Knjigovodstvena agencija Novi Sad

  • 021/557-539
  • office@trgoservis.com

Knjigovodstvena agencija Novi Sad

Ознака: #trgoservis

Datum dospeća pada u subotu – da li se obračunava zatezna kamata?

Posted on by stefan

Ako je faktura dospela na naplatu u subotu, a obaveza je izmirena u ponedeljak, da li postoji osnov za obračun zatezne kamate?

Prema važećim propisima – postoji.

Zakon o zateznoj kamati ne pravi razliku između radnih i neradnih dana. Kašnjenje se posmatra isključivo kroz kalendarske dane. To znači da se kašnjenje računa od prvog dana nakon dospeća, bez obzira da li taj dan pada u subotu, nedelju ili praznik.

Zakon jasno propisuje da dužnik koji zakasni sa izmirenjem novčane obaveze, pored glavnice, duguje i zateznu kamatu sve do dana konačne isplate. Takođe, zatezna kamata se obračunava za svaki kalendarski dan u periodu kašnjenja, uključujući i neradne dane.

Obračunski period obuhvata vreme od prvog dana kašnjenja pa zaključno sa danom kada je dug u potpunosti izmiren.

Iako se u poslovnoj praksi često dešava da poverioci ne obračunavaju kamatu u ovakvim situacijama, važno je znati da zakonski osnov za njen obračun ipak postoji.

Zaključak:
Ako faktura dospeva u subotu, a plaćanje se izvrši u ponedeljak, formalno gledano postoji zakonski osnov za obračun zatezne kamate za dane kašnjenja.

Porez po odbitku plaćen u inostranstvu i pravo na poreski kredit u Srbiji

Posted on by stefan
 

Kada inostrani kupac, u skladu sa propisima svoje države, prilikom plaćanja usluga zadrži i uplati porez po odbitku (Withholding Tax – WHT), postavlja se pitanje na koji način domaći dobavljač može da tretira taj porez u Srbiji.

Ovakve situacije su česte kod pružanja usluga klijentima iz zemalja koje primenjuju WHT na isplate nerezidentima. Na primer, određene države primenjuju stope od 10% ili 5% i o uplati izdaju sertifikat o zadržanom porezu.

Ugovorni odnos je polazna tačka

Način na koji će transakcija biti fakturisana i plaćena prvenstveno zavisi od ugovora između kupca i dobavljača. Cena može biti ugovorena kao:

  • neto iznos koji dobavljač treba da primi, bez obzira na obavezu kupca da plati porez po odbitku u svojoj zemlji, ili
  • bruto iznos, pri čemu kupac plaćanje vrši umanjeno za iznos poreza po odbitku koji uplaćuje lokalnim poreskim organima.

Ova razlika je važna i za računovodstveni i za poreski tretman u Srbiji.

Ne postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja – ali to ne sprečava poreski kredit

Sa pojedinim državama Srbija nema zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Međutim, to ne znači da domaće pravno lice ne može da koristi određene poreske mehanizme u Srbiji.

U ovim slučajevima relevantna je odredba člana 53a Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koja omogućava korišćenje poreskog kredita po osnovu poreza plaćenog u inostranstvu putem poreza po odbitku.

Kako se ostvaruje pravo na poreski kredit

Da bi domaće pravno lice iskoristilo pravo na poreski kredit:

  1. Potrebno je izvršiti usklađivanje prihoda u poreskom bilansu za iznos poreza po odbitku koji je kupac platio u inostranstvu (odnosno za iznos za koji je faktura realno manje naplaćena).
  2. Poreski kredit je ograničen – maksimalno umanjenje poreza utvrđuje se prema zakonskoj formuli i u praksi je često niže od stvarno plaćenog WHT-a.
  3. Obavezna je odgovarajuća dokumentacija, pre svega sertifikat o plaćenom porezu u inostranstvu, kao i propisani domaći obrasci (IPD-1 i prateći aneks), u skladu sa pravilnikom koji uređuje poreski bilans.

Poreski efekat – zašto je ovo važno

Ako se pravo na poreski kredit iskoristi, domaće društvo:

  • prikazuje veću poresku osnovicu (jer se prihod “bruto” usklađuje),
  • ali istovremeno ostvaruje umanjenje obračunatog poreza po osnovu kredita.

Ako se poreski kredit ne koristi, tada je poreska osnovica manja (jer je prihod realno naplaćen u manjem iznosu), ali nema prava na umanjenje poreza po tom osnovu. U zavisnosti od konkretnih iznosa i ograničenja, poreski kredit može biti povoljnija opcija – ali ne uvek u punom iznosu plaćenog inostranog poreza.

Zaključak

Porez po odbitku koji je inostrani kupac platio u svojoj državi može imati poreski značaj u Srbiji, kroz mehanizam poreskog kredita. Ipak, pravo na kredit je:

  • uslovljeno odgovarajućom dokumentacijom,
  • ograničeno zakonskim procentima,
  • i zahteva pravilno poresko i računovodstveno evidentiranje.

Zbog toga je preporučljivo da se svaka ovakva situacija analizira pojedinačno, pre podnošenja poreskog bilansa i prijave poreza na dobit.

 

Neoporezivi iznosi za isplate od 1. februara 2026. godine

Posted on by stefan

Usklađeni dinarski neoporezivi iznosi propisani Zakonom o porezu na dohodak građana primenjuju se na isplate u periodu od 1. februara 2026. do 31. januara 2027. godine.

U nastavku je pregled najvažnijih neoporezivih iznosa:

👔 Zarade i naknade zaposlenima

  • Neoporezivi iznos zarade (član 15a) – 34.221 dinar
    Napomena: iznos je isti kao od 1. januara 2026. godine, nema dodatnog usklađivanja.
  • Prevoz za dolazak i odlazak sa rada (dokumentovani troškovi) – 5.782 dinara
  • Dnevnica za službeno putovanje u zemlji – 3.471 dinar
  • Naknada prevoza na službenom putovanju – 10.121 dinar

🤝 Pomoći i davanja zaposlenima

  • Solidarna pomoć za slučaj bolesti, rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana porodice – 57.827 dinara
  • Poklon deci zaposlenih do 15 godina (Nova godina i Božić) – 14.457 dinara
  • Jubilarna nagrada zaposlenima – 28.912 dinara
  • Pomoć u slučaju smrti člana porodice zaposlenog – 101.194 dinara
  • Pomoć povodom rođenja deteta – neoporezivo do visine prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku RZS

💼 Osiguranje i penzija

  • Premije za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i doprinosi u dobrovoljni penzijski fond – 8.677 dinara

📚 Ostala neoporeziva primanja

  • Pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili penzionisanog zaposlenog – 101.194 dinara
  • Stipendije i studentski krediti – 44.325 dinara
  • Naknada za ishranu (hranarina) sportistima amaterima – 14.457 dinara
  • Naknade za rad u biračkim komisijama, odborima i na popisu – 7.763 dinara
  • Novčane pomoći fizičkim licima koja nisu zaposlena kod davaoca (bez protivusluge) – 19.209 dinara
  • Naknade troškova boravka učesnicima programa EU i drugih međunarodnih organizacija – 147.757 dinara
  • Pojedinačni dobici od igara na sreću – 147.757 dinara
  • Nagrade i slična davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a proističu iz rada ili doprinosa – 19.209 dinara

Obračun zarade i lične zarade od 1. januara 2026. – šta se menja?

Posted on by stefan

Obračun zarade od 1. januara 2026. – šta se menja?

Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana doneta je značajna novina koja direktno utiče na obračun zarada zaposlenih.

🔹 Povećava se neoporezivi iznos zarade
Neoporezivi deo zarade povećan je sa 28.423 dinara na 34.221 dinar mesečno.

📅 Primena nove olakšice
Novi neoporezivi iznos primenjuje se od 1. januara 2026. godine, dok je prvo naredno usklađivanje predviđeno za 2027. godinu.

Kakav je praktičan efekat?

  • Ako zaposleni ima ugovorenu bruto zaradu, povećanje neoporezivog iznosa znači:
    👉 veću neto platu za 579,80 dinara mesečno, bez dodatnog troška za poslodavca.
  • Ako zaposleni ima ugovorenu neto zaradu (što nije u skladu sa Zakonom o radu):
    👉 navedeni iznos predstavlja uštedu za poslodavca u istom iznosu – 579,80 dinara.

💡 Obračun je zasnovan na razlici neoporezivog iznosa od 5.798 dinara, na koji se primenjuje stopa poreza od 10%.

📌 Napomena:
Ova promena odnosi se na zarade koje su više od najniže osnovice doprinosa i niže od najviše osnovice doprinosa.

Obračun lične zarade preduzetnika od 1. januara 2026. godine

Od 1. januara 2026. godine stupaju na snagu važne izmene koje utiču na obračun lične zarade preduzetnika. Promene se odnose na:

  • ✔️ novi neoporezivi iznos zarade
  • ✔️ nove najniže i najviše osnovice doprinosa

🔹 Neoporezivi iznos zarade
Novi neoporezivi iznos iznosi 34.221 dinar mesečno i primenjuje se počev od obračuna za januar 2026. godine.

🔹 Osnovica za doprinose
Osnovicu doprinosa predstavlja mesečni iznos lične zarade preduzetnika, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (ZDOSO).
Važno je napomenuti da ova osnovica ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, bez obzira na visinu isplaćene lične zarade.

Ako lična zarada nije isplaćena na vreme

Ukoliko preduzetnik ne isplati ličnu zaradu do kraja meseca za prethodni mesec, u obavezi je da najkasnije do poslednjeg dana tekućeg meseca obračuna i uplati doprinose na najnižu mesečnu osnovicu.

Minimalna zarada ne važi za preduzetnike

Podsećamo da se na ličnu zaradu preduzetnika ne primenjuju pravila o minimalnoj zaradi, jer se ona odnose isključivo na zaposlene u radnom odnosu.
To znači da:

  • 👉 lična zarada preduzetnika može biti niža od minimalne zarade,
  • 👉 ali se doprinosi uvek plaćaju najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.

Koliki je neto iznos u 2026. godini?

Za preduzetnike koji nisu osigurani po drugom osnovu i koji utvrde bruto ličnu zaradu u visini najniže osnovice doprinosa,
➡️ neto lična zarada u 2026. godini iznosiće 31.609,80 dinara.

e-Bolovanje – Poslodavac: šta donosi novi zakon i koje su obaveze poslodavaca

Posted on by stefan

Službeni glasnik RS broj 109/2025, od 4. decembra 2025. godine, objavljen je Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju privremene sprečenosti za rad, kojim se uvodi softversko rešenje e-Bolovanje – Poslodavac.

Zakon je stupio na snagu 12. decembra 2025. godine, a primenjuje se od 1. januara 2026. godine, uz određene izuzetke kod pojedinih funkcionalnosti.

Podzakonski akti i tehnički detalji

Do 1. januara 2026. godine, Ministarstvo zdravlja i Kancelarija za eUpravu doneće podzakonski akt kojim će biti uređeno:

  • kako se pristupa i koristi sistem „e-Bolovanje – Poslodavac“,

  • povezivanje sa drugim informacionim sistemima,

  • sadržaj elektronskih obrazaca,

  • druga pitanja važna za elektronsku razmenu podataka.

Očekuje se da će tokom decembra biti sprovedene informativne aktivnosti za privredu i javni sektor.

1. Ko ima obavezu registracije?

Obavezu registracije i korišćenja sistema imaju svi poslodavci kod kojih zaposleni ostvaruju pravo na naknadu zarade po osnovu bolovanja, i to:

  • do 1. januara 2026. godine – pravna lica i preduzetnici,

  • do 1. januara 2027. godine – preduzetnici koji zapošljavaju jedno ili više lica (prelazni rok).

Poslodavcem se smatraju državni organi, ustanove, javni beležnici i izvršitelji, privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici.

Zakon se ne primenjuje na pripadnike BIA, profesionalna vojna lica i fizička lica koja zapošljavaju kućno pomoćno osoblje.

Za korišćenje sistema neophodno je da je poslodavac već registrovan na portalu eUprava, što je obaveza još od 2023. godine.

2. Šta omogućava sistem „e-Bolovanje – Poslodavac“?

Poslodavci će preko sistema moći da:

  • primaju potvrde i izveštaje o bolovanju,

  • podnose zahteve za obračun naknade zarade
    (od 1. aprila 2026. godine),

  • podnose prigovore i prate odluke lekarskih komisija
    (od 1. aprila 2026. godine),

  • prate status isplate naknada i izrađuju izveštaje.

3. Elektronska dokumenta – bez papira

Potvrde i izveštaji o privremenoj sprečenosti za rad izdaju se isključivo u elektronskom obliku i imaju snagu javne isprave.

U određenim slučajevima (kraj meseca, neprodužavanje bolovanja, promena isplatioca), izveštaji se generišu automatski, bez intervencije izabranog lekara.

Sva dokumenta se poslodavcu dostavljaju direktno kroz sistem „e-Bolovanje – Poslodavac“.

4. Kazne za nepoštovanje obaveza

Za nepristupanje i nekorišćenje sistema propisane su novčane kazne:

  • pravna lica: 50.000 – 200.000 dinara

  • preduzetnici: 10.000 – 50.000 dinara

  • odgovorna lica: 5.000 – 25.000 dinara

5. Šta prestaje da važi od 1. januara 2026?

Od ovog datuma prestaje obaveza zaposlenih da samostalno obaveštavaju poslodavca o oceni lekarske komisije, jer se sva komunikacija vodi elektronskim putem.

 

🔁 Povraćaj preplaćenih doprinosa: šta treba da znate ako ste premašili najvišu godišnju osnovicu

Posted on by stefan

🔁 Povraćaj preplaćenih doprinosa: šta treba da znate ako ste premašili najvišu godišnju osnovicu

Dešava se da tokom godine dođe do preplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, naročito kod lica sa višim primanjima ili više izvora prihoda. Zakon predviđa mogućnost povraćaja doprinosa plaćenih na osnovicu koja prelazi najvišu godišnju osnovicu, ali je važno znati ko ima pravo, kada i kako se povraćaj ostvaruje.

U nastavku donosimo pregled najvažnijih informacija 👇

❓ Ko se smatra obveznikom doprinosa?

Obveznici doprinosa su:

  • osiguranici (fizička lica obavezno osigurana po važećim propisima),

  • poslodavci, odnosno

  • drugi isplatioci prihoda, koji su dužni da obračunaju i plate doprinose – u svoje ime ili u korist osiguranika.

Drugim rečima, doprinosi se mogu plaćati direktno od strane osiguranika ili putem isplatioca prihoda.

📊 Najviša mesečna i godišnja osnovica doprinosa

🔹 Najviša mesečna osnovica predstavlja petostruki iznos prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema zvaničnim statističkim podacima.
🔹 Taj iznos svake godine objavljuje ministar finansija i primenjuje se od narednog meseca nakon objave.

Ako je propisana osnovica viša od ove granice, doprinosi se obračunavaju samo do iznosa najviše mesečne osnovice.

📌 Izuzetak: ovo ograničenje ne važi kod doprinosa po osnovu ugovorene naknade.

🔹 Najviša godišnja osnovica predstavlja zbir 12 najviših mesečnih osnovica i takođe se objavljuje jednom godišnje.

🧾 Kada nastaje pravo na povraćaj doprinosa?

Ako su doprinosi:

  • plaćeni na osnovicu veću od najviše godišnje osnovice,

  • bilo lično, bilo u ime i za račun osiguranika,

➡️ osiguranik ima pravo na povraćaj više plaćenog iznosa doprinosa.

Povraćaj se ostvaruje nakon isteka kalendarske godine, na osnovu podataka iz:

  • matične evidencije organizacije za PIO,

  • potvrda isplatilaca prihoda,

  • podataka Poreske uprave.

📝 Prvi korak: zahtev za uverenje o osnovici

Od 1. februara naredne godine, osiguranik može da podnese zahtev za izdavanje:
📄 Uverenja o osnovici na koju su plaćeni doprinosi

Zahtev se podnosi organizaciji za PIO kod koje se osiguranik vodi u evidenciji, i to prema:

  • sedištu poslodavca (zaposleni),

  • mestu obavljanja delatnosti ili prebivalištu (samostalna delatnost),

  • nadležnoj poreskoj upravi (poljoprivrednici).

⏱ Rok za izdavanje uverenja: 15 dana od dana podnošenja zahteva.

💰 Drugi korak: zahtev za povraćaj doprinosa

Na osnovu dobijenog uverenja, osiguranik podnosi:
📌 zahtev za povraćaj više plaćenog doprinosa
nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave, prema prebivalištu.

Uz zahtev se prilaže:

  • ✔️ uverenje PIO fonda,

  • ✔️ potvrda isplatioca prihoda (PPP-PO obrazac),

  • ✔️ podaci Poreske uprave o obračunatim doprinosima.

O pravu na povraćaj odlučuje se rešenjem Poreske uprave.

⚠️ Važna napomena

Iznos koji se osiguraniku isplati po osnovu povraćaja doprinosa:
📌 ulazi u oporezivi dohodak za potrebe godišnjeg poreza na dohodak građana.

Drugim rečima – povraćaj doprinosa može uticati na obavezu plaćanja godišnjeg poreza.

📚 Pravni osnov

Postupak je regulisan propisima iz oblasti:

  • poreza na dohodak građana,

  • doprinosa za obavezno socijalno osiguranje,

  • poreskog postupka i administracije.

🔎 Sve važeće propise moguće je pronaći na zvaničnoj internet stranici Poreske uprave.

 

📢 Nove izmene Uredbe o posebnim uslovima trgovine – šta se menja od 29. novembra 2025?

Posted on by stefan

📢 Nove izmene Uredbe o posebnim uslovima trgovine – šta se menja od 29. novembra 2025?

U „Službenom glasniku RS“, broj 106 od 28.11.2025. godine, objavljena je Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe.

📅 Izmene stupaju na snagu i primenjuju se od 29. novembra 2025. godine, a donose više važnih preciziranja i novih obaveza za trgovce na malo.

U nastavku donosimo pregled ključnih izmena 👇

✅ Ograničenje marže važi i za akcijske cene

🔹 Precizirano je da se maksimalna stopa marže od 20% u trgovini na malo primenjuje i na redovne i na akcijske cene.
➡️ Akcijske prodaje više ne mogu biti izuzetak kada je reč o ograničenju marže.

🍯 Izuzeci od ograničenja fakturne cene dobavljača

📌 Odredba prema kojoj fakturna cena dobavljača ne može biti viša od cene važeće na dan 1. avgusta 2025. godine više se ne primenjuje na sledeće proizvode:

  • čaj

  • smrznuto voće

  • med

ℹ️ Podsećamo da je ova obaveza ranije već ukinuta za: sveže voće i povrće, jaja, sveže meso i ribu, kafu i kakao.

📦 Naknade prema dobavljačima – važna preciziranja

🔸 Precizirano je da se ograničenje prema kojem ukupan iznos svih naknada koje trgovac na malo može fakturisati dobavljaču (do 10% neto iznosa) odnosi na svu robu, a ne samo na određene proizvode.

🔸 Najviši iznosi za:

  • logistički rabat,

  • naknadu za manjak robe ili otpis,

📉 ne mogu biti viši od onih koji su bili ugovoreni na dan 1. avgusta 2025. godine.
➡️ Time se napušta ranije pravilo (3% logistički rabat i 1% za manjak ili otpis).

🧊 Posebno pravilo za dobavljače sa zamrzivačima

Za dobavljače koji kod trgovca na malo imaju postavljene zamrzivače uvedeno je posebno ograničenje:

📌 Ukupan iznos svih naknada (procentualnih i fiksnih)
👉 ne sme preći 18% neto iznosa na fakturama.

📈 Veći dozvoljeni procenat za pojedine trgovce

Trgovci na malo koji na dan 1. avgusta 2025. godine nisu imali ugovorene naknade, uključujući:

  • logistički rabat

  • naknadu za manjak robe ili otpis

➡️ mogu u okviru marže uključiti do 14% (umesto dosadašnjih 10%).

✍️ Saglasnost dobavljača za brisanje proizvoda

❗ Brisanje proizvoda sa liste ugovorenih proizvoda ili značajno smanjenje poručenih količina
✔️ dozvoljeno je isključivo uz pisanu saglasnost dobavljača.

🌐 Nova obaveza objavljivanja cenovnika

Jedna od najvažnijih novina odnosi se na objavljivanje cenovnika:

📅 Trgovci na malo su dužni da cenovnike važeće na:

1. april, 1. avgust, 31. avgust i 1. septembar 2025. godine

📤 objave na Portalu otvorenih podataka, umesto da ih dostavljaju Ministarstvu trgovine svakog ponedeljka.

🗓️ Ova obaveza se primenjuje od 1. decembra 2025. godine.

📌 Cenovnici se objavljuju u CSV formatu, u skladu sa tehničkom specifikacijom Ministarstva trgovine.

ℹ️ Za trgovce na veliko – pravila ostaju nepromenjena.

💡 Zaključak:
Izmene Uredbe dodatno pooštravaju kontrolu marži i odnosa između trgovaca i dobavljača, uz značajan fokus na transparentnost i digitalno objavljivanje podataka.

Sistem elektronskih otpremnica – Praktični vodič kroz realne scenarije

Posted on by stefan

Elektronska otpremnica (eOtpremnica) je novi obavezni dokument koji prati robu tokom transporta, a kreira se i vodi kroz Centralni informacioni sistem, prema Zakonu o elektronskim otpremnicama (SG RS 94/2024).
Iako na prvi pogled kompleksan, sistem zapravo postaje vrlo logičan kada se prikaže kroz konkretne scenarije iz prakse.

U ovom blogu prolazimo kroz tri realna scenarija transporta robe sa pretovarom, uključujući i one neplanirane situacije koje se često dešavaju – kao što su kvar vozila i prevoz jedne pošiljke u više vozila.

1. Transport robe sa planiranim pretovarom (3 deonice)

U prvom scenariju pošiljalac zna sve detalje transporta unapred, uključujući i tri deonice:

  1. Beograd (Borča) → Beograd (Novi Beograd – terminal)

  2. Beograd (terminal) → Niš (pretovarni centar)

  3. Niš → Vranje (magacin)

Pošiljalac EnergoTehnology sam organizuje isporuku, pa se kao način otpreme bira „Sopstveni prevoz“, čak i kada se na jednoj od deonica koristi drugi prevoznik (npr. železnički).

📌 Kako se kreira eOtpremnica?

Prodavac u sistemu bira „Kreiraj otpremnicu“ i unosi:

  • Pošiljalac i primalac

  • Adresu otpreme (Borča) i krajnje odredište (Vranje)

  • Način otpreme – Sopstveni prevoz

  • Proizvode koji se šalju

  • Podatke o vozilu i vozaču

Ključni deo je unos svih faza vožnje:

Faza 1: Borča → Novi Beograd, terminal

Prevoznik: EnergoTehnology
Roba ide šleperom do terminala.

Faza 2: Novi Beograd → Niš

Prevoznik: Vagon Cargo
Pretovar u vagon i transport vozom.

Faza 3: Niš → Vranje

Prevoznik: EnergoTehnology
Isporuka do magacina kupca.

Sve tri faze unose se klikom na „Dodaj novu fazu vožnje“.

📌 Početak i kraj vožnje

Vožnju može pokrenuti:

  • vozač preko mobilne aplikacije (ako je eID povezan),

  • ili pošiljalac putem opcije „Početak vožnje“ uz skeniranu potpisanu otpremnicu.

Kupac u Vranju po prijemu potvrđuje „Fizički prijem“ i kreira ePrijemnicu.

2. Neplanirani pretovar zbog kvara vozila

Čest slučaj:
Na trećoj deonici (Niš → Vranje), kod Prokuplja, vozilo se pokvari.

Pošiljalac mora da:

  1. evidentira neplanirani pretovar,

  2. izmeni postojeću otpremnicu,

  3. doda novu fazu vožnje.

🔧 Kako izgleda postupak?

U otpremnici se bira opcija „Evidentiraj neplanirani pretovar“, pa se:

  • kao novo mesto isporuke treće deonice unosi Prokuplje (mesto kvara),

  • zatim se kreira nova faza vožnje:
    Prokuplje → Vranje

  • unosi se novi prevoznik (npr. drugi kombi koji dolazi po robu).

Sistem automatski beleži sve izmene u istoriji događaja (ko i kada je izvršio pretovar).

Nakon toga transport se normalno nastavlja, kupac vrši prijem i proces se završava kao i u scenariju 1.

3. Transport završava na mestu kvara – a dalje kreću nova vozila

Ovaj scenario se razlikuje od prethodnog po jednoj stvari:

👉 Roba se nastavlja prevoziti u više vozila (npr. dva kombija).

Po zakonu – pošiljku nije dozvoljeno deliti u jednoj otpremnici, pa je procedura sledeća:

Korak 1 – zatvaranje originalne otpremnice do mesta kvara

  • Pravi se neplanirani pretovar

  • Kao poslednje mesto isporuke unosi se Prokuplje

  • Treća deonica završava u mestu kvara

Korak 2 – kreiraju se dve nove otpremnice

Za svaki kombi po jedna nova eOtpremnica:

  • Pošiljalac: EnergoTehnology

  • Primalac: MarketPlus

  • Mesto otpreme: Prokuplje

  • Adresa odredišta: Vranje

  • Način otpreme: Prevoznik

Svaka nova otpremnica se šalje i prati kao potpuno nezavisna isporuka.

Kupac u Vranju potvrđuje prijem svake od njih zasebno, a zatim zatvara i originalnu otpremnicu.

4. Povrat robe (kratko uputstvo)

Povrat robe i povrat ambalaže funkcionišu kao bilo koja druga otpremnica.
Neke mogućnosti:

  • Povrat istim vozilom → ažurira se postojeća otpremnica

  • Naknadni povrat → kreira se nova otpremnica

  • Ambalaža se unosi kao regularna stavka (šifra, naziv, JM, količina)

Zaključak

Sistem eOtpremnica deluje zahtevno dok se ne savlada logika faza vožnje i pretovara.
Kada se sagledaju ovi realni scenariji, postaje jasno:

✔ Jedna pošiljka = jedna otpremnica, sve dok ne mora u više vozila
✔ Svaki pretovar se uredno evidentira (planirani ili neplanirani)
✔ Kvar vozila se rešava ažuriranjem faza ili kreiranjem novih otpremnica
✔ Primalac zatvara proces kreiranjem ePrijemnice

Izvor: Ministarstvo finansija, novembar 2025.

link do originalnog teksta Ministarstva finansija:

https://eotpremnica.efaktura.gov.rs/vest/5713/prakticni-primeri-postupanja-u-sistemu-eotpremnica.php

📢 Elektronske menice stižu 1. decembra 2025: Šta donosi novi sistem NBS?

Posted on by stefan

Narodna banka Srbije zvanično uvodi ✔️ Centralni registar elektronskih menica (CReM) od 1. decembra 2025. godine.
Time prvi put dobijamo mogućnost korišćenja elektronskih menica, dok su se do sada koristile isključivo u papirnoj formi.

Ovo predstavlja velik korak ka digitalizaciji finansijskog sistema i donosi brže, sigurnije i efikasnije poslovanje.

💡 Šta su elektronske menice i kako funkcionišu?

Elektronske menice su digitalna verzija postojeće menice i omogućavaju:

  • ✔️ elektronsko kreiranje, izdavanje, prenos i brisanje,

  • ✔️ potpisivanje kvalifikovanim elektronskim potpisom (ConsentID),

  • ✔️ potpuno digitalan postupak bez papira i odlaska u banku,

  • ✔️ bezbedno čuvanje svih podataka u Centralnom registru.

Sve radnje se obavljaju kroz aplikacije elektronskog ili mobilnog bankarstva — jednostavno, brzo i potpuno elektronski.

📌 Prednosti za privredu i građane

1️⃣ Niži troškovi

👉 Naknade za elektronske menice biće niže od postojećih naknada za papirne menice.

2️⃣ Ušteda vremena i jednostavnije poslovanje

👉 Sve se završava digitalno — bez odlazaka u banku, bez formulara i čekanja.

3️⃣ Veća pravna sigurnost

👉 CReM ima status javne knjige, što donosi:

  • ✔️ transparentnost,

  • ✔️ pouzdanost,

  • ✔️ veću pravnu sigurnost za sve učesnike.

4️⃣ Pravna snaga u postupcima

👉 Za sud i izvršenje koristi se izvod iz CReM-a, kao javna i verodostojna isprava NBS.

📅 Kada ko dobija pristup elektronskim menicama?

  • ✔️ Od 1. decembra 2025. – privredna društva i preduzetnici
    Banke su obavezne da im omoguće korišćenje e-menica.

  • ✔️ Od kraja novembra 2026. – građani
    Time se kompletira potpuna digitalizacija meničnih procesa.

👉 Klijenti i dalje mogu birati između elektronske i papirne menice — banke moraju poštovati izbor.

📄 Šta je usvojila NBS?

NBS je donela:

  • ➤ Odluku o vođenju Registra menica i ovlašćenja,

  • ➤ izmene odluka o prinudnoj naplati,

  • ➤ jedinstvenu tarifu naknada NBS.

Ove odluke stvaraju pravni okvir za digitalno izdavanje i upravljanje menicama.

🏁 Zaključak

Uvođenje CReM-a donosi:

  • ✔️ niže troškove,

  • ✔️ brže procesiranje,

  • ✔️ uklanjanje papirologije,

  • ✔️ veću pravnu sigurnost,

  • ✔️ potpunu digitalizaciju bankarskih procesa vezanih za menice.

Narodna banka Srbije ovim projektom potvrđuje svoju posvećenost modernizaciji i sigurnosti finansijskog sistema — uz jasne koristi za privredu i građane.

.

📌 Poreski tretman napojnica dobijenih preko digitalnih platformi

Posted on by stefan

Ministarstvo finansija objavilo je važno pojašnjenje o tome kako se oporezuju napojnice koje fizička lica dobijaju putem digitalnih platformi – npr. preko QR koda, POS terminala ili aplikacija koje omogućavaju ostavljanje bakšiša zaposlenima u ugostiteljstvu.
Ovo je posebno važno za restorane, hotele, barove, kafeterije i sve firme koje koriste savremene načine za prikupljanje napojnica.

💡 Ključne informacije

🧾 1. Napojnica je oporeziv prihod – “drugi prihod”

Napojnice koje zaposleni prime direktno od fizičkih lica putem platforme smatraju se oporezivim prihodom prema čl. 85. i 86. Zakona o porezu na dohodak građana.
➡️ To znači da nisu oslobođene poreza, niti se smatraju zaradom isplaćenom od strane poslodavca.

💳 2. Način isplate (QR kod / POS terminal) ne menja poreski tretman

Bez obzira da li je napojnica ostavljena skeniranjem QR koda ili na POS terminalu:

  • novac ide direktno zaposlenom,

  • ugostiteljski objekat ne učestvuje u transakciji,

  • poreski obveznik je zaposleni – primalac napojnice.

🧍‍♂️ 3. Zaposleni je dužan da se samooporezuje

Pošto lice koje daje napojnicu nije obveznik obračuna poreza po odbitku, zaposleni je dužan da sam obračuna i plati porez kao “drugi prihod”.

Obavezno je:
📅 u roku od 30 dana od prijema napojnice
📌 podneti prijavu PP OPO
💰 uplatiti 20% poreza (na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova)

🤝 4. Mogućnost angažovanja poreskog punomoćnika

Zaposleni može ovlastiti poreskog punomoćnika (fizičko ili pravno lice – rezidenta), koji će u njegovo ime:

  • podnositi PP OPO prijavu,

  • primati poreska rešenja,

  • plaćati porez.

Ovo je praktično rešenje za zaposlene u ugostiteljstvu koji često dobijaju više manjih uplata tokom meseca.

🏁 Zaključak

Napojnice primljene preko digitalnih platformi nisu neoporezive, već predstavljaju “druge prihode” koji se prijavljuju i oporezuju samooporezivanjem.
Ukoliko vaši zaposleni koriste ovakve platforme, preporuka je da ih informišete o obavezama kako bi izbegli moguće kazne i zatezne kamate.

Pregled privatnosti

Ova web lokacija koristi kolačiće kako bismo vam pružili najbolje korisničko iskustvo. Podaci o kolačićima se čuvaju u vašem pregledaču i obavljaju funkcije kao što su prepoznavanje kada se vratite na našu web stranicu i pomažete našem timu da razume koji su delovi web stranice najinteresantniji i najkorisniji.

Možete prilagoditi sve postavke kolačića navigacijom jezičaka sa leve strane.