Knjigovodstvena agencija Novi Sad

  • 021/557-539
  • office@trgoservis.com

Knjigovodstvena agencija Novi Sad

Ознака: #trgoservis

Olakšice za zapošljavanje novih radnika kod mikro i malih poslodavaca

Posted on by stefan

Mikro i mala pravna lica, kao i preduzetnici (uključujući paušalce i preduzetnike poljoprivrednike), mogu ostvariti značajne poreske olakšice prilikom zapošljavanja novih radnika. Ove olakšice su propisane Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

📌 U čemu se sastoji olakšica?
Poslodavci mogu ostvariti povraćaj dela plaćenog poreza i doprinosa na zarade novozaposlenih radnika. Povraćaj se odnosi na zarade isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2026. godine, a procenat povraćaja zavisi od broja novozaposlenih.

Za mikro i male poslodavce predviđena je posebno povoljna mera – povraćaj čak 75% plaćenog poreza i doprinosa za novozaposlene radnike, pod uslovom da su ispunjeni zakonski kriterijumi.

👤 Ko se smatra novozaposlenim licem?
Novozaposlenim licem smatra se osoba:
✔ sa kojom je zaključen ugovor o radu
✔ koja je prijavljena na obavezno socijalno osiguranje (CROSO)
✔ koja je pre zaposlenja bila prijavljena na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje najmanje 6 meseci (za pripravnike najmanje 3 meseca)

📍 Od 1. januara 2026. godine, ovaj uslov evidencije kod NSZ ne primenjuje se na nezaposlene do 30 godina koji su uključeni u program „Garancija za mlade“.

⚠️ Novozaposlenim licem ne smatra se lice koje je ranije bilo zaposleno kod povezanog poslodavca, odnosno kod poslodavca koji ima kontrolu ili značajan uticaj na poslovanje.

📋 Koji su osnovni uslovi za ostvarivanje olakšice?
Da bi poslodavac ostvario pravo na povraćaj dela poreza i doprinosa, potrebno je da:

✔ bude mikro ili malo pravno lice ili preduzetnik
✔ zapošljavanjem novih radnika poveća broj zaposlenih najmanje za dva u odnosu na stanje od 31. oktobra 2015. godine
✔ uredno podnosi poreske prijave PPP-PD
✔ redovno plati obračunate poreze i doprinose

Važno je napomenuti da pravo na povraćaj za jednog novozaposlenog radnika postoji tek nakon zapošljavanja drugog novog radnika.

🚫 Ko nema pravo na olakšicu?
Pravo na povraćaj ne mogu ostvariti:
❌ poslodavci koji za isto lice koriste druge subvencije ili podsticaje
❌ državni organi, javna preduzeća, javne službe i budžetski korisnici

💻 Kako se ostvaruje povraćaj?
Postupak se sprovodi elektronski:

1️⃣ Poslodavac podnosi poresku prijavu PPP-PD
2️⃣ Plaća obračunate poreze i doprinose
3️⃣ Podnosi Zahtev za povraćaj (obrazac PPD) putem portala ePorezi

Uz zahtev se prilaže odgovarajuća dokumentacija, između ostalog:
📄 potvrda CROSO o broju zaposlenih
📄 potvrda NSZ o statusu nezaposlenog lica (pri prvom zahtevu)

📅 Rok za povraćaj
Poreska uprava vrši povraćaj u roku od 15 dana od podnošenja zahteva.

🔎 Ova mera predstavlja značajan podsticaj za male privrednike da povećaju broj zaposlenih i smanje troškove rada kroz povraćaj dela poreza i doprinosa.

Potvrda o rezidentnosti – šta je, kako se dobija i kada je potrebna

Posted on by stefan

📄 Potvrda o rezidentnosti – šta je, kako se dobija i kada je potrebna

Potvrda o rezidentnosti je javna isprava kojom primalac prihoda dokazuje da je rezident Republike Srbije ili druge države koja ima potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Srbijom.

Ova potvrda se koristi kao dokaz na osnovu koga se mogu primeniti odredbe međunarodnog ugovora prilikom oporezivanja prihoda.

🧾 Vrste potvrda o rezidentnosti

Postoje dve osnovne vrste potvrda:

📌 POR-1
Potvrda kojom se kod inostranog isplatioca prihoda dokazuje status rezidenta Republike Srbije.
Ovu potvrdu izdaje Poreska uprava Republike Srbije.

📌 POR-2
Potvrda kojom nerezident dokazuje status rezidenta druge države kod domaćeg isplatioca prihoda u Srbiji.
Izdaje je nadležni organ države sa kojom Srbija ima potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Potvrda može biti izdata i na obrascu koji propisuje nadležni organ te države, a ne nužno na obrascu POR-2.

🏢 POR-1 – potvrda o rezidentnosti Republike Srbije

⏱ Rok za izdavanje

Potvrdu POR-1 izdaje nadležna filijala Poreske uprave prema mestu prebivališta ili sedišta podnosioca zahteva.

📅 Rok za izdavanje: 8 dana od prijema zahteva

Potvrda se može izdati za:

  • tekuću godinu

  • jednu ili više prethodnih godina

Izdaje se na:

  • srpsko-engleskom ili

  • srpsko-francuskom jeziku.

📝 Kako se podnosi zahtev

Zahtev za izdavanje potvrde može se podneti:

📬 poštom
🏢 na pisarnici nadležne filijale Poreske uprave
💻 elektronskim putem na adresu za prijem elektronskih podnesaka.

Zahtev se podnosi u slobodnoj formi, ali mora da sadrži sledeće podatke:

  • ime i prezime ili naziv podnosioca

  • adresu prebivališta / boravišta / sedišta

  • potpis podnosioca zahteva

  • napomenu da je potvrda potrebna radi primene ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja

  • naziv države za koju se potvrda traži

  • godinu na koju se potvrda odnosi

  • datum podnošenja zahteva.

📑 Dokumentacija uz zahtev

Dokumentacija zavisi od toga ko podnosi zahtev.

👤 Domaće fizičko lice

Potrebno je priložiti:

  • potvrdu o prebivalištu (MUP)

  • dokaz o uplati republičke administrativne takse

Ako se novi zahtev podnosi u roku kraćem od šest meseci, moguće je priložiti kopiju prethodne potvrde o prebivalištu.

🏢 Pravno lice ili preduzetnik

Potrebno je priložiti:

  • dokaz o uplati republičke administrativne takse.

🌍 Strano fizičko lice

Strani državljani dostavljaju širu dokumentaciju, između ostalog:

  • overenu kopiju putne isprave

  • odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Srbiji

  • potvrdu o prijavi boravišta

  • ugovor o radu ili ugovor o upućivanju na rad u Srbiju

  • dokaz o vlasništvu ili pravu korišćenja stana ili kuće

  • dokaz o uplati administrativne takse.

U pojedinim slučajevima Poreska uprava može zatražiti i dodatne dokaze.

💳 Administrativna taksa

Za izdavanje potvrde o rezidentnosti plaća se republička administrativna taksa:

💰 2.270 dinara – fizička lica
💰 6.210 dinara – pravna lica i preduzetnici

Uplata se vrši na račun:

  • 840-742221843-57

  • model: 97

  • poziv na broj: 1302110522

🌐 POR-2 – potvrda o rezidentnosti druge države

Kada nerezident ostvaruje prihod u Srbiji, on domaćem isplatiocu dostavlja potvrdu o rezidentnosti koju izdaje njegova država.

Ova potvrda može biti:

📄 obrazac POR-2, ili
📄 obrazac koji propisuje nadležni organ te države.

⚠️ Važno:
Ako domaći isplatilac u trenutku isplate nema potvrdu o rezidentnosti, ne može primeniti odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i dužan je da obračuna porez prema domaćim propisima.

📌 Izvor: Poreska uprava Republike Srbije (februar 2026).

Gotovina od prodaje robe koju osnivač zadrži za sebe = oporezivi prihod od kapitala

Posted on by stefan

Prema mišljenju Ministarstva finansija (br. 2756965/2025 od 24.10.2025), novčana sredstva u gotovini koja osnivač i direktor privrednog društva zadrži za sebe, umesto da ih uplati na poslovni račun, predstavljaju prihod od kapitala i podležu oporezivanju.

Činjenično stanje

U konkretnom slučaju, fizičko lice je:

  • osnivač i direktor d.o.o. sa 100% vlasništva,
  • društvo se bavi uvozom i prodajom polovnih motornih vozila,
  • kupcima je omogućeno plaćanje bezgotovinski ili gotovinom,
  • u periodu 2019–2022. godine nisu zaključivani ugovori o kupoprodaji, već su izdavane fakture sa rokom plaćanja do 90 dana,
  • nije bilo pokušaja naplate potraživanja (opomene, tužbe, izvršenja),
  • gotovina primljena od kupaca nije uplaćivana na račun društva, već ju je osnivač zadržavao.

U knjigovodstvu je gotovina evidentirana na prelaznom računu „pazar“, a zatim preknjižavana na konto ostalih potraživanja, pri čemu je dug ostajao nenaplaćen i iskazivan u bilansima.

Stav Ministarstva finansija

Ministarstvo finansija smatra da se u ovom slučaju radi o uzimanju imovine privrednog društva za lične potrebe osnivača, što se prema Zakonu o porezu na dohodak građana smatra prihodom od kapitala.

Drugim rečima – iako novac formalno potiče od prodaje robe društva, onog trenutka kada ga osnivač zadrži za sebe, nastaje lični prihod koji podleže oporezivanju.

Kako se oporezuje ovaj prihod?

Prema zakonu:

  • obveznik poreza je fizičko lice (osnivač),
  • oporezivi prihod je ceo iznos zadržane gotovine,
  • poreska stopa iznosi 15%,
  • porez se plaća po odbitku kada isplatilac postoji, a u ovakvim situacijama Poreska uprava može utvrditi obavezu naknadno.

Kako Poreska uprava dokazuje prihod?

U poreskom postupku mogu se koristiti sva dokazna sredstva, uključujući:

  • poslovne knjige i evidencije,
  • poreske prijave i bilanse,
  • fakture i poslovnu dokumentaciju,
  • podatke banaka i trećih lica,
  • iskaze svedoka,
  • nalaze veštaka i druga sredstva dokazivanja.

Drugim rečima, čak i ako novac formalno nije isplaćen kao dividenda ili zarada, činjenica da je osnivač koristio sredstva društva za lične potrebe dovoljna je da nastane poreska obaveza.

Zaključak

Ako osnivač i direktor d.o.o. zadržava gotovinu od prodaje robe za sebe, bez evidentiranja kroz poslovni račun i bez pravnog osnova, taj iznos se smatra ličnim prihodom od kapitala i oporezuje se po stopi od 15%.

Ovo mišljenje Ministarstva finansija jasno potvrđuje stav poreskih organa:
imovina društva nije lična imovina osnivača, bez obzira na vlasnički udeo.

Datum dospeća pada u subotu – da li se obračunava zatezna kamata?

Posted on by stefan

Ako je faktura dospela na naplatu u subotu, a obaveza je izmirena u ponedeljak, da li postoji osnov za obračun zatezne kamate?

Prema važećim propisima – postoji.

Zakon o zateznoj kamati ne pravi razliku između radnih i neradnih dana. Kašnjenje se posmatra isključivo kroz kalendarske dane. To znači da se kašnjenje računa od prvog dana nakon dospeća, bez obzira da li taj dan pada u subotu, nedelju ili praznik.

Zakon jasno propisuje da dužnik koji zakasni sa izmirenjem novčane obaveze, pored glavnice, duguje i zateznu kamatu sve do dana konačne isplate. Takođe, zatezna kamata se obračunava za svaki kalendarski dan u periodu kašnjenja, uključujući i neradne dane.

Obračunski period obuhvata vreme od prvog dana kašnjenja pa zaključno sa danom kada je dug u potpunosti izmiren.

Iako se u poslovnoj praksi često dešava da poverioci ne obračunavaju kamatu u ovakvim situacijama, važno je znati da zakonski osnov za njen obračun ipak postoji.

Zaključak:
Ako faktura dospeva u subotu, a plaćanje se izvrši u ponedeljak, formalno gledano postoji zakonski osnov za obračun zatezne kamate za dane kašnjenja.

Porez po odbitku plaćen u inostranstvu i pravo na poreski kredit u Srbiji

Posted on by stefan
 

Kada inostrani kupac, u skladu sa propisima svoje države, prilikom plaćanja usluga zadrži i uplati porez po odbitku (Withholding Tax – WHT), postavlja se pitanje na koji način domaći dobavljač može da tretira taj porez u Srbiji.

Ovakve situacije su česte kod pružanja usluga klijentima iz zemalja koje primenjuju WHT na isplate nerezidentima. Na primer, određene države primenjuju stope od 10% ili 5% i o uplati izdaju sertifikat o zadržanom porezu.

Ugovorni odnos je polazna tačka

Način na koji će transakcija biti fakturisana i plaćena prvenstveno zavisi od ugovora između kupca i dobavljača. Cena može biti ugovorena kao:

  • neto iznos koji dobavljač treba da primi, bez obzira na obavezu kupca da plati porez po odbitku u svojoj zemlji, ili
  • bruto iznos, pri čemu kupac plaćanje vrši umanjeno za iznos poreza po odbitku koji uplaćuje lokalnim poreskim organima.

Ova razlika je važna i za računovodstveni i za poreski tretman u Srbiji.

Ne postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja – ali to ne sprečava poreski kredit

Sa pojedinim državama Srbija nema zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Međutim, to ne znači da domaće pravno lice ne može da koristi određene poreske mehanizme u Srbiji.

U ovim slučajevima relevantna je odredba člana 53a Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koja omogućava korišćenje poreskog kredita po osnovu poreza plaćenog u inostranstvu putem poreza po odbitku.

Kako se ostvaruje pravo na poreski kredit

Da bi domaće pravno lice iskoristilo pravo na poreski kredit:

  1. Potrebno je izvršiti usklađivanje prihoda u poreskom bilansu za iznos poreza po odbitku koji je kupac platio u inostranstvu (odnosno za iznos za koji je faktura realno manje naplaćena).
  2. Poreski kredit je ograničen – maksimalno umanjenje poreza utvrđuje se prema zakonskoj formuli i u praksi je često niže od stvarno plaćenog WHT-a.
  3. Obavezna je odgovarajuća dokumentacija, pre svega sertifikat o plaćenom porezu u inostranstvu, kao i propisani domaći obrasci (IPD-1 i prateći aneks), u skladu sa pravilnikom koji uređuje poreski bilans.

Poreski efekat – zašto je ovo važno

Ako se pravo na poreski kredit iskoristi, domaće društvo:

  • prikazuje veću poresku osnovicu (jer se prihod “bruto” usklađuje),
  • ali istovremeno ostvaruje umanjenje obračunatog poreza po osnovu kredita.

Ako se poreski kredit ne koristi, tada je poreska osnovica manja (jer je prihod realno naplaćen u manjem iznosu), ali nema prava na umanjenje poreza po tom osnovu. U zavisnosti od konkretnih iznosa i ograničenja, poreski kredit može biti povoljnija opcija – ali ne uvek u punom iznosu plaćenog inostranog poreza.

Zaključak

Porez po odbitku koji je inostrani kupac platio u svojoj državi može imati poreski značaj u Srbiji, kroz mehanizam poreskog kredita. Ipak, pravo na kredit je:

  • uslovljeno odgovarajućom dokumentacijom,
  • ograničeno zakonskim procentima,
  • i zahteva pravilno poresko i računovodstveno evidentiranje.

Zbog toga je preporučljivo da se svaka ovakva situacija analizira pojedinačno, pre podnošenja poreskog bilansa i prijave poreza na dobit.

 

Neoporezivi iznosi za isplate od 1. februara 2026. godine

Posted on by stefan

Usklađeni dinarski neoporezivi iznosi propisani Zakonom o porezu na dohodak građana primenjuju se na isplate u periodu od 1. februara 2026. do 31. januara 2027. godine.

U nastavku je pregled najvažnijih neoporezivih iznosa:

👔 Zarade i naknade zaposlenima

  • Neoporezivi iznos zarade (član 15a) – 34.221 dinar
    Napomena: iznos je isti kao od 1. januara 2026. godine, nema dodatnog usklađivanja.
  • Prevoz za dolazak i odlazak sa rada (dokumentovani troškovi) – 5.782 dinara
  • Dnevnica za službeno putovanje u zemlji – 3.471 dinar
  • Naknada prevoza na službenom putovanju – 10.121 dinar

🤝 Pomoći i davanja zaposlenima

  • Solidarna pomoć za slučaj bolesti, rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana porodice – 57.827 dinara
  • Poklon deci zaposlenih do 15 godina (Nova godina i Božić) – 14.457 dinara
  • Jubilarna nagrada zaposlenima – 28.912 dinara
  • Pomoć u slučaju smrti člana porodice zaposlenog – 101.194 dinara
  • Pomoć povodom rođenja deteta – neoporezivo do visine prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku RZS

💼 Osiguranje i penzija

  • Premije za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i doprinosi u dobrovoljni penzijski fond – 8.677 dinara

📚 Ostala neoporeziva primanja

  • Pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili penzionisanog zaposlenog – 101.194 dinara
  • Stipendije i studentski krediti – 44.325 dinara
  • Naknada za ishranu (hranarina) sportistima amaterima – 14.457 dinara
  • Naknade za rad u biračkim komisijama, odborima i na popisu – 7.763 dinara
  • Novčane pomoći fizičkim licima koja nisu zaposlena kod davaoca (bez protivusluge) – 19.209 dinara
  • Naknade troškova boravka učesnicima programa EU i drugih međunarodnih organizacija – 147.757 dinara
  • Pojedinačni dobici od igara na sreću – 147.757 dinara
  • Nagrade i slična davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a proističu iz rada ili doprinosa – 19.209 dinara

Obračun zarade i lične zarade od 1. januara 2026. – šta se menja?

Posted on by stefan

Obračun zarade od 1. januara 2026. – šta se menja?

Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana doneta je značajna novina koja direktno utiče na obračun zarada zaposlenih.

🔹 Povećava se neoporezivi iznos zarade
Neoporezivi deo zarade povećan je sa 28.423 dinara na 34.221 dinar mesečno.

📅 Primena nove olakšice
Novi neoporezivi iznos primenjuje se od 1. januara 2026. godine, dok je prvo naredno usklađivanje predviđeno za 2027. godinu.

Kakav je praktičan efekat?

  • Ako zaposleni ima ugovorenu bruto zaradu, povećanje neoporezivog iznosa znači:
    👉 veću neto platu za 579,80 dinara mesečno, bez dodatnog troška za poslodavca.
  • Ako zaposleni ima ugovorenu neto zaradu (što nije u skladu sa Zakonom o radu):
    👉 navedeni iznos predstavlja uštedu za poslodavca u istom iznosu – 579,80 dinara.

💡 Obračun je zasnovan na razlici neoporezivog iznosa od 5.798 dinara, na koji se primenjuje stopa poreza od 10%.

📌 Napomena:
Ova promena odnosi se na zarade koje su više od najniže osnovice doprinosa i niže od najviše osnovice doprinosa.

Obračun lične zarade preduzetnika od 1. januara 2026. godine

Od 1. januara 2026. godine stupaju na snagu važne izmene koje utiču na obračun lične zarade preduzetnika. Promene se odnose na:

  • ✔️ novi neoporezivi iznos zarade
  • ✔️ nove najniže i najviše osnovice doprinosa

🔹 Neoporezivi iznos zarade
Novi neoporezivi iznos iznosi 34.221 dinar mesečno i primenjuje se počev od obračuna za januar 2026. godine.

🔹 Osnovica za doprinose
Osnovicu doprinosa predstavlja mesečni iznos lične zarade preduzetnika, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (ZDOSO).
Važno je napomenuti da ova osnovica ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, bez obzira na visinu isplaćene lične zarade.

Ako lična zarada nije isplaćena na vreme

Ukoliko preduzetnik ne isplati ličnu zaradu do kraja meseca za prethodni mesec, u obavezi je da najkasnije do poslednjeg dana tekućeg meseca obračuna i uplati doprinose na najnižu mesečnu osnovicu.

Minimalna zarada ne važi za preduzetnike

Podsećamo da se na ličnu zaradu preduzetnika ne primenjuju pravila o minimalnoj zaradi, jer se ona odnose isključivo na zaposlene u radnom odnosu.
To znači da:

  • 👉 lična zarada preduzetnika može biti niža od minimalne zarade,
  • 👉 ali se doprinosi uvek plaćaju najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.

Koliki je neto iznos u 2026. godini?

Za preduzetnike koji nisu osigurani po drugom osnovu i koji utvrde bruto ličnu zaradu u visini najniže osnovice doprinosa,
➡️ neto lična zarada u 2026. godini iznosiće 31.609,80 dinara.

e-Bolovanje – Poslodavac: šta donosi novi zakon i koje su obaveze poslodavaca

Posted on by stefan

Službeni glasnik RS broj 109/2025, od 4. decembra 2025. godine, objavljen je Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju privremene sprečenosti za rad, kojim se uvodi softversko rešenje e-Bolovanje – Poslodavac.

Zakon je stupio na snagu 12. decembra 2025. godine, a primenjuje se od 1. januara 2026. godine, uz određene izuzetke kod pojedinih funkcionalnosti.

Podzakonski akti i tehnički detalji

Do 1. januara 2026. godine, Ministarstvo zdravlja i Kancelarija za eUpravu doneće podzakonski akt kojim će biti uređeno:

  • kako se pristupa i koristi sistem „e-Bolovanje – Poslodavac“,

  • povezivanje sa drugim informacionim sistemima,

  • sadržaj elektronskih obrazaca,

  • druga pitanja važna za elektronsku razmenu podataka.

Očekuje se da će tokom decembra biti sprovedene informativne aktivnosti za privredu i javni sektor.

1. Ko ima obavezu registracije?

Obavezu registracije i korišćenja sistema imaju svi poslodavci kod kojih zaposleni ostvaruju pravo na naknadu zarade po osnovu bolovanja, i to:

  • do 1. januara 2026. godine – pravna lica i preduzetnici,

  • do 1. januara 2027. godine – preduzetnici koji zapošljavaju jedno ili više lica (prelazni rok).

Poslodavcem se smatraju državni organi, ustanove, javni beležnici i izvršitelji, privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici.

Zakon se ne primenjuje na pripadnike BIA, profesionalna vojna lica i fizička lica koja zapošljavaju kućno pomoćno osoblje.

Za korišćenje sistema neophodno je da je poslodavac već registrovan na portalu eUprava, što je obaveza još od 2023. godine.

2. Šta omogućava sistem „e-Bolovanje – Poslodavac“?

Poslodavci će preko sistema moći da:

  • primaju potvrde i izveštaje o bolovanju,

  • podnose zahteve za obračun naknade zarade
    (od 1. aprila 2026. godine),

  • podnose prigovore i prate odluke lekarskih komisija
    (od 1. aprila 2026. godine),

  • prate status isplate naknada i izrađuju izveštaje.

3. Elektronska dokumenta – bez papira

Potvrde i izveštaji o privremenoj sprečenosti za rad izdaju se isključivo u elektronskom obliku i imaju snagu javne isprave.

U određenim slučajevima (kraj meseca, neprodužavanje bolovanja, promena isplatioca), izveštaji se generišu automatski, bez intervencije izabranog lekara.

Sva dokumenta se poslodavcu dostavljaju direktno kroz sistem „e-Bolovanje – Poslodavac“.

4. Kazne za nepoštovanje obaveza

Za nepristupanje i nekorišćenje sistema propisane su novčane kazne:

  • pravna lica: 50.000 – 200.000 dinara

  • preduzetnici: 10.000 – 50.000 dinara

  • odgovorna lica: 5.000 – 25.000 dinara

5. Šta prestaje da važi od 1. januara 2026?

Od ovog datuma prestaje obaveza zaposlenih da samostalno obaveštavaju poslodavca o oceni lekarske komisije, jer se sva komunikacija vodi elektronskim putem.

 

🔁 Povraćaj preplaćenih doprinosa: šta treba da znate ako ste premašili najvišu godišnju osnovicu

Posted on by stefan

🔁 Povraćaj preplaćenih doprinosa: šta treba da znate ako ste premašili najvišu godišnju osnovicu

Dešava se da tokom godine dođe do preplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, naročito kod lica sa višim primanjima ili više izvora prihoda. Zakon predviđa mogućnost povraćaja doprinosa plaćenih na osnovicu koja prelazi najvišu godišnju osnovicu, ali je važno znati ko ima pravo, kada i kako se povraćaj ostvaruje.

U nastavku donosimo pregled najvažnijih informacija 👇

❓ Ko se smatra obveznikom doprinosa?

Obveznici doprinosa su:

  • osiguranici (fizička lica obavezno osigurana po važećim propisima),

  • poslodavci, odnosno

  • drugi isplatioci prihoda, koji su dužni da obračunaju i plate doprinose – u svoje ime ili u korist osiguranika.

Drugim rečima, doprinosi se mogu plaćati direktno od strane osiguranika ili putem isplatioca prihoda.

📊 Najviša mesečna i godišnja osnovica doprinosa

🔹 Najviša mesečna osnovica predstavlja petostruki iznos prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema zvaničnim statističkim podacima.
🔹 Taj iznos svake godine objavljuje ministar finansija i primenjuje se od narednog meseca nakon objave.

Ako je propisana osnovica viša od ove granice, doprinosi se obračunavaju samo do iznosa najviše mesečne osnovice.

📌 Izuzetak: ovo ograničenje ne važi kod doprinosa po osnovu ugovorene naknade.

🔹 Najviša godišnja osnovica predstavlja zbir 12 najviših mesečnih osnovica i takođe se objavljuje jednom godišnje.

🧾 Kada nastaje pravo na povraćaj doprinosa?

Ako su doprinosi:

  • plaćeni na osnovicu veću od najviše godišnje osnovice,

  • bilo lično, bilo u ime i za račun osiguranika,

➡️ osiguranik ima pravo na povraćaj više plaćenog iznosa doprinosa.

Povraćaj se ostvaruje nakon isteka kalendarske godine, na osnovu podataka iz:

  • matične evidencije organizacije za PIO,

  • potvrda isplatilaca prihoda,

  • podataka Poreske uprave.

📝 Prvi korak: zahtev za uverenje o osnovici

Od 1. februara naredne godine, osiguranik može da podnese zahtev za izdavanje:
📄 Uverenja o osnovici na koju su plaćeni doprinosi

Zahtev se podnosi organizaciji za PIO kod koje se osiguranik vodi u evidenciji, i to prema:

  • sedištu poslodavca (zaposleni),

  • mestu obavljanja delatnosti ili prebivalištu (samostalna delatnost),

  • nadležnoj poreskoj upravi (poljoprivrednici).

⏱ Rok za izdavanje uverenja: 15 dana od dana podnošenja zahteva.

💰 Drugi korak: zahtev za povraćaj doprinosa

Na osnovu dobijenog uverenja, osiguranik podnosi:
📌 zahtev za povraćaj više plaćenog doprinosa
nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave, prema prebivalištu.

Uz zahtev se prilaže:

  • ✔️ uverenje PIO fonda,

  • ✔️ potvrda isplatioca prihoda (PPP-PO obrazac),

  • ✔️ podaci Poreske uprave o obračunatim doprinosima.

O pravu na povraćaj odlučuje se rešenjem Poreske uprave.

⚠️ Važna napomena

Iznos koji se osiguraniku isplati po osnovu povraćaja doprinosa:
📌 ulazi u oporezivi dohodak za potrebe godišnjeg poreza na dohodak građana.

Drugim rečima – povraćaj doprinosa može uticati na obavezu plaćanja godišnjeg poreza.

📚 Pravni osnov

Postupak je regulisan propisima iz oblasti:

  • poreza na dohodak građana,

  • doprinosa za obavezno socijalno osiguranje,

  • poreskog postupka i administracije.

🔎 Sve važeće propise moguće je pronaći na zvaničnoj internet stranici Poreske uprave.

 

📢 Nove izmene Uredbe o posebnim uslovima trgovine – šta se menja od 29. novembra 2025?

Posted on by stefan

📢 Nove izmene Uredbe o posebnim uslovima trgovine – šta se menja od 29. novembra 2025?

U „Službenom glasniku RS“, broj 106 od 28.11.2025. godine, objavljena je Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe.

📅 Izmene stupaju na snagu i primenjuju se od 29. novembra 2025. godine, a donose više važnih preciziranja i novih obaveza za trgovce na malo.

U nastavku donosimo pregled ključnih izmena 👇

✅ Ograničenje marže važi i za akcijske cene

🔹 Precizirano je da se maksimalna stopa marže od 20% u trgovini na malo primenjuje i na redovne i na akcijske cene.
➡️ Akcijske prodaje više ne mogu biti izuzetak kada je reč o ograničenju marže.

🍯 Izuzeci od ograničenja fakturne cene dobavljača

📌 Odredba prema kojoj fakturna cena dobavljača ne može biti viša od cene važeće na dan 1. avgusta 2025. godine više se ne primenjuje na sledeće proizvode:

  • čaj

  • smrznuto voće

  • med

ℹ️ Podsećamo da je ova obaveza ranije već ukinuta za: sveže voće i povrće, jaja, sveže meso i ribu, kafu i kakao.

📦 Naknade prema dobavljačima – važna preciziranja

🔸 Precizirano je da se ograničenje prema kojem ukupan iznos svih naknada koje trgovac na malo može fakturisati dobavljaču (do 10% neto iznosa) odnosi na svu robu, a ne samo na određene proizvode.

🔸 Najviši iznosi za:

  • logistički rabat,

  • naknadu za manjak robe ili otpis,

📉 ne mogu biti viši od onih koji su bili ugovoreni na dan 1. avgusta 2025. godine.
➡️ Time se napušta ranije pravilo (3% logistički rabat i 1% za manjak ili otpis).

🧊 Posebno pravilo za dobavljače sa zamrzivačima

Za dobavljače koji kod trgovca na malo imaju postavljene zamrzivače uvedeno je posebno ograničenje:

📌 Ukupan iznos svih naknada (procentualnih i fiksnih)
👉 ne sme preći 18% neto iznosa na fakturama.

📈 Veći dozvoljeni procenat za pojedine trgovce

Trgovci na malo koji na dan 1. avgusta 2025. godine nisu imali ugovorene naknade, uključujući:

  • logistički rabat

  • naknadu za manjak robe ili otpis

➡️ mogu u okviru marže uključiti do 14% (umesto dosadašnjih 10%).

✍️ Saglasnost dobavljača za brisanje proizvoda

❗ Brisanje proizvoda sa liste ugovorenih proizvoda ili značajno smanjenje poručenih količina
✔️ dozvoljeno je isključivo uz pisanu saglasnost dobavljača.

🌐 Nova obaveza objavljivanja cenovnika

Jedna od najvažnijih novina odnosi se na objavljivanje cenovnika:

📅 Trgovci na malo su dužni da cenovnike važeće na:

1. april, 1. avgust, 31. avgust i 1. septembar 2025. godine

📤 objave na Portalu otvorenih podataka, umesto da ih dostavljaju Ministarstvu trgovine svakog ponedeljka.

🗓️ Ova obaveza se primenjuje od 1. decembra 2025. godine.

📌 Cenovnici se objavljuju u CSV formatu, u skladu sa tehničkom specifikacijom Ministarstva trgovine.

ℹ️ Za trgovce na veliko – pravila ostaju nepromenjena.

💡 Zaključak:
Izmene Uredbe dodatno pooštravaju kontrolu marži i odnosa između trgovaca i dobavljača, uz značajan fokus na transparentnost i digitalno objavljivanje podataka.

Pregled privatnosti

Ova web lokacija koristi kolačiće kako bismo vam pružili najbolje korisničko iskustvo. Podaci o kolačićima se čuvaju u vašem pregledaču i obavljaju funkcije kao što su prepoznavanje kada se vratite na našu web stranicu i pomažete našem timu da razume koji su delovi web stranice najinteresantniji i najkorisniji.

Možete prilagoditi sve postavke kolačića navigacijom jezičaka sa leve strane.