Knjigovodstvena agencija Novi Sad

  • 021/557-539
  • office@trgoservis.com

Knjigovodstvena agencija Novi Sad

Аутор: stefan

e-Otkupno mesto – ko ima obavezu da se registruje?

Posted on by stefan

Ko mora da se registruje na e-Otkupno mesto? Evo šta kaže zakon!

Ako ste piljara ili poljoprivredno gazdinstvo u sistemu PDV, a otkupljujete poljoprivredne proizvode od proizvođača koji nisu u sistemu PDV, sigurno se pitate:
Da li morate da se registrujete na platformu e-Otkupno mesto?

Odgovor je – da, ali pod određenim uslovima!

Ko se mora registrovati?
Prema članu 10. Pravilnika o minimalnim tehničkim uslovima za trgovinu na otkupnim mestima, svako otkupno mesto mora:
✔ biti obeleženo tablom sa podacima o otkupljivaču (ime, PIB, adresa i radno vreme),
✔ imati istaknuto obaveštenje ministarstava o pravima i obavezama učesnika,
✔ i – najvažnije – sve te podatke dostaviti ministarstvu nadležnom za poslove trgovine najkasnije 15 dana pre početka otkupa.

Kako se to radi?
Podaci se dostavljaju putem platforme e-Otkupno mesto.
Više informacija o postupku i obavezama možete pronaći na zvaničnoj stranici ministarstva:
Obaveštenje za otkupljivače
Korisne informacije za otkupljivače

Šta je otkupno mesto?
Zakon jasno definiše:

“Otkupno mesto je specijalizovana trgovina na veliko poljoprivrednim proizvodima i domaćim životinjama, gde se obavlja organizovani otkup od poljoprivrednih proizvođača radi dalje prodaje ili obavljanja druge delatnosti kupaca.”

Zato, ako poslujete kao piljara ili gazdinstvo koje vrši organizovani otkup, imate obavezu da se registrujete preko e-Otkupnog mesta. Ako samo povremeno kupujete od proizvođača, a ne vodite otkupno mesto, ova obaveza se na vas ne odnosi.

Zašto je važno da sve bude ispravno?
Kazne za nepoštovanje ovih obaveza nisu male, a dodatno se izlažete riziku od inspekcijskih kontrola. Naš savet:
✅ Pripremite podatke na vreme,
✅ Dostavite ih preko e-Otkupno mesto,
✅ I obavezno obavestite inspekciju da ste spremni!

Datum prometa na novoj fakturi nakon storniranja stare

Posted on by stefan

U poslovanju se ponekad desi da zbog greške u ugovoru ili nekog drugog razloga morate da stornirate fakturu i izdate novu. Ovo pitanje posebno je važno kada se radi o prometu nekretnina, gde su iznosi veliki, a pravila složena.

Koji datum prometa treba da stoji na novoj fakturi?

Datum prometa na novoj fakturi treba da bude stvarni datum prometa, iako je nova faktura izdata kasnije. Tako propisuje član 169a Pravilnika o PDV:

„Ako obveznik PDV izdaje novi račun u skladu sa članom 44. stav 2. tačka 1) Zakona, kao podatak o datumu nastanka poreske obaveze navodi datum kada je poreska obaveza nastala.“

Zašto je važno obaveštenje kupca?
Pre nego što izdate novu fakturu, sigurnije je da dobijete obaveštenje kupca da nije koristio prethodni porez iz pogrešne fakture. U suprotnom, može da se desi da:

  • platite dva puta PDV (po staroj i novoj fakturi)
  • ne možete da umanjite PDV po storniranoj fakturi jer niste dobili obaveštenje.
    To je posebno važno kod nekretnina zbog velikih vrednosti.

Plaćanje PDV po novoj fakturi – kada?
Postavlja se pitanje da li sada treba da korigujete PDV prijavu za april i dva puta platite PDV za isti promet?
Srećom, korisničko uputstvo za elektronsko evidentiranje obračuna PDV (iz februara 2025) daje odgovor. U slučaju da je recimo nova faktura izdata u maju, a datum prometa je iz aprila – PDV iz nove fakture plaćate u maju, bez obzira na datum prometa.

Umanjenje PDV po storniranoj fakturi?
Da li ćete umanjiti PDV iz stornirane fakture u maju zavisi od toga da li ste do 10. juna dobili obaveštenje kupca. Ako jeste – možete da umanjite PDV po storniranoj fakturi. Ako niste – moraćete da platite dva puta.

Za vas to znači:

  • Datum prometa na novoj fakturi – onaj iz stvarnog prometa (april).
  • PDV za novu fakturu – plaća se u maju.
  • Smanjenje PDV po staroj fakturi – samo ako imate obaveštenje kupca.

Troškovi službenog puta za direktora van radnog odnosa – šta se oporezuje, a šta ne?

Posted on by stefan

Jedno od čestih pitanja jeste kako se tretiraju troškovi službenog putovanja za direktora koji nije u radnom odnosu. Ovaj tekst vam daje jasan odgovor kako da pravilno obračunate poreze i doprinose – i izbegnete nepotrebne troškove ili greške.

Šta se ne oporezuje?
Troškovi smeštaja i avionske karte za direktora koji je angažovan van radnog odnosa ne podležu oporezivanju. To važi zato što direktor, kao član organa uprave, ima pravo na neoporezive troškove koji se priznaju zaposlenima – u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana (član 85. stav 6. tačka 6).

 

Šta se dešava sa dnevnicama?
Dnevnice do neoporezivog iznosa – i u zemlji i u inostranstvu – nisu oporezive. Međutim, za deo dnevnica koji premašuje neoporezivi iznos, primenjuju se pravila oporezivanja kao kod ugovora po osnovu kog je direktor angažovan.
To znači:

  • Porez od 20% obračunavate na iznos koji je veći od neoporezivog, umanjen za normirane troškove.
  • Doprinosi se plaćaju na bruto iznos naknade, takođe umanjen za normirane troškove.

Na šta posebno da obratite pažnju?
Ako se radi o ugovoru o pravima i obavezama direktora (što je najčešći slučaj), primenjuju se posebne odredbe Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (član 28. stav 1.). Dakle, ovde ne važe pravila kao za ugovore o privremenim i povremenim poslovima.

Za vas to znači:

  • Smeštaj i prevoz – bez dodatnih dažbina.
  • Dnevnice iznad neoporezivog iznosa – oporezujete kao dohodak, uz normirane troškove.
  • Važno je pravilno utvrditi osnov za doprinose, prema vrsti ugovora koji imate s direktorom.

Izdavanje konačne fakture kada je izdavalac u međuvremenu izašao iz PDV sistema

Posted on by stefan

U praksi se sve češće dešava da preduzeće koje je kada je izdalo avansni račun bilo u sistemu PDV, a u međuvremenu prestane da bude obveznik PDV pre nego što se izvrši promet i izda konačnu fakturu. Postavlja se pitanje: kako postupiti u vezi sa konačnim računom?

Ako je promet izvršen nakon što je preduzeće izbrisano iz evidencije obveznika PDV, konačna faktura se izdaje bez PDV-a, jer u tom trenutku više ne postoji zakonska obaveza za obračun PDV.

Međutim, pošto je avans uplaćen dok je preduzeće bilo obveznik PDV, PDV je ispravno obračunat i prikazan na avansnoj fakturi.

U slučaju da je avans pokrio 100% iznosa, iznos na konačnoj fakturi biće jednak iznosu avansa – bez dodatnog zaduženja za kupca.

Evidentiranje na SEF-u

  • Ako je preduzeće još uvek korisnik SEF-a, može izdati konačnu e-fakturu u kojoj će povući iznos iz avansne fakture, čime se iznos za plaćanje svodi na nulu.

  • Ako preduzeće više nije korisnik SEF-a, konačna faktura može biti izdata u papirnoj formi, sa jasno naznačenim iznosom koji je već plaćen po osnovu avansa.

Ovakav pristup omogućava pravilno knjiženje i izbegavanje nepotrebnih nesporazuma u vezi sa PDV tretmanom transakcije.

Odbitak prethodnog poreza kada avansni račun nije blagovremeno prihvaćen

Posted on by stefan

U praksi se može dogoditi da avansni račun bude suštinski ispravan, ali da pravo na odbitak prethodnog poreza ne može da se ostvari jer račun nije blagovremeno prihvaćen u SEF sistemu.

Na primer, ako je avansni račun izdat 15. aprila 2025, ali nije prihvaćen do 10. maja, automatski se odbacuje iz sistema. Iako je ispravan, zbog propusta u roku, po njemu ne postoji pravo na odbitak prethodnog poreza. Konačni račun, koji je izdat 29. aprila 2025. i prihvaćen 8. maja, „zatvara“ navedeni avans, i u tom slučaju pravo na odbitak se ostvaruje po konačnom računu.

Prema članu 28. stav 9. Zakona o PDV-u, čak i kada prethodni avansni račun nije iskorišćen za odbitak, pravo na odbitak prethodnog poreza se može ostvariti na osnovu konačne fakture.

Evidentiranje u EPP i POPDV obrascima

Ako je konačni račun prihvaćen 8. maja, a poreska prijava se podnosi između 9. i 15. maja, evidentiranje se vrši na sledeći način:

  • U Evidenciji prethodnog poreza (EPP) na SEF-u:

    • Razlika PDV iz konačnog računa ide u polje 1.2.5 (ukoliko je automatski upisana u polje 1.2.1).

    • PDV iz zatvorenog avansnog računa evidentira se u polju 5.1.6.

  • U obrascu POPDV:

    • Avansni račun se prikazuje u polju 8a.7, ali se iznos PDV ne unosi u polje 8e.1 jer faktura nije prihvaćena.

    • Konačni račun se upisuje u polje 8a.2, a razlika PDV ide u polje 8e.1.

    • PDV koji je „zatvoren“ iz avansa beleži se u polju 8e.3.

Ukoliko se iskoristi pravo na odbitak prethodnog poreza po konačnom računu, naknadno prihvatanje avansnog računa nema više nikakav uticaj na pravo na odbitak. Takođe, ne vrši se dodatno evidentiranje u EPP.

Zaključak:
I kada avansni račun nije prihvaćen u roku, pravo na odbitak prethodnog poreza može se ostvariti po konačnom računu, uz odgovarajuće evidentiranje u sistemima. Važno je pratiti rokove i pažljivo popunjavati obrasce kako bi se izbegle greške u poreskim prijavama.

Da li poslodavci imaju rok do 7. maja 2025. da osiguraju zaposlene od povreda na radu?

Posted on by stefan

Pitanje koje ovih dana izaziva dileme među poslodavcima jeste – da li su dužni da osiguraju svoje zaposlene od povreda na radu do 7. maja 2025. godine? U nastavku donosimo razjašnjenja i važna tumačenja kako biste imali jasan uvid u ovu obavezu.

Šta propisuje novi Zakon?

Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu stupio je na snagu 7. maja 2023. godine. Prema članu 111. stav 7. Zakona, poslodavci su dužni da u roku od dve godine usklade poslovanje sa svim obavezama koje proističu iz Zakona, što znači do 7. maja 2025.

Jedna od obaveza iz novog Zakona, regulisana Članom 67, jeste osiguranje zaposlenih za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti. Ova odredba u osnovi je ista kao i prethodna iz člana 53. starog zakona, ali je novina to što su sada propisane i kazne za nepoštovanje ove obaveze:

  • od 1.000.000 do 1.500.000 dinara za pravna lica,

  • od 200.000 do 400.000 dinara za preduzetnike.

Da li obaveza važi odmah?

U stručnoj javnosti preovladavao je stav da ova obaveza stupa na snagu tek nakon donošenja posebnog zakona o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih bolesti. Ovaj stav je podržan i ranijim mišljenjem Ministarstva rada iz 2015. godine, koje je ukazivalo da se tek donošenjem tog zakona mogu sprovesti propisane obaveze.

Međutim, u februaru 2025. godine, jedan stručni časopis objavljuje drugačije tumačenje: da su poslodavci već sada dužni da obezbede osiguranje zaposlenih, pozivajući se na postojeći Zakon o osiguranju.

U odgovoru Uprave za bezbednost i zdravlje na radu iz novembra 2023. navodi se:

„Do donošenja zakona koji će na poseban način urediti pravila o naknadi štete u slučaju povrede na radu, poslodavci su dužni da zaposlene osiguraju od posledica povreda na radu i profesionalnih bolesti u skladu sa važećim propisima, tj. Zakonom o osiguranju.“

Ipak, ovaj dokument nije javno dostupan, već predstavlja interni odgovor dat Inspektoratu za rad.

Naš stav: Zašto ovo tumačenje nije ispravno?

  1. Pozivanje na drugi zakon nije eksplicitno regulisano: Ni novi ni stari zakon ne navode da se do donošenja posebnog zakona primenjuje Zakon o osiguranju. To je suprotno Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa.

  2. Zakon o osiguranju ne pokriva specifičnosti radnog odnosa: Taj zakon reguliše opšta pravila osiguranja u Republici Srbiji, a ne konkretne uslove za osiguranje zaposlenih zbog povreda na radu.

  3. Obrazloženje predloga zakona jasno kaže da se ništa ne menja u vezi sa ovom obavezom: Dakle, ostaje stav da je za sprovođenje potrebna dodatna regulativa.

  4. Strategija bezbednosti i zdravlja na radu 2024–2027. predviđa donošenje posebnog zakona: To znači da ni zakonodavac ne smatra da je ova oblast već pravno uokvirena.

Zaključak

Do 7. maja 2025. poslodavci imaju obavezu da usklade mnoge aspekte svog poslovanja sa novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, ali prema trenutnom stanju zakonodavstva, osiguranje zaposlenih od povreda na radu nije obaveza koja stupa na snagu tog dana. Za to je neophodno donošenje posebnog zakona koji će jasno definisati uslove i postupke osiguranja.

Ipak, imajući u vidu različita tumačenja i pravnu nesigurnost, preporuka je da poslodavci prate razvoj situacije i razmotre proaktivno osiguranje zaposlenih u skladu sa trenutno dostupnim propisima, uz konsultacije sa pravnim stručnjacima.

Da li vaše udruženje mora da plaća ekološku naknadu?

Posted on by stefan

Prema nedavnom mišljenju Ministarstva finansija (br. 000959853 od 11.3.2025), udruženja koja se finansiraju isključivo iz članarina, donacija, dotacija, subvencija i sličnih izvora — nemaju obavezu plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Šta to konkretno znači?

Ukoliko vaše udruženje:

  • nije privredno društvo niti preduzetnik,

  • ne ostvaruje prihod iz delatnosti koje utiču na životnu sredinu,

  • i finansira se isključivo iz nekomercijalnih izvora (npr. članarine, donacije, subvencije),

niste dužni da plaćate ovu naknadu, niti da podnosite poresku prijavu koja se odnosi na nju.

Ko sve spada u ovu kategoriju?

Ova povlastica se odnosi na:

  • nedobitna udruženja,

  • crkve i verske zajednice,

  • druge slične organizacije koje posluju bez profita.

Na primer, Zajednica instituta Srbije, koja je registrovana kao udruženje i finansira se iz članarina i donacija, prema ovom mišljenju ne podleže plaćanju ove naknade, niti ima obavezu prijavljivanja.

Važno!

Ako udruženje ostvari bilo kakav prihod iz delatnosti koje mogu uticati na životnu sredinu (npr. proizvodnja, trgovina, pružanje usluga), situacija se menja i može postati obveznik naknade. U tom slučaju, potrebno je dodatno tumačenje i analiza izvora prihoda.

 

Ne možete podneti izmenjene prijave za ekološku naknadu za prethodne godine – ako je obaveza već utvrđena rešenjem

Posted on by stefan

Ne možete podneti izmenjene prijave za ekološku naknadu za prethodne godine – ako je obaveza već utvrđena rešenjem

(Mišljenje Ministarstva finansija br. 1609727 2024 10520 004 001 011 004 od 11.2.2025.)

Ministarstvo finansija potvrdilo je da nije moguće podneti izmenjene prijave za ekološku naknadu za prethodne godine – u slučajevima kada je nadležni organ već doneo rešenja o obavezi plaćanja. Ova odluka se posebno odnosi na situacije u kojima je rešenje doneto na osnovu prijave koju je obveznik prethodno podneo.

🧾 Ko je obveznik naknade?

Prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara, obveznici ekološke naknade su:

  • pravna lica,

  • preduzetnici,

  • ogranci stranih pravnih lica
    koji obavljaju aktivnosti koje utiču na životnu sredinu.

Naknada se plaća na teritoriji svake jedinice lokalne samouprave (JLS) u kojoj se obavlja delatnost – kako u sedištu, tako i u izdvojenim poslovnim jedinicama (npr. magacini, tereni, kancelarije).

📅 Rok za prijavu?

Obveznici su dužni da do 30. aprila tekuće godine podnesu prijavu sa svim podacima koji su bitni za obračun naknade – i to svakoj opštini u kojoj obavljaju delatnost.

📍 Prijava za više opština – šta to znači?

Ako poslujete na više lokacija, važno je znati:

  • Naknada se plaća svakoj lokalnoj samoupravi u kojoj imate poslovnu jedinicu.

  • Ukupan iznos naknade se deli proporcionalno po opštinama i vremenu obavljanja delatnosti.

⚠️ Možete li naknadno ispraviti ranije prijave?

Ministarstvo je zauzelo jasan stav:

Nije moguće podneti izmenjenu prijavu za prethodne godine ako je lokalna samouprava već donela rešenje na osnovu prethodne prijave.

Odnosno:

  • Ako ste prethodnih godina prijavu podnosili samo za sedište, a ne i za izdvojene jedinice – sada to možete ispraviti samo za te jedinice, ali ne i za sedište, ako su rešenja već doneta.

  • Ukoliko smatrate da ste preplatili naknadu, jedini način za povraćaj novca je izmena postojećeg rešenja – što je moguće samo ako se ono poništi ili izmeni putem upravnog spora ili postupka po zahtevu.

⚖️ Šta ako želite povraćaj preplaćenog iznosa?

Povraćaj je moguć samo ako se izmeni konačno rešenje koje je izdala lokalna samouprava. To se može postići:

  • pokretanjem upravnog spora,

  • ili ako sam organ poništi ili izmeni svoje rešenje u toku tog spora.

Vodič kroz godišnji porez na dohodak građana za 2024. godinu

Posted on by stefan
Ako ste tokom 2024. zaradili više od 4.874.508 RSD (trostruka prosečna godišnja zarada), proverite da li vam pada obaveza podnošenja godišnje poreske prijave – i to najkasnije do 15. maja 2025. U nastavku je detaljan, ali razumljiv pregled pravila, odbitaka i rokova.

1. Da li ste obveznik?

Obveznici su fizička lica čiji je ukupan oporezivi prihod u 2024. premašio trostruki iznos prosečne zarade:

  • Rezidenti – oporezuje se prihod ostvaren u Srbiji i inostranstvu.

  • Nerezidenti – oporezuje se prihod ostvaren u Srbiji.

📝 Rezident ste ako imate prebivalište ili centar životnih interesa u Srbiji ili ste proveli ≥183 dana u zemlji u 12‑mesečnom periodu.

2. Koliki je neoporezivi prag?

Za 2024. godinu prag je 4.874.508 RSD. Sve što zaradite iznad tog iznosa ulazi u obračun.

3. Koji prihodi ulaze u obračun?

Svi prihodi isplaćeni od 1. januara do 31. decembra 2024. – bez obzira na to na koji se period odnose. To uključuje:

  • plate, honorare i ugovore o delu

  • prihode od samostalne delatnosti

  • autorska i srodna prava, industrijsku svojinu

4. Dodatno umanjenje za mlađe od 40

Ako ste 31. 12. 2024. imali manje od 40 godina, dobijate dodatno umanjenje od 4.874.508 RSD (ali ne više od svog oporezivog prihoda).

5. Poreski kredit za ulaganje u alternativne investicione fondove

Možete umanjiti obavezu do 50 % iznosa poreza ako investirate u registrovani alternativni investicioni fond.

6. Lični odbici

Ukupan zbir ličnih odbitaka (izdržavani članovi, invaliditet itd.) može iznositi najviše 50 % dohotka za oporezivanje.

7. Kako se formira osnovica

Dohodak za oporezivanje – Lični odbici = Poreska osnovica

8. Poreske stope

Primeniće se progresivna stopa propisana Zakonom o porezu na dohodak građana (trenutno 10 % + 15 % za deo preko 6‑strukog proseka).

9. Rok i način podnošenja prijave

10. Ko ne podnosi prijavu?

Ako nakon svih odbitaka vaš dohodak za oporezivanje iznosi 0 RSD (polje 3.12 u obrascu), prijavu ne podnosite.

11. Šta ako zakasnite?

Neplaćeni porez posle roka ide na kamatu prema Zakonu o poreskom postupku i administraciji.

12. Korisni linkovi

Treba vam pomoć?

Ako niste sigurni da li spadate u obveznike ili kako da popunite PP GPDG, javite nam se – naša agencija može da uradi čitav proces za vas.

[Ovaj tekst je informativnog karaktera. Za konkretan savet kontaktirajte svog računovođu ili poreskog savetnika.]

Doprinosi za osnivače privrednih društava – šta treba da znate

Posted on by stefan

Doprinosi za osnivače privrednih društava – šta treba da znate

Kada osnivač vodi privredno društvo, često se postavlja pitanje: da li postoji obaveza obračuna i plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje? Posebno kada osnivač nije zaposlen u sopstvenom preduzeću, već vodi firmu kao direktor bez ugovora o radu. U ovom tekstu objašnjavamo kada i zašto postoji ta obaveza, koji doprinosi se plaćaju, i kako se sve pravilno prijavljuje Poreskoj upravi.

1. Osnivač i doprinosi za socijalno osiguranje

Za osnivače privrednih društava, postoji nekoliko različitih situacija u vezi sa obavezama za socijalno osiguranje, zavisno od njihovog statusa, da li su zaposleni u sopstvenom preduzeću ili ne, kao i da li su nerezidenti.

2. Osnivač kao likvidacioni upravnik

Ukoliko je osnivač privrednog društva i likvidacioni upravnik, on mora biti obuhvaćen obavezom plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje. Ako osnivač nije osiguran po drugom osnovu, privredno društvo mora obračunati sledeće doprinose:

  • Penzijsko i invalidsko osiguranje: 24%

  • Zdravstveno osiguranje: 10,3%

  • Osiguranje za nezaposlenost: 0,75%

Ako je osnivač već zaposlen kod drugog poslodavca, društvo u likvidaciji obračunava samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Obavezni doprinosi za osnivača kao likvidacionog upravnika moraju biti iskazani u poreskoj prijavi PP OD-O, uz plaćanje poreza na druge prihode po stopi od 20%, sa priznavanjem normiranih troškova od 20%.

3. Osnivač kao nerezident

Osnivač koji je nerezident i obavlja poslovodstvene funkcije u privrednom društvu, bez radnog odnosa, mora obračunati i platiti doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje ako nije osiguran po drugom osnovu. Ukoliko postoji međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, to može izmeniti obaveze prema zakonodavstvu Srbije.

U slučaju da osnivač nije obezbedio odgovarajuću potvrdu iz matične države, Poreska uprava će umesto društva podneti poresku prijavu PP OD-O po službenoj dužnosti.

4. Pregled šifara u poreskoj prijavi PP OD-O

Za pravilno popunjavanje poreske prijave PP OD-O, važno je znati koji je osnov osiguranja osnivača ili člana društva. U zavisnosti od osnova, koristiće se sledeće šifre u prijavi:

  • Nije osigurano po drugom osnovu: oznaka 05

  • Zaposlen: oznaka 01

  • Osiguranje po osnovu samostalne delatnosti: oznaka 03

  • Osiguranje po osnovu poljoprivredne delatnosti: oznaka 04

  • Vojni osiguranik: oznaka 08

  • Penzioner: oznake 9, 10, 12, ili 13

Ukoliko doprinosi nisu obračunati, u odgovarajuće polje se upisuje iznos 0,00.

Zaključak

Obaveze osnivača u vezi sa doprinosima nisu iste za sve – zavise od toga da li je osnivač zaposlen, nerezident, ili obavlja funkciju likvidacionog upravnika. U svakom slučaju, važno je pravilno proceniti osnov osiguranja i obavezno podneti odgovarajuću poresku prijavu. Ne samo da to doprinosi zakonitosti poslovanja, već vas i štiti od eventualnih kazni.

Ova tema je izuzetno opširna i da bismo je detaljnije pokrili ovaj tekst bi zauzeo desetine strana. Ovo su samo najosnovnije informacije a ukoliko imate nedoumice ili konkretno pitanje vezano za Vaš slučaj, budite slobodni da nas kontaktirate. 

Pregled privatnosti

Ova web lokacija koristi kolačiće kako bismo vam pružili najbolje korisničko iskustvo. Podaci o kolačićima se čuvaju u vašem pregledaču i obavljaju funkcije kao što su prepoznavanje kada se vratite na našu web stranicu i pomažete našem timu da razume koji su delovi web stranice najinteresantniji i najkorisniji.

Možete prilagoditi sve postavke kolačića navigacijom jezičaka sa leve strane.