#preduzetništvo Архиве

Novi Zakon o zaštiti potrošača: obaveze trgovaca već od 1. maja 2026.

Posted on април 28, 2026април 28, 2026 by stefan

U „Službenom glasniku RS“ (br. 35 od 23. aprila 2026) objavljen je novi Zakon o zaštiti potrošača, koji donosi važne novine za trgovce.

📅 Zakon stupa na snagu 1. maja 2026., dok puna primena počinje 2. avgusta 2026.
⚠️ Ipak, pojedine obaveze – ključne za poslovanje – primenjuju se već od 1. maja.

U nastavku izdvajamo ono što morate znati 👇

🏷️ Jasno isticanje cena

Trgovci su dužni da:
✔️ istaknu prodajnu i jediničnu cenu
✔️ cene budu čitke, nedvosmislene i lako uočljive
✔️ sve bude u skladu sa propisima o trgovini

🌐 Obavezan online cenovnik

Svaki trgovac mora:
✔️ da na svojoj internet stranici objavi cenovnik za svaki objekat posebno
✔️ da cenovnik bude u digitalnom formatu pogodnom za obradu
✔️ da bude jasno i pravilno prikazan (kao i cene u radnji)

🔄 Ažuriranje u realnom vremenu

📌 Objavljeni cenovnik mora:

da se ažurira odmah pri svakoj promeni cena
da uvek odgovara cenama u prodaji (u objektu ili online)

👉 Važi pravilo: objavljena cena = cena koju morate poštovati

🤖 Otvorenost za poređenje cena

Trgovci su u obavezi da:
✔️ omoguće korišćenje softverskih alata za prikupljanje cena
✔️ dozvole automatizovano poređenje cena (npr. preko agregatora)

📊 Nacionalni portal otvorenih podataka

Dodatna obaveza:
✔️ otvaranje naloga na Nacionalnom portalu otvorenih podataka
✔️ objava cenovnika u mašinski čitljivom formatu
✔️ ažuriranje pri svakoj promeni cene

⚖️ Kazne za nepoštovanje

Nepoštovanje ovih obaveza nosi značajne kazne:

💰 200.000 RSD – pravno lice
💰 50.000 RSD – odgovorno lice
💰 100.000 RSD – preduzetnik

📌 Važna napomena

Zakon se primenjuje na odnose trgovac–potrošač, osim u slučajevima gde je ta oblast već uređena posebnim zakonima usklađenim sa pravom EU (lista će biti definisana odlukom Vlade).

🧭 Šta dalje?

Očekuje se donošenje podzakonskog akta koji će detaljno urediti:

sadržaj cenovnika
način objave
tehničke standarde

✅ Zaključak

Od 1. maja fokus je na transparentnosti cena i digitalnoj dostupnosti podataka.
Trgovci bi već sada trebalo da pripreme:

ažurne cenovnike
tehničku infrastrukturu
procese za real-time izmene

Da li zaposleni i dalje moraju da dostavljaju poslodavcu papirne potvrde o bolovanju?

Posted on април 21, 2026април 21, 2026 by stefan

Jedno od najčešćih pitanja u vezi sa uvođenjem sistema eBolovanje jeste:

👉 Da li zaposleni i dalje moraju da dostavljaju poslodavcu papirne potvrde o bolovanju?

Kratak odgovor: ne – više nema te obaveze.

Šta se promenilo od 2026?

Od 1. januara 2026. godine počela je primena Zakona o elektronskoj razmeni podataka u vezi sa bolovanjem (e-Bolovanje – Poslodavac).

Ovim zakonom ukinute su ranije obaveze iz Zakona o radu koje su podrazumevale:

dostavljanje potvrde o bolovanju u roku od 3 dana
mogućnost otkaza zbog nedostavljanja te potvrde

Drugim rečima – papirna dokumentacija više nije uslov.

Kako funkcioniše novi sistem?

U praksi, sve ide automatski:

✔️ Lekar izdaje potvrdu i izveštaj u elektronskom obliku
✔️ Dokumenta imaju punu pravnu snagu (kao javne isprave)
✔️ Podaci se automatski dostavljaju poslodavcu putem sistema eBolovanje
✔️ Poslodavac koristi te podatke direktno za obračun i refundaciju

Šta to znači za zaposlene?

nema više odlazaka po papire
nema dostavljanja doznaka
nema rizika da zakasnite sa predajom dokumentacije

Sve je već u sistemu.

Zašto je ovo važno?

Osim što pojednostavljuje proces, elektronski sistem:

smanjuje administraciju
ubrzava obradu zahteva
smanjuje prostor za greške

Zaključak

Uvođenjem sistema eBolovanje, obaveza dostavljanja papirnih potvrda je u potpunosti ukinuta.
Sva komunikacija između lekara i poslodavca sada se odvija digitalno – brzo, sigurno i bez dodatnog angažovanja zaposlenih.

eBolovanje: šta se menja i da li utiče na prava zaposlenih?

Posted on април 17, 2026април 17, 2026 by stefan

Od početka aprila poslodavcima u Srbiji omogućeno je da zahteve za obračun i refundaciju naknada zarada podnose potpuno elektronski, putem unapređenog sistema eBolovanje.

Iako se ova promena odnosi pre svega na administrativni proces, u javnosti su se otvorila pitanja – da li digitalizacija utiče i na prava zaposlenih?

Šta se zapravo menja?

Pravni okvir za elektronsko bolovanje uspostavljen je još u decembru, dok su od januara 2026. uvedene i elektronske doznake. Time je započet prelazak sa papirne na digitalnu dokumentaciju.

U praksi to znači:

zaposleni više ne dostavljaju papirne potvrde poslodavcu
sva dokumentacija (izveštaji lekara, odluke komisija, obračuni) razmenjuje se automatski i elektronski
poslodavci imaju direktan pristup podacima, što ubrzava postupak i smanjuje kašnjenja u isplatama

Gde nastaju dileme?

Pojedinačni slučajevi iz prakse (trudnici navodno onemogućen izlazak iz zemlje zbog evidencije u eBolovanju) otvorili su pitanja o tome da li sistem može uticati na prava građana, poput slobode kretanja.

Nadležne institucije naglašavaju da sistem eBolovanje ne ograničava pravo na putovanje, uključujući i trudnice.

Šta kaže zakon?

Važno je naglasiti da pravila ponašanja tokom bolovanja nisu nova – postojala su i pre digitalizacije.

U određenim situacijama, zaposleno lice (uključujući trudnice) treba:

saglasnost izabranog lekara
eventualno i odobrenje lekarske komisije

ukoliko planira promenu mesta boravka ili odlazak u inostranstvo.

Istovremeno:

odsustvo bez odobrenja ne znači automatski zloupotrebu
svaka situacija se procenjuje pojedinačno

Prava trudnica i porodilja

Zakon pruža jasnu zaštitu:

tokom trudnoće, bolovanja i porodiljskog odsustva nije dozvoljen otkaz
bolovanje samo po sebi nije osnov za prestanak radnog odnosa

Ipak, ugovor na određeno vreme može isteći i u tom periodu, što je važno imati u vidu.

Razlike u naknadama

Postoji bitna razlika u obračunu naknada:

Bolovanje zbog održavanja trudnoće
→ obračun na osnovu prosečne zarade u poslednjih 12 meseci
Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta
→ obračun na osnovu perioda od 18 meseci pre početka odsustva

Ako zaposleni nema pun radni staž u tom periodu, naknada se proporcionalno umanjuje.

Zaključak

Digitalizacija kroz eBolovanje donosi bržu i efikasniju administraciju, ali ne menja suštinska prava zaposlenih. Pravila ostaju ista – samo je način razmene podataka modernizovan.

Godišnji porez na dohodak građana za 2025. godinu – najvažnije informacije

Posted on април 7, 2026април 7, 2026 by stefan

📩 Godišnji porez na dohodak građana za 2025. godinu – najvažnije informacije

Poreska uprava Srbije objavila je informator koji se odnosi na godišnji porez na dohodak građana za 2025. godinu. U nastavku izdvajamo ključne informacije koje treba da znate 👇

👤 Ko ima obavezu plaćanja?

Obveznici su fizička lica koja su tokom 2025. godine ostvarila dohodak veći od:

➡️ 5.439.096 dinara (trostruka prosečna godišnja zarada)

To uključuje:

✔️ Rezidente Srbije – za prihode u zemlji i inostranstvu
✔️ Nerezidente – za prihode ostvarene u Srbiji

💸 Ko NE plaća porez?

Ako je vaš godišnji dohodak manji od 5.439.096 dinara –
➡️ nemate obavezu plaćanja niti podnošenja prijave

📊 Koji prihodi ulaze u obračun?

U godišnji porez ulaze, između ostalog:

💼 zarade
🧾 prihodi od samostalne delatnosti
🎨 autorski honorari
🏠 prihodi od izdavanja nepokretnosti
⚽ prihodi sportista
🚢 prihodi pomoraca
📦 ostali oporezivi prihodi

📌 Važno: Računaju se svi prihodi isplaćeni od 1.1. do 31.12.2025., bez obzira na period na koji se odnose.

🧮 Kako se obračunava porez?

Osnovica =
👉 ukupni prihodi
➖ porezi i doprinosi
➖ neoporezivi iznos (5.439.096 din)

🎯 Posebna pogodnost za mlađe od 40 godina

Ako ste na dan 31.12.2025. imali manje od 40 godina:

➡️ dodatno umanjenje: 5.439.096 dinara

📉 Poreske stope

✅ do 10.878.192 din → 10%
✅ preko tog iznosa → 15% (na razliku)

📌 Primer:
Ako je dohodak 12.950.452 din:

10% na 10.878.192
15% na ostatak

👨‍👩‍👧‍👦 Lični odbici

Možete umanjiti porez kroz:

👤 lični odbitak: 725.213 din
👨‍👩‍👧 izdržavani član: 271.955 din po članu

⚠️ Maksimalno: do 50% oporezivog dohotka

📈 Poreski kredit (ulaganja)

Ako investirate u alternativni investicioni fond:

➡️ možete dobiti poreski kredit do 50% ulaganja

⚠️ Uslov: ne prodajete ulaganje najmanje 3 godine

📝 Podnošenje prijave

📅 Rok: 15. maj 2026.
📄 Obrazac: PP GPDG
💻 Podnosi se isključivo elektronski (portal ePorezi)

📌 Dobra vest:
Poreska uprava često već priprema unapred popunjenu prijavu

👉 Vaša obaveza:

proverite podatke
ispravite ako treba
kliknite „Potpiši i podnesi“

⚠️ Šta ako ne podnesete prijavu?

Poreska uprava može podneti prijavu umesto vas
moguće su prekršajne kazne

💳 Plaćanje poreza

📅 Rok za uplatu: 15. maj 2026.
📲 Nakon podnošenja dobijate nalog + QR kod za plaćanje

ℹ️ Važne napomene

Ako je vaš obračunati porez = 0
➡️ nemate obavezu podnošenja prijave
Obavezno unesite u prijavi:
- 📞 telefon
- 📧 email
- 💼 zanimanje

📌 Zaključak

Ovaj porez se sada obračunava po principu samooporezivanja, što znači da je odgovornost na obvezniku.

👉 Najvažnije:

proverite da li prelazite prag
iskoristite olakšice
podnesite prijavu na vreme

PDV izmene od aprila 2026 – šta se menja u praksi?

Posted on април 3, 2026април 3, 2026 by stefan

📊 PDV izmene od aprila 2026 – šta se menja u praksi?

U „Službenom glasniku RS“ br. 30/2026 objavljene su izmene Pravilnika o PDV koje prate izmene Zakona iz decembra 2025. godine. Ove promene donose važne novine u obračunu, evidenciji i pravu na odbitak PDV.

📅 Kada počinje primena?
Izmene se primenjuju od poreskog perioda april 2026 (odnosno april–jun za tromesečne obveznike).
➡️ Ne odnose se na mart 2026, čak i ako se određene radnje obavljaju u aprilu.
➡️ Neke odredbe (npr. vraćanje dobara) važe već od 1. aprila 2026.

🔑 Ključne izmene koje treba znati

1️⃣ Smanjenje PDV kod smanjenja osnovice

PDV se može smanjiti za određeni poreski period ako su svi uslovi ispunjeni:
✔️ najkasnije do dana pre podnošenja prijave
✔️ a najkasnije do 10. u narednom mesecu

➡️ Uslovi uključuju dokument o smanjenju i korekciju prethodnog poreza kod primaoca.

2️⃣ Ispravke prethodnog poreza (i kod storniranja)

Promene osnovice sada direktno utiču na:
🔻 smanjenje ili povećanje odbitka prethodnog poreza
🔄 korekcije i po osnovu storniranja dokumenata

➡️ Bitno: korekcije se rade u periodu kada su ispunjeni zakonski uslovi.

3️⃣ Pravo na odbitak po osnovu internog računa

✔️ Pravo na odbitak moguće je ostvariti ako je interni račun:
– sačinjen na vreme (do dana pre prijave, najkasnije do 10. u mesecu)
– i ako su ispunjeni ostali uslovi

💡 Nije presudno kada je nastala poreska obaveza, već kada je račun evidentiran.

4️⃣ Interni račun sada ide kroz SEF

📌 Više nema „posebnog“ internog računa – sada se vodi kao:
➡️ Pojedinačna evidencija PDV – interni račun (u SEF-u)

⏳ Novi rok:
➡️ do 12. dana narednog meseca nakon poreskog perioda

5️⃣ Storniranje i uticaj na PDV

Kod storniranja:
✔️ može doći do smanjenja ili povećanja PDV
✔️ ali samo ako su ispunjeni dodatni uslovi (novi dokument, obaveštenje, korekcije)

📌 Pravila su sada jasnije definisana nego ranije.

6️⃣ Vraćanje dobara – velika promena

❌ Više se ne tretira kao novi promet
✔️ Od 1. aprila 2026. tretira se kao smanjenje osnovice

7️⃣ Obaveštenje o prethodnom porezu

📩 Uvodi se preciznija regulativa:
– dostavlja se nakon dokumenta o smanjenju ili storniranja
– može biti elektronsko (npr. preko SEF-a)

✔️ Ključno za pravilno umanjenje PDV kod dobavljača

8️⃣ Evidencije i POPDV obrazac

📌 Važne izmene:
– storniranja više ne ulaze u određene evidencije ispravki
– menjaju se pravila evidentiranja u POPDV obrascu

➡️ Posebno obratiti pažnju na avanse i dokumenta bez PDV.

9️⃣ Rokovi i dodatna preciziranja

📅 Rok za odbitak prethodnog poreza ostaje vezan za:
– prijavu PDV
– i krajnji rok 10. u narednom mesecu

➕ Dodatno:
✔️ jasnije definisani momenti povećanja/smanjenja osnovice
✔️ precizirano izdavanje dokumenata (fiskalni ili e-faktura)
✔️ nova pravila za procenu osnovice i obračun u devizama

📌 Zaključak

Ove izmene donose:
✔️ više preciznosti u pravilima
✔️ jaču povezanost sa SEF sistemom
✔️ ali i veću odgovornost u rokovima i evidencijama

👉 Najveći fokus biće na:
– pravilnom evidentiranju internih računa
– praćenju rokova (10. i 12. u mesecu)
– i korektnom tretmanu storniranja

Izmene u elektronskom fakturisanju od aprila 2026.

Posted on март 31, 2026март 31, 2026 by stefan

U „Službenom glasniku RS“, broj 30 od 27. marta 2026. godine, objavljene su izmene i dopune Pravilnika o elektronskom fakturisanju, koje prate izmene Zakona iz decembra 2025.

🗓 Kada počinje primena?

📅 Izmene se primenjuju:
👉 za poreske periode koji počinju nakon 31. marta 2026.

⚠️ Važno:

NE odnose se na mart 2026. (ili Q1 2026)
čak i ako se evidencije podnose u aprilu

🔗 Veza sa PDV izmenama

✔ Izmene su usko povezane sa promenama u oblasti PDV
👉 primena takođe počinje od poreskog perioda april 2026

🔑 Najvažnije novine

🧾 1. Novi termin – interni račun

Uveden je naziv:

➡ „Pojedinačna evidencija PDV – interni račun“

📌 Kada se kreira u SEF-u:
✔ kao broj internog računa upisuje se „0“

🔄 2. „Stornirano“ umesto „poništeno“

Uveden novi status:

➡ „stornirano“

📌 Razlika:

✔ korekcija → za određene greške u podacima
✔ storniranje → kada evidentiranje uopšte nije trebalo da postoji ili greška nije za korekciju

📊 3. Evidencija prethodnog poreza

Stornirani dokumenti:

✔ evidentiraju se kroz:

povećanja i smanjenja osnovice i PDV
avanse i korekcije avansa

📌 Ostale promene (koje nisu storniranje):
➡ posebna polja za povećanje/smanjenje odbitka

⚙️ 4. Automatski unos podataka

Novina:

✔ automatski unos sada važi i za:
➡ status „stornirano“ (ne samo „evidentirano“)

📌 Posebno:
✔ automatski unos osnovice kod storniranja

🧮 5. Zbirna evidencija PDV

Važne dopune:

✔ Obaveza evidentiranja ako:

nije izdata e-faktura za određene maloprodajne transakcije
rok za evidentiranje istekne (12. u mesecu)

✔ Uključeni i novi slučajevi:

prenos imovine
promet u ime stranog lica

✔ Storniranja (kada je primalac poreski dužnik):
➡ preuzimaju se iz pojedinačnih evidencija

⚙️ Ostale bitne izmene

💰 Avansi

➡ Ako je uplata na dan prometa:
✔ izdaje se faktura
✔ avansna faktura – opcionalno

💱 Valuta iskazivanja

✔ Ako je naplata u stranoj valuti → iznosi u valuti
✔ Ukupan iznos → u dinarima
✔ Ako ima dinara → sve u dinarima

📅 Poreski period

✔ Evidencije se ne podnose za kraći period od:

meseca ili
tromesečja

➖ Negativni iznosi

✔ Dozvoljeni samo za:
➡ kategoriju „N – anuliranje“

📄 „Drugi dokumenti“

Definisani su kao npr:
✔ preliminarna PDV prijava
✔ obaveštenje o prethodnom porezu

🔗 Integracija sistema

✔ SEF se povezuje sa:

sistemom e-otpremnica
Poreskom upravom
Upravom carina

🧾 Fiskalni račun → e-faktura

✔ Za određene maloprodajne transakcije:
➡ e-faktura se izdaje tek nakon fiskalnog računa

✅ Kratak zaključak

✔ Primena od aprila 2026 (ne za mart)
✔ Novi status „stornirano“
✔ Automatski unos i za stornirane evidencije
✔ Preciznije definisana pravila za SEF i PDV evidencije

Potvrda o rezidentnosti – šta je, kako se dobija i kada je potrebna

Posted on март 6, 2026март 6, 2026 by stefan

📄 Potvrda o rezidentnosti – šta je, kako se dobija i kada je potrebna

Potvrda o rezidentnosti je javna isprava kojom primalac prihoda dokazuje da je rezident Republike Srbije ili druge države koja ima potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Srbijom.

Ova potvrda se koristi kao dokaz na osnovu koga se mogu primeniti odredbe međunarodnog ugovora prilikom oporezivanja prihoda.

🧾 Vrste potvrda o rezidentnosti

Postoje dve osnovne vrste potvrda:

📌 POR-1
Potvrda kojom se kod inostranog isplatioca prihoda dokazuje status rezidenta Republike Srbije.
Ovu potvrdu izdaje Poreska uprava Republike Srbije.

📌 POR-2
Potvrda kojom nerezident dokazuje status rezidenta druge države kod domaćeg isplatioca prihoda u Srbiji.
Izdaje je nadležni organ države sa kojom Srbija ima potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Potvrda može biti izdata i na obrascu koji propisuje nadležni organ te države, a ne nužno na obrascu POR-2.

🏢 POR-1 – potvrda o rezidentnosti Republike Srbije

⏱ Rok za izdavanje

Potvrdu POR-1 izdaje nadležna filijala Poreske uprave prema mestu prebivališta ili sedišta podnosioca zahteva.

📅 Rok za izdavanje: 8 dana od prijema zahteva

Potvrda se može izdati za:

tekuću godinu
jednu ili više prethodnih godina

Izdaje se na:

srpsko-engleskom ili
srpsko-francuskom jeziku.

📝 Kako se podnosi zahtev

Zahtev za izdavanje potvrde može se podneti:

📬 poštom
🏢 na pisarnici nadležne filijale Poreske uprave
💻 elektronskim putem na adresu za prijem elektronskih podnesaka.

Zahtev se podnosi u slobodnoj formi, ali mora da sadrži sledeće podatke:

ime i prezime ili naziv podnosioca
adresu prebivališta / boravišta / sedišta
potpis podnosioca zahteva
napomenu da je potvrda potrebna radi primene ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja
naziv države za koju se potvrda traži
godinu na koju se potvrda odnosi
datum podnošenja zahteva.

📑 Dokumentacija uz zahtev

Dokumentacija zavisi od toga ko podnosi zahtev.

👤 Domaće fizičko lice

Potrebno je priložiti:

potvrdu o prebivalištu (MUP)
dokaz o uplati republičke administrativne takse

Ako se novi zahtev podnosi u roku kraćem od šest meseci, moguće je priložiti kopiju prethodne potvrde o prebivalištu.

🏢 Pravno lice ili preduzetnik

Potrebno je priložiti:

dokaz o uplati republičke administrativne takse.

🌍 Strano fizičko lice

Strani državljani dostavljaju širu dokumentaciju, između ostalog:

overenu kopiju putne isprave
odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Srbiji
potvrdu o prijavi boravišta
ugovor o radu ili ugovor o upućivanju na rad u Srbiju
dokaz o vlasništvu ili pravu korišćenja stana ili kuće
dokaz o uplati administrativne takse.

U pojedinim slučajevima Poreska uprava može zatražiti i dodatne dokaze.

💳 Administrativna taksa

Za izdavanje potvrde o rezidentnosti plaća se republička administrativna taksa:

💰 2.270 dinara – fizička lica
💰 6.210 dinara – pravna lica i preduzetnici

Uplata se vrši na račun:

840-742221843-57
model: 97
poziv na broj: 1302110522

🌐 POR-2 – potvrda o rezidentnosti druge države

Kada nerezident ostvaruje prihod u Srbiji, on domaćem isplatiocu dostavlja potvrdu o rezidentnosti koju izdaje njegova država.

Ova potvrda može biti:

📄 obrazac POR-2, ili
📄 obrazac koji propisuje nadležni organ te države.

⚠️ Važno:
Ako domaći isplatilac u trenutku isplate nema potvrdu o rezidentnosti, ne može primeniti odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i dužan je da obračuna porez prema domaćim propisima.

📌 Izvor: Poreska uprava Republike Srbije (februar 2026).

Gotovina od prodaje robe koju osnivač zadrži za sebe = oporezivi prihod od kapitala

Posted on фебруар 3, 2026фебруар 3, 2026 by stefan

Prema mišljenju Ministarstva finansija (br. 2756965/2025 od 24.10.2025), novčana sredstva u gotovini koja osnivač i direktor privrednog društva zadrži za sebe, umesto da ih uplati na poslovni račun, predstavljaju prihod od kapitala i podležu oporezivanju.

Činjenično stanje

U konkretnom slučaju, fizičko lice je:

osnivač i direktor d.o.o. sa 100% vlasništva,
društvo se bavi uvozom i prodajom polovnih motornih vozila,
kupcima je omogućeno plaćanje bezgotovinski ili gotovinom,
u periodu 2019–2022. godine nisu zaključivani ugovori o kupoprodaji, već su izdavane fakture sa rokom plaćanja do 90 dana,
nije bilo pokušaja naplate potraživanja (opomene, tužbe, izvršenja),
gotovina primljena od kupaca nije uplaćivana na račun društva, već ju je osnivač zadržavao.

U knjigovodstvu je gotovina evidentirana na prelaznom računu „pazar“, a zatim preknjižavana na konto ostalih potraživanja, pri čemu je dug ostajao nenaplaćen i iskazivan u bilansima.

Stav Ministarstva finansija

Ministarstvo finansija smatra da se u ovom slučaju radi o uzimanju imovine privrednog društva za lične potrebe osnivača, što se prema Zakonu o porezu na dohodak građana smatra prihodom od kapitala.

Drugim rečima – iako novac formalno potiče od prodaje robe društva, onog trenutka kada ga osnivač zadrži za sebe, nastaje lični prihod koji podleže oporezivanju.

Kako se oporezuje ovaj prihod?

Prema zakonu:

obveznik poreza je fizičko lice (osnivač),
oporezivi prihod je ceo iznos zadržane gotovine,
poreska stopa iznosi 15%,
porez se plaća po odbitku kada isplatilac postoji, a u ovakvim situacijama Poreska uprava može utvrditi obavezu naknadno.

Kako Poreska uprava dokazuje prihod?

U poreskom postupku mogu se koristiti sva dokazna sredstva, uključujući:

poslovne knjige i evidencije,
poreske prijave i bilanse,
fakture i poslovnu dokumentaciju,
podatke banaka i trećih lica,
iskaze svedoka,
nalaze veštaka i druga sredstva dokazivanja.

Drugim rečima, čak i ako novac formalno nije isplaćen kao dividenda ili zarada, činjenica da je osnivač koristio sredstva društva za lične potrebe dovoljna je da nastane poreska obaveza.

Zaključak

Ako osnivač i direktor d.o.o. zadržava gotovinu od prodaje robe za sebe, bez evidentiranja kroz poslovni račun i bez pravnog osnova, taj iznos se smatra ličnim prihodom od kapitala i oporezuje se po stopi od 15%.

Ovo mišljenje Ministarstva finansija jasno potvrđuje stav poreskih organa:
imovina društva nije lična imovina osnivača, bez obzira na vlasnički udeo.

Novi iznosi naknada za objavljivanje i zamenu finansijskih izveštaja i prateće dokumentacije

Posted on фебруар 3, 2026фебруар 3, 2026 by stefan

📌 Agencija za privredne registre donela je novu Odluku kojom se menjaju iznosi naknada za poslove registracije i druge usluge iz svoje nadležnosti.

📢 Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 95 od 31. oktobra 2025. godine.

📆 Novi iznosi naknada primenjivaće se počev od 1. januara 2026. godine, što je važno za sva pravna lica i preduzetnike koji u narednom periodu budu podnosili finansijske izveštaje, izjave o neaktivnosti, kao i prateću dokumentaciju ili zahteve za zamenu već objavljenih izveštaja.

✅ Pogledajte visinu naknada u originalnoj tabeli na APR – tabela

Porez po odbitku plaćen u inostranstvu i pravo na poreski kredit u Srbiji

Posted on фебруар 3, 2026фебруар 3, 2026 by stefan

Kada inostrani kupac, u skladu sa propisima svoje države, prilikom plaćanja usluga zadrži i uplati porez po odbitku (Withholding Tax – WHT), postavlja se pitanje na koji način domaći dobavljač može da tretira taj porez u Srbiji.

Ovakve situacije su česte kod pružanja usluga klijentima iz zemalja koje primenjuju WHT na isplate nerezidentima. Na primer, određene države primenjuju stope od 10% ili 5% i o uplati izdaju sertifikat o zadržanom porezu.

Ugovorni odnos je polazna tačka

Način na koji će transakcija biti fakturisana i plaćena prvenstveno zavisi od ugovora između kupca i dobavljača. Cena može biti ugovorena kao:

neto iznos koji dobavljač treba da primi, bez obzira na obavezu kupca da plati porez po odbitku u svojoj zemlji, ili
bruto iznos, pri čemu kupac plaćanje vrši umanjeno za iznos poreza po odbitku koji uplaćuje lokalnim poreskim organima.

Ova razlika je važna i za računovodstveni i za poreski tretman u Srbiji.

Ne postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja – ali to ne sprečava poreski kredit

Sa pojedinim državama Srbija nema zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Međutim, to ne znači da domaće pravno lice ne može da koristi određene poreske mehanizme u Srbiji.

U ovim slučajevima relevantna je odredba člana 53a Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koja omogućava korišćenje poreskog kredita po osnovu poreza plaćenog u inostranstvu putem poreza po odbitku.

Kako se ostvaruje pravo na poreski kredit

Da bi domaće pravno lice iskoristilo pravo na poreski kredit:

Potrebno je izvršiti usklađivanje prihoda u poreskom bilansu za iznos poreza po odbitku koji je kupac platio u inostranstvu (odnosno za iznos za koji je faktura realno manje naplaćena).
Poreski kredit je ograničen – maksimalno umanjenje poreza utvrđuje se prema zakonskoj formuli i u praksi je često niže od stvarno plaćenog WHT-a.
Obavezna je odgovarajuća dokumentacija, pre svega sertifikat o plaćenom porezu u inostranstvu, kao i propisani domaći obrasci (IPD-1 i prateći aneks), u skladu sa pravilnikom koji uređuje poreski bilans.

Poreski efekat – zašto je ovo važno

Ako se pravo na poreski kredit iskoristi, domaće društvo:

prikazuje veću poresku osnovicu (jer se prihod “bruto” usklađuje),
ali istovremeno ostvaruje umanjenje obračunatog poreza po osnovu kredita.

Ako se poreski kredit ne koristi, tada je poreska osnovica manja (jer je prihod realno naplaćen u manjem iznosu), ali nema prava na umanjenje poreza po tom osnovu. U zavisnosti od konkretnih iznosa i ograničenja, poreski kredit može biti povoljnija opcija – ali ne uvek u punom iznosu plaćenog inostranog poreza.

Zaključak

Porez po odbitku koji je inostrani kupac platio u svojoj državi može imati poreski značaj u Srbiji, kroz mehanizam poreskog kredita. Ipak, pravo na kredit je:

uslovljeno odgovarajućom dokumentacijom,
ograničeno zakonskim procentima,
i zahteva pravilno poresko i računovodstveno evidentiranje.

Zbog toga je preporučljivo da se svaka ovakva situacija analizira pojedinačno, pre podnošenja poreskog bilansa i prijave poreza na dobit.