Knjigovodstvena agencija Novi Sad

  • 021/557-539
  • office@trgoservis.com

Knjigovodstvena agencija Novi Sad

Ознака: #poreskosavetovanje

Raskid ugovora o radu tokom probnog rada – šta kaže zakon?

Posted on by stefan

Probni rad je deo radnog odnosa koji poslodavcima omogućava da procene da li zaposleni ispunjava očekivanja na novom radnom mestu. Iako se može činiti kao „test“ period bez mnogo obaveza, Zakon o radu jasno uređuje pravila koja važe tokom ovog perioda – kako za poslodavca, tako i za zaposlenog.

Trajanje probnog rada

Prema članu 36. Zakona o radu, ugovorom o radu može se predvideti probni rad koji ne može trajati duže od šest meseci. U toku tog perioda, poslodavac ima priliku da proceni radne i stručne sposobnosti zaposlenog.

Mogućnost otkaza tokom probnog rada

Zakon predviđa mogućnost da i poslodavac i zaposleni mogu raskinuti ugovor o radu tokom probnog rada. Ključne stvari koje treba znati su:

  • Otkazni rok ne može biti kraći od pet radnih dana.

  • Poslodavac je dužan da obrazloži razloge za otkaz ugovora o radu.

  • Zaposleni ima pravo da pokrene spor pred sudom, ako smatra da su njegova prava povređena.

Značajno je napomenuti da se u ovom slučaju ne sprovodi klasična procedura otkaza (kao što je npr. obaveza prethodnog upozorenja), ali se i dalje moraju ispoštovati osnovna pravila i rokovi.

Ako se ne zadovolje kriterijumi – kako izgleda kraj radnog odnosa?

Ukoliko zaposleni za vreme probnog rada ne pokaže očekivane radne i stručne sposobnosti, poslodavac ima pravo da donese rešenje o otkazu, koje mora biti jasno obrazloženo. Prema članu 36. stav 4. Zakona o radu, radni odnos zaposlenog prestaje danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

Dakle, probni rad nije „neobavezni“ period – već zakonito regulisan deo radnog odnosa u kojem su jasno definisana prava i obaveze obe strane. Poslodavac može otkazati ugovor, ali uz jasno obrazloženje i uz poštovanje zakonskih rokova.

Konverzija obezvređenog potraživanja u kapital zavisnog društva – kako je evidentirati?

Posted on by stefan

Pitate se kako pravilno računovodstveno tretirati situaciju kada poverilac želi da konvertuje potraživanje u udeo u kapitalu svog zavisnog društva – naročito ako je potraživanje prethodno obezvređeno. Ministarstvo finansija je u mišljenju iz aprila 2025. godine (br. 002980229) dalo jasne smernice na ovu temu.

Praktičan slučaj

U konkretnom slučaju:

  • Društvo A iz Srbije ima udele u dva zavisna društva u Republici Srpskoj.

  • Jedno od njih (Društvo B) otišlo je u stečaj, a A je prethodno u celosti obezvredilo potraživanje.

  • Kasnije, drugo zavisno društvo (Društvo C) preuzima obaveze prema eksternim poveriocima Društva B, dok se interni dugovi (uključujući i potraživanje Društva A) konvertuju u kapital.

  • Postavlja se pitanje: kako evidentirati ovu transakciju?

Priznavanje i vrednovanje udela – računovodstveni tretman

Ako društvo vodi učešća u kapitalu po nabavnoj vrednosti (što je slučaj u ovom primeru), primenjuje se MRS 27, koji ne precizira metod određivanja nabavne vrednosti. Međutim, koriste se smernice iz MRS 16, prema kojima se vrednost utvrđuje na osnovu fer vrednosti potraživanja na dan konverzije.

Dakle:

  • Nabavna vrednost novog učešća = fer vrednost potraživanja na dan konverzije.

  • Ako fer vrednost nije dostupna, koristi se procenjena fer vrednost udela stečenog konverzijom.

Prihodi ili rashodi pri konverziji?

Razlika između knjigovodstvene vrednosti potraživanja (umanjene za ispravku) i fer vrednosti udela priznaje se kao prihod ili rashod u Bilansu uspeha. Ako je potraživanje već bilo otpisano, prihod se knjiži kao ukidanje ispravke vrednosti, a ne kao prihod od kamate.

Šta sa zateznom kamatom?

Zatezna kamata je posebna stavka i ne tretira se kao deo osnovnog prihoda od prodaje (nije u domenu MSFI 15). Ona se knjiži prema pravilima MSFI 9, i to samo u meri u kojoj postoji realna šansa da će biti naplaćena.

Postoje tri scenarija:

  1. Fer vrednost udela = 0 → potraživanje i prihod se ne priznaju.

  2. Fer vrednost < nominalnog iznosa → priznaje se potraživanje i prihod do nivoa fer vrednosti.

  3. Fer vrednost ≥ nominalni iznos → potraživanje i prihod se priznaju u celosti.

Šta to znači za bilanse?

Učešće u kapitalu (plasman) kod poverioca biće priznato u visini fer vrednosti konvertovanih potraživanja, dok će kod zavisnog društva osnovni kapital biti iskazan po nominalnoj vrednosti konverzije. To može dovesti do razlika u evidenciji.

Zaključak:
Konverzija prethodno obezvređenog potraživanja u kapital nije jednostavan računovodstveni događaj. Fer vrednost ima ključnu ulogu u određivanju kako će se plasman evidentirati, a svaki element – uključujući i zakonsku zateznu kamatu – zahteva posebnu pažnju. Pravilno evidentiranje u skladu sa MSFI standardima je ključno kako bi finansijski izveštaji bili tačni i usklađeni.

🔧 PDV i zamena delova u garantnom roku – da li postoji obaveza plaćanja?

Posted on by stefan

Dešava se da se tokom garantnog roka, zbog reklamacije kupca, pristupi popravci mašine i zameni neispravnog dela. Mnogi privrednici se tada pitaju – da li je ova zamena predmet PDV obračuna?

Odgovor je – ne.
Zamena rezervnih delova u garantnom roku, koja se vrši bez naknade i u skladu sa uslovima garancije, nije predmet obračuna PDV.

Zašto?

✔️ Prema članu 5. stav 4. Zakona o PDV, upotreba dobara i pružanje usluga bez naknade u poslovne svrhe (kao što je garantni servis) ne smatra se prometom usluga uz naknadu.
✔️ Takođe, ovakva aktivnost nije izjednačena sa prometom koji bi bio oporeziv, jer je jasno u poslovnoj funkciji – održavanje odnosa sa kupcem, očuvanje ugleda i podsticanje prodaje.

Iako član 15. Pravilnika o PDV-u može biti zbunjujuć, jer isključuje zamenu rezervnih delova iz pojma „zamena dobara u garantnom roku“, to ne znači da se PDV mora obračunati. Osnov za neobračunavanje PDV-a se nalazi upravo u činjenici da se delovi koriste u poslovne svrhe, a ne za lične ili neposlovne potrebe.

📌 Zaključak:
Zamena delova bez naknade tokom garantnog roka, koja je predviđena uslovima prodaje, ne podleže obračunu i plaćanju PDV-a.

Poreski tretman softverskih transakcija: Usluga ili licenca?

Posted on by stefan

Poreski tretman softverskih transakcija: Usluga ili licenca?

Česta dilema je kako pravilno tretirati plaćanja inostranim firmama za različite IT alate i softverske usluge – da li se radi o usluzi ili licenci, i kakve su poreske obaveze domaćih firmi, naročito kada nisu u sistemu PDV-a.

Jedan od primera iz prakse uključuje domaću firmu koja nije obveznik PDV, a plaća inostranoj firmi (iz Poljske) za usluge kao što su:

  • analiza toka podataka,

  • kontrola sistema,

  • biblioteke koje se koriste u IT,

  • bezbednosni kodovi i alati za proveru bezbednosnih propusta.

PDV tretman

Čak i ako domaća firma nije u sistemu PDV-a, u slučaju nabavke usluga iz inostranstva primenjuje se član 10. Zakona o PDV, što znači da postoji obaveza internog obračuna PDV-a. Taj obračun mora biti izvršen najkasnije do 10. u mesecu za prethodni poreski period.

Međutim, pošto firma nije obveznik PDV, ona nema pravo na odbitak prethodnog poreza, već mora da plati obračunati PDV iz svojih sredstava.

Takođe, važno je znati da ako postoji obaveza plaćanja poreza po odbitku, taj iznos ulazi u osnovicu za obračun PDV-a.

Da li se plaća porez po odbitku?

Ključno pitanje je: da li se predmet plaćanja smatra uslugom ili licencom?

  • Ako se radi o usluzi (kao što su konsultantske usluge, analiza podataka, bezbednosni nadzor itd.), one nisu predmet oporezivanja porezom po odbitku, sem ako se usluga plaća firmi iz preferencijalne poreske jurisdikcije.

  • Ako se, međutim, radi o licenci, tada se to smatra prihodom od autorske naknade, koji jeste predmet poreza po odbitku. U tom slučaju, može se primeniti niža stopa, ukoliko postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO) sa zemljom iz koje dolazi inostrani partner.

Zato je važno sa sigurnošću utvrditi pravu prirodu transakcije – da li firma kupuje pravo korišćenja (licencu) ili koristi jednokratnu uslugu.

Zaključak

Pre nego što izvršite plaćanje inostranom partneru za IT rešenja i usluge, proverite sledeće:

✅ Da li se radi o usluzi ili licenci?
✅ Da li postoji obaveza za PDV i da li ste u sistemu PDV-a?
✅ Da li se plaća porez po odbitku i da li postoji UIDO sa datom zemljom?
✅ Da li je inostrani partner iz poreski povlašćene jurisdikcije?

Pravilno razumevanje ovih elemenata pomoći će vam da izbegnete greške u obračunu i nepotrebne troškove.



Uvoz robe bez plaćanja inopartneru: Kada i kako je to moguće?

Posted on by stefan

U poslovnoj praksi često se javljaju specifične situacije koje zahtevaju pravnu i poresku sigurnost. Jedna od takvih je i uvoz robe iz inostranstva bez obaveze plaćanja inopartneru. Ova mogućnost postoji, ali uz jasno definisane uslove koje treba ispuniti da bi bila zakonita.

Poslovna saradnja koja ne uključuje novčanu kompenzaciju pri uvozu

U konkretnom primeru, kompanija u Srbiji ima ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa inopartnerom. Deo saradnje podrazumeva da strani partner prikuplja korišćene proizvode (uređaje za merenje temperature u medicinskom transportu) i bez naknade ih šalje u Srbiju radi ispitivanja i servisa. Nakon toga, kompanija iz Srbije izvozi reparirane uređaje i naplaćuje uslugu.

Da li je uvoz bez plaćanja dozvoljen?

Da – uvoz robe bez plaćanja je moguć, u skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju i posebnom Odlukom o izvozu i uvozu bez naplate.

Odluka precizira slučajeve kada domaće lice može da uveze robu bez plaćanja, između ostalog:

  • za reklamacije ili servisne popravke,

  • u humanitarne ili zdravstvene svrhe,

  • kao deo dugoročne poslovne saradnje,

  • kada postoji ugovor koji predviđa takav način saradnje.

U konkretnom slučaju – kada se radi o servisiranju opreme kao delu saradnje – takav uvoz bez plaćanja je moguć. Međutim, neophodno je da carinskoj službi dostavite dokaznu dokumentaciju, poput ugovora i druge propratne akte.

Šta kaže Carinski zakon?

Iako roba dolazi bez plaćanja, to ne oslobađa obaveze plaćanja uvoznih dažbina (carina, PDV itd.). Član 175. Carinskog zakona navodi da se prilikom stavljanja robe u slobodan promet moraju obračunati i platiti sve dažbine, primeniti trgovinske mere i ispuniti sve carinske formalnosti.

Nakon završene carinske procedure, roba dobija status domaće robe.

Zaključak

Uvoz bez plaćanja inopartneru je zakonski moguć, ali uz jasno dokumentovane razloge i ispunjenje carinskih obaveza. Kompanije koje posluju na međunarodnom tržištu treba da budu upoznate s ovim mogućnostima, kako bi izbegle nepotrebne komplikacije i uskladile svoje poslovanje s važećim propisima.

📌 Izvor: Ministarstvo finansija, službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa

Nove kazne za poreske prekršaje su na snazi od 1. januara 2025. godine: Šta donose izmene Zakona o poreskom postupku?

Posted on by stefan

Izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 94/24), koje stupaju na snagu 1. januara 2025. godine, uvedene su značajne promene u vezi sa sankcionisanjem poreskih prekršaja. Glavni cilj ovih izmena je pravičnije kažnjavanje, u zavisnosti od težine povrede poreskih obaveza i štetnosti po budžet Republike Srbije.

Proporcionalne kazne u odnosu na visinu duga

Ubuduće, visina novčanih kazni zavisiće od iznosa neplaćenog poreza. Kazne su izražene kao procenat dugovanog iznosa, što znači da će ozbiljnije povrede propisa (kada je iznos duga veći) biti strože sankcionisane.

Na primer:

  • Ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu i ne obračuna porez, kazniće se sa 20% do 65% iznosa utvrđenog duga, ali ne manje od 300.000 RSD za pravno lice.

  • Odgovorno lice u pravnom licu za isti prekršaj može biti kažnjeno sa 10.000 do 100.000 RSD.

Kašnjenje u podnošenju prijava i uplati poreza

Ako obveznik zakaže sa prijavom i uplatom, kazne su određene u fiksnim iznosima, prema sledećoj skali:

Nepravovremeno podnošenje prijave i neplaćanje:

  • Do 100.000 RSD poreza:

    • 25.000 RSD za pravno lice

    • 15.000 RSD za preduzetnika

  • Od 100.000 do 1.000.000 RSD:

    • 50.000 RSD / 30.000 RSD

  • Od 1.000.000 do 10.000.000 RSD:

    • 200.000 RSD / 100.000 RSD

  • Preko 10.000.000 RSD:

    • 300.000 RSD / 150.000 RSD

Prijava podneta na vreme, ali porez nije plaćen:

  • Do 100.000 RSD:

    • 20.000 RSD / 10.000 RSD

  • Od 100.000 do 1.000.000 RSD:

    • 40.000 RSD / 20.000 RSD

  • Od 1.000.000 do 10.000.000 RSD:

    • 150.000 RSD / 80.000 RSD

  • Preko 10.000.000 RSD:

    • 250.000 RSD / 140.000 RSD

Za odgovorna lica, kazna ostaje 10.000 RSD, bez obzira na visinu duga.

Kazne za netačne podatke u poreskim prijavama

Ukoliko obveznik prijavi manji iznos poreza nego što je stvaran, ili da netačne podatke u poreskoj prijavi ili bilansu, kazniće se sa:

  • 30% do 40% razlike između prijavljenog i stvarnog iznosa poreza.

  • Za odgovorno lice – kazna iznosi 200.000 RSD.

Zaključak:
Ove izmene ukazuju na ozbiljnu nameru države da suzbije poreske prekršaje kroz oštrije i preciznije kaznene mere. Poslodavcima i preduzetnicima preporučuje se da pažljivo planiraju i izvršavaju svoje poreske obaveze, jer će iznosi kazni zavisiti od njihove tačnosti i ažurnosti u prijavama i uplatama.

📌 Izvor: Bilten broj 2, jun 2025. – Ministarstvo finansija, Poreska uprava – Centar za velike poreske obveznike

JAVNI POZIV POSLODAVCIMA ZA DODELU SUBVENCIJE ZA OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA U 2025.

Posted on by stefan

Gradska uprava za privredu grada Novog Sada je objavila javni poziv za subvencije za otvaranje novih radnih mesta na teritoriji grada.

Pogledajte detalje i uslove na sledećem linku

Osnovna zarada po satu ne sme biti ispod minimalne cene rada

Posted on by stefan

Osnovna zarada po satu ne sme biti ispod minimalne cene rada – evo šta to konkretno znači za poslodavce i zaposlene

Može li osnovna zarada po satu biti manja od minimalne cene rada? Odgovor je – ne može. Čak i ako je sistem obračuna zarade kod poslodavca zasnovan na koeficijentu i ceni rada po satu, konačan iznos osnovne zarade mora poštovati minimalnu cenu rada koja važi za konkretan mesec, uvećanu za poreze i doprinose iz zarade.

Šta kaže Zakon o radu?

Prema članu 107. Zakona o radu, elementi za obračun i isplatu osnovne zarade uređuju se opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu), kao i ugovorom o radu.

Dalje, član 111. istog zakona jasno propisuje da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Ova zarada se određuje na osnovu:

  • Minimalne cene rada utvrđene odlukom Socijalno-ekonomskog saveta,

  • Vremena provedenog na radu,

  • I pripadajućih poreza i doprinosa iz zarade.

Drugim rečima, minimalna zarada nije bruto zarada, već mora uključiti i sve obavezne namete koji se obračunavaju iz plate.

Kada poslodavac koristi koeficijent i cenu rada po satu

Ukoliko se kod poslodavca koristi metod obračuna zarade kroz koeficijent i cenu rada po satu, moguće je da sama vrednost jednog sata rada bude ispod minimalne cene rada. Međutim, u krajnjem zbiru, obračunata osnovna zarada po satu ne sme biti manja od zakonski propisane minimalne cene rada uvećane za poreze i doprinose.

Posledice nepravilnog obračuna

Ako se zaposleni nalazi u situaciji da mu je osnovna zarada ispod minimalne, poslodavac rizikuje prekršajne sankcije. Inspekcija rada može da utvrdi nepravilnosti, a kazne su značajne, kako za pravno lice, tako i za odgovorno lice u firmi.

✅ Preporuka za poslodavce: Prilikom definisanja obračuna zarade, obavezno proverite da li vaša metodologija omogućava da svi zaposleni dobiju najmanje minimalnu zaradu u skladu sa važećom odlukom o minimalnoj ceni rada.

Naknada štete nije osnov za obračunavanje PDV

Posted on by stefan

Da li je potrebno obračunati PDV kada se dobija naknada štete? U konkretnom slučaju – nije.

Naime, prema mišljenju Ministarstva finansija (br. 001088716 od 8.5.2025. godine), kada obveznik PDV – pravno lice A – nije mogao da dođe do svoje robe (sirovine i repromaterijal) zbog stečaja drugog lica (lice B), a ta roba je potrošena u proizvodnji, sud je presudio u korist lica A. Presudom je naloženo da mu se isplati novčana naknada za tržišnu vrednost izgubljenih dobara – kao vid naknade štete.

Ključna stvar je: naknada štete ne predstavlja promet dobara ili usluga, i zato nema obaveze obračuna PDV po tom osnovu.

Drugim rečima, ako neko potroši vašu imovinu bez dozvole, a vi sudskim putem dobijete naknadu – to se ne smatra isporukom u smislu Zakona o PDV, i ne podleže PDV oporezivanju.

🧾 U skladu sa Zakonom o PDV:

  • Promet dobara znači prenos prava raspolaganja kao vlasnik,

  • A naknada štete nije dobrovoljna isporuka u okviru delatnosti, već posledica sudskog rešenja,

  • Zato nema PDV obaveze.

📌 Vodite računa da se ovakva situacija razlikuje od uobičajenog prometa dobara i da ne podleže redovnim pravilima za obračunavanje PDV.

Kada prestaje radni odnos zbog neopravdanog izostanka sa posla?

Posted on by stefan

Zakon o radu predviđa mogućnost otkaza ugovora o radu zbog neopravdanog izostanka zaposlenog sa posla. Međutim, važno je znati koji je tačno dan prestanka radnog odnosa u ovakvoj situaciji, kao i kako postupiti ukoliko zaposleni nije dostupan za uručenje rešenja. Ovo pitanje dodatno pojašnjava mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Dostavljanje rešenja o otkazu
U skladu sa članom 185. Zakona o radu, otkaz ugovora o radu mora biti donet u pisanom obliku i sadržati:

  • obrazloženje,

  • pouku o pravnom leku,

  • i mora biti dostavljen zaposlenom.

Dostavljanje se vrši lično u prostorijama poslodavca ili slanjem na adresu prebivališta/boravišta zaposlenog. Ako to nije moguće, poslodavac je dužan da sačini pismenu belešku i objavi rešenje na oglasnoj tabli firme. Posle osam dana od objavljivanja, smatra se da je rešenje uredno dostavljeno.

Dan prestanka radnog odnosa
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja, osim ako rešenjem ili zakonom nije drugačije određeno.

Međutim, ako je u pitanju neopravdani izostanak sa posla duži od dozvoljenog roka utvrđenog opštim aktom poslodavca, poslodavac može u rešenju o otkazu da kao dan prestanka radnog odnosa navede poslednji dan kada je zaposleni trebalo da se javi na posao, a to nije učinio niti je opravdao svoje odsustvo.

Zaključak:
U ovakvim situacijama, važno je da poslodavac dosledno sprovodi proceduru iz Zakona o radu. Pravilna forma, dostava rešenja i poštovanje rokova čine osnovu zakonitog prestanka radnog odnosa. Ako zaposleni neopravdano izostane duže nego što je propisano, dan prestanka radnog odnosa može biti upravo poslednji dan kada je bio dužan da se javi na posao.

Pregled privatnosti

Ova web lokacija koristi kolačiće kako bismo vam pružili najbolje korisničko iskustvo. Podaci o kolačićima se čuvaju u vašem pregledaču i obavljaju funkcije kao što su prepoznavanje kada se vratite na našu web stranicu i pomažete našem timu da razume koji su delovi web stranice najinteresantniji i najkorisniji.

Možete prilagoditi sve postavke kolačića navigacijom jezičaka sa leve strane.