovo ako se prekovremeni rad uvodi kontinuirano, bez jasnog pravnog osnova ili bez adekvatne evidencije.

Kako zaposleni mogu zaštititi svoja prava?

Ako zaposleni smatraju da je prekovremeni rad neopravdan, prekomeran ili naložen mimo zakona, mogu se obratiti inspekciji rada, koja nadzire primenu propisa iz oblasti radnih odnosa.

Zaključak

Prekovremeni rad je dozvoljen samo u izuzetnim situacijama, a svako odstupanje od zakonskih pravila izlaže poslodavca ozbiljnim sankcijama. Pravilno planiranje radnog vremena i dobro vođena evidencija ključ su za izbegavanje problema.

Subvencije za osobe sa invaliditetom

Posted on новембар 14, 2025новембар 14, 2025 by stefan

Subvencije za osobe sa invaliditetom: kada poslodavac ne može koristiti oslobođenje od doprinosa?

Ministarstvo finansija je 23. juna 2025. godine izdalo mišljenje kojim dodatno pojašnjava primenu člana 45b Zakona o doprinosima, a koje je važno za sve poslodavce koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom.

Šta kaže Zakon o doprinosima?

Član 45b predviđa da se poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli lice sa invaliditetom može osloboditi plaćanja doprinosa na teret poslodavca u periodu od tri godine, pod uslovom da je invalidnost dokazana odgovarajućom dokumentacijom.

Ovo pravo ne mogu koristiti državni organi, javna preduzeća i drugi budžetski korisnici.

Kada olakšica ne može da se koristi?

Zakon izričito propisuje da poslodavac ne može koristiti ovo oslobođenje ako za isto lice već koristi ili je koristio oslobođenje ili subvenciju po drugom osnovu.

Upravo tu dolazi ključno tumačenje Ministarstva finansija.

Subvencija zarade i oslobođenje od doprinosa – ne mogu zajedno

Prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, poslodavac ima pravo na mesečnu subvenciju zarade do 75% ukupnih troškova zarade, ali ne više od 50% prosečne zarade u Srbiji.

Ako poslodavac koristi ovu subvenciju, Ministarstvo finansija potvrđuje da ne može koristiti i oslobođenje od plaćanja doprinosa iz člana 45b Zakona o doprinosima.
Drugim rečima: poslodavac može birati jednu od dve pogodnosti, ali ne obe istovremeno za isto lice.

Šta ovo znači u praksi?

Iako poslodavac nije budžetski korisnik (što je jedan od uslova iz člana 45b), činjenica da koristi subvenciju zarade dovoljno je da ga isključi iz mogućnosti korišćenja oslobođenja od doprinosa.

Preporuka za poslodavce

Ako zapošljavate ili planirate da zaposlite osobu sa invaliditetom, važno je da procenite:

šta vam je finansijski povoljnije (subvencija zarade ili oslobođenje doprinosa),
koliko dugo planirate da zaposleni ostane u radnom odnosu,
koliki su ukupni troškovi zarade.