Knjigovodstvena agencija Novi Sad

  • 021/557-539
  • office@trgoservis.com

Knjigovodstvena agencija Novi Sad

Ознака: #poreskosavetovanje

Obračun zarade i lične zarade od 1. januara 2026. – šta se menja?

Posted on by stefan

Obračun zarade od 1. januara 2026. – šta se menja?

Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana doneta je značajna novina koja direktno utiče na obračun zarada zaposlenih.

🔹 Povećava se neoporezivi iznos zarade
Neoporezivi deo zarade povećan je sa 28.423 dinara na 34.221 dinar mesečno.

📅 Primena nove olakšice
Novi neoporezivi iznos primenjuje se od 1. januara 2026. godine, dok je prvo naredno usklađivanje predviđeno za 2027. godinu.

Kakav je praktičan efekat?

  • Ako zaposleni ima ugovorenu bruto zaradu, povećanje neoporezivog iznosa znači:
    👉 veću neto platu za 579,80 dinara mesečno, bez dodatnog troška za poslodavca.
  • Ako zaposleni ima ugovorenu neto zaradu (što nije u skladu sa Zakonom o radu):
    👉 navedeni iznos predstavlja uštedu za poslodavca u istom iznosu – 579,80 dinara.

💡 Obračun je zasnovan na razlici neoporezivog iznosa od 5.798 dinara, na koji se primenjuje stopa poreza od 10%.

📌 Napomena:
Ova promena odnosi se na zarade koje su više od najniže osnovice doprinosa i niže od najviše osnovice doprinosa.

Obračun lične zarade preduzetnika od 1. januara 2026. godine

Od 1. januara 2026. godine stupaju na snagu važne izmene koje utiču na obračun lične zarade preduzetnika. Promene se odnose na:

  • ✔️ novi neoporezivi iznos zarade
  • ✔️ nove najniže i najviše osnovice doprinosa

🔹 Neoporezivi iznos zarade
Novi neoporezivi iznos iznosi 34.221 dinar mesečno i primenjuje se počev od obračuna za januar 2026. godine.

🔹 Osnovica za doprinose
Osnovicu doprinosa predstavlja mesečni iznos lične zarade preduzetnika, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (ZDOSO).
Važno je napomenuti da ova osnovica ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, bez obzira na visinu isplaćene lične zarade.

Ako lična zarada nije isplaćena na vreme

Ukoliko preduzetnik ne isplati ličnu zaradu do kraja meseca za prethodni mesec, u obavezi je da najkasnije do poslednjeg dana tekućeg meseca obračuna i uplati doprinose na najnižu mesečnu osnovicu.

Minimalna zarada ne važi za preduzetnike

Podsećamo da se na ličnu zaradu preduzetnika ne primenjuju pravila o minimalnoj zaradi, jer se ona odnose isključivo na zaposlene u radnom odnosu.
To znači da:

  • 👉 lična zarada preduzetnika može biti niža od minimalne zarade,
  • 👉 ali se doprinosi uvek plaćaju najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.

Koliki je neto iznos u 2026. godini?

Za preduzetnike koji nisu osigurani po drugom osnovu i koji utvrde bruto ličnu zaradu u visini najniže osnovice doprinosa,
➡️ neto lična zarada u 2026. godini iznosiće 31.609,80 dinara.

e-Bolovanje – Poslodavac: šta donosi novi zakon i koje su obaveze poslodavaca

Posted on by stefan

Službeni glasnik RS broj 109/2025, od 4. decembra 2025. godine, objavljen je Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju privremene sprečenosti za rad, kojim se uvodi softversko rešenje e-Bolovanje – Poslodavac.

Zakon je stupio na snagu 12. decembra 2025. godine, a primenjuje se od 1. januara 2026. godine, uz određene izuzetke kod pojedinih funkcionalnosti.

Podzakonski akti i tehnički detalji

Do 1. januara 2026. godine, Ministarstvo zdravlja i Kancelarija za eUpravu doneće podzakonski akt kojim će biti uređeno:

  • kako se pristupa i koristi sistem „e-Bolovanje – Poslodavac“,

  • povezivanje sa drugim informacionim sistemima,

  • sadržaj elektronskih obrazaca,

  • druga pitanja važna za elektronsku razmenu podataka.

Očekuje se da će tokom decembra biti sprovedene informativne aktivnosti za privredu i javni sektor.

1. Ko ima obavezu registracije?

Obavezu registracije i korišćenja sistema imaju svi poslodavci kod kojih zaposleni ostvaruju pravo na naknadu zarade po osnovu bolovanja, i to:

  • do 1. januara 2026. godine – pravna lica i preduzetnici,

  • do 1. januara 2027. godine – preduzetnici koji zapošljavaju jedno ili više lica (prelazni rok).

Poslodavcem se smatraju državni organi, ustanove, javni beležnici i izvršitelji, privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici.

Zakon se ne primenjuje na pripadnike BIA, profesionalna vojna lica i fizička lica koja zapošljavaju kućno pomoćno osoblje.

Za korišćenje sistema neophodno je da je poslodavac već registrovan na portalu eUprava, što je obaveza još od 2023. godine.

2. Šta omogućava sistem „e-Bolovanje – Poslodavac“?

Poslodavci će preko sistema moći da:

  • primaju potvrde i izveštaje o bolovanju,

  • podnose zahteve za obračun naknade zarade
    (od 1. aprila 2026. godine),

  • podnose prigovore i prate odluke lekarskih komisija
    (od 1. aprila 2026. godine),

  • prate status isplate naknada i izrađuju izveštaje.

3. Elektronska dokumenta – bez papira

Potvrde i izveštaji o privremenoj sprečenosti za rad izdaju se isključivo u elektronskom obliku i imaju snagu javne isprave.

U određenim slučajevima (kraj meseca, neprodužavanje bolovanja, promena isplatioca), izveštaji se generišu automatski, bez intervencije izabranog lekara.

Sva dokumenta se poslodavcu dostavljaju direktno kroz sistem „e-Bolovanje – Poslodavac“.

4. Kazne za nepoštovanje obaveza

Za nepristupanje i nekorišćenje sistema propisane su novčane kazne:

  • pravna lica: 50.000 – 200.000 dinara

  • preduzetnici: 10.000 – 50.000 dinara

  • odgovorna lica: 5.000 – 25.000 dinara

5. Šta prestaje da važi od 1. januara 2026?

Od ovog datuma prestaje obaveza zaposlenih da samostalno obaveštavaju poslodavca o oceni lekarske komisije, jer se sva komunikacija vodi elektronskim putem.

 

🔁 Povraćaj preplaćenih doprinosa: šta treba da znate ako ste premašili najvišu godišnju osnovicu

Posted on by stefan

🔁 Povraćaj preplaćenih doprinosa: šta treba da znate ako ste premašili najvišu godišnju osnovicu

Dešava se da tokom godine dođe do preplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, naročito kod lica sa višim primanjima ili više izvora prihoda. Zakon predviđa mogućnost povraćaja doprinosa plaćenih na osnovicu koja prelazi najvišu godišnju osnovicu, ali je važno znati ko ima pravo, kada i kako se povraćaj ostvaruje.

U nastavku donosimo pregled najvažnijih informacija 👇

❓ Ko se smatra obveznikom doprinosa?

Obveznici doprinosa su:

  • osiguranici (fizička lica obavezno osigurana po važećim propisima),

  • poslodavci, odnosno

  • drugi isplatioci prihoda, koji su dužni da obračunaju i plate doprinose – u svoje ime ili u korist osiguranika.

Drugim rečima, doprinosi se mogu plaćati direktno od strane osiguranika ili putem isplatioca prihoda.

📊 Najviša mesečna i godišnja osnovica doprinosa

🔹 Najviša mesečna osnovica predstavlja petostruki iznos prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema zvaničnim statističkim podacima.
🔹 Taj iznos svake godine objavljuje ministar finansija i primenjuje se od narednog meseca nakon objave.

Ako je propisana osnovica viša od ove granice, doprinosi se obračunavaju samo do iznosa najviše mesečne osnovice.

📌 Izuzetak: ovo ograničenje ne važi kod doprinosa po osnovu ugovorene naknade.

🔹 Najviša godišnja osnovica predstavlja zbir 12 najviših mesečnih osnovica i takođe se objavljuje jednom godišnje.

🧾 Kada nastaje pravo na povraćaj doprinosa?

Ako su doprinosi:

  • plaćeni na osnovicu veću od najviše godišnje osnovice,

  • bilo lično, bilo u ime i za račun osiguranika,

➡️ osiguranik ima pravo na povraćaj više plaćenog iznosa doprinosa.

Povraćaj se ostvaruje nakon isteka kalendarske godine, na osnovu podataka iz:

  • matične evidencije organizacije za PIO,

  • potvrda isplatilaca prihoda,

  • podataka Poreske uprave.

📝 Prvi korak: zahtev za uverenje o osnovici

Od 1. februara naredne godine, osiguranik može da podnese zahtev za izdavanje:
📄 Uverenja o osnovici na koju su plaćeni doprinosi

Zahtev se podnosi organizaciji za PIO kod koje se osiguranik vodi u evidenciji, i to prema:

  • sedištu poslodavca (zaposleni),

  • mestu obavljanja delatnosti ili prebivalištu (samostalna delatnost),

  • nadležnoj poreskoj upravi (poljoprivrednici).

⏱ Rok za izdavanje uverenja: 15 dana od dana podnošenja zahteva.

💰 Drugi korak: zahtev za povraćaj doprinosa

Na osnovu dobijenog uverenja, osiguranik podnosi:
📌 zahtev za povraćaj više plaćenog doprinosa
nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave, prema prebivalištu.

Uz zahtev se prilaže:

  • ✔️ uverenje PIO fonda,

  • ✔️ potvrda isplatioca prihoda (PPP-PO obrazac),

  • ✔️ podaci Poreske uprave o obračunatim doprinosima.

O pravu na povraćaj odlučuje se rešenjem Poreske uprave.

⚠️ Važna napomena

Iznos koji se osiguraniku isplati po osnovu povraćaja doprinosa:
📌 ulazi u oporezivi dohodak za potrebe godišnjeg poreza na dohodak građana.

Drugim rečima – povraćaj doprinosa može uticati na obavezu plaćanja godišnjeg poreza.

📚 Pravni osnov

Postupak je regulisan propisima iz oblasti:

  • poreza na dohodak građana,

  • doprinosa za obavezno socijalno osiguranje,

  • poreskog postupka i administracije.

🔎 Sve važeće propise moguće je pronaći na zvaničnoj internet stranici Poreske uprave.

 

📢 Nove izmene Uredbe o posebnim uslovima trgovine – šta se menja od 29. novembra 2025?

Posted on by stefan

📢 Nove izmene Uredbe o posebnim uslovima trgovine – šta se menja od 29. novembra 2025?

U „Službenom glasniku RS“, broj 106 od 28.11.2025. godine, objavljena je Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe.

📅 Izmene stupaju na snagu i primenjuju se od 29. novembra 2025. godine, a donose više važnih preciziranja i novih obaveza za trgovce na malo.

U nastavku donosimo pregled ključnih izmena 👇

✅ Ograničenje marže važi i za akcijske cene

🔹 Precizirano je da se maksimalna stopa marže od 20% u trgovini na malo primenjuje i na redovne i na akcijske cene.
➡️ Akcijske prodaje više ne mogu biti izuzetak kada je reč o ograničenju marže.

🍯 Izuzeci od ograničenja fakturne cene dobavljača

📌 Odredba prema kojoj fakturna cena dobavljača ne može biti viša od cene važeće na dan 1. avgusta 2025. godine više se ne primenjuje na sledeće proizvode:

  • čaj

  • smrznuto voće

  • med

ℹ️ Podsećamo da je ova obaveza ranije već ukinuta za: sveže voće i povrće, jaja, sveže meso i ribu, kafu i kakao.

📦 Naknade prema dobavljačima – važna preciziranja

🔸 Precizirano je da se ograničenje prema kojem ukupan iznos svih naknada koje trgovac na malo može fakturisati dobavljaču (do 10% neto iznosa) odnosi na svu robu, a ne samo na određene proizvode.

🔸 Najviši iznosi za:

  • logistički rabat,

  • naknadu za manjak robe ili otpis,

📉 ne mogu biti viši od onih koji su bili ugovoreni na dan 1. avgusta 2025. godine.
➡️ Time se napušta ranije pravilo (3% logistički rabat i 1% za manjak ili otpis).

🧊 Posebno pravilo za dobavljače sa zamrzivačima

Za dobavljače koji kod trgovca na malo imaju postavljene zamrzivače uvedeno je posebno ograničenje:

📌 Ukupan iznos svih naknada (procentualnih i fiksnih)
👉 ne sme preći 18% neto iznosa na fakturama.

📈 Veći dozvoljeni procenat za pojedine trgovce

Trgovci na malo koji na dan 1. avgusta 2025. godine nisu imali ugovorene naknade, uključujući:

  • logistički rabat

  • naknadu za manjak robe ili otpis

➡️ mogu u okviru marže uključiti do 14% (umesto dosadašnjih 10%).

✍️ Saglasnost dobavljača za brisanje proizvoda

❗ Brisanje proizvoda sa liste ugovorenih proizvoda ili značajno smanjenje poručenih količina
✔️ dozvoljeno je isključivo uz pisanu saglasnost dobavljača.

🌐 Nova obaveza objavljivanja cenovnika

Jedna od najvažnijih novina odnosi se na objavljivanje cenovnika:

📅 Trgovci na malo su dužni da cenovnike važeće na:

1. april, 1. avgust, 31. avgust i 1. septembar 2025. godine

📤 objave na Portalu otvorenih podataka, umesto da ih dostavljaju Ministarstvu trgovine svakog ponedeljka.

🗓️ Ova obaveza se primenjuje od 1. decembra 2025. godine.

📌 Cenovnici se objavljuju u CSV formatu, u skladu sa tehničkom specifikacijom Ministarstva trgovine.

ℹ️ Za trgovce na veliko – pravila ostaju nepromenjena.

💡 Zaključak:
Izmene Uredbe dodatno pooštravaju kontrolu marži i odnosa između trgovaca i dobavljača, uz značajan fokus na transparentnost i digitalno objavljivanje podataka.

Sistem elektronskih otpremnica – Praktični vodič kroz realne scenarije

Posted on by stefan

Elektronska otpremnica (eOtpremnica) je novi obavezni dokument koji prati robu tokom transporta, a kreira se i vodi kroz Centralni informacioni sistem, prema Zakonu o elektronskim otpremnicama (SG RS 94/2024).
Iako na prvi pogled kompleksan, sistem zapravo postaje vrlo logičan kada se prikaže kroz konkretne scenarije iz prakse.

U ovom blogu prolazimo kroz tri realna scenarija transporta robe sa pretovarom, uključujući i one neplanirane situacije koje se često dešavaju – kao što su kvar vozila i prevoz jedne pošiljke u više vozila.

1. Transport robe sa planiranim pretovarom (3 deonice)

U prvom scenariju pošiljalac zna sve detalje transporta unapred, uključujući i tri deonice:

  1. Beograd (Borča) → Beograd (Novi Beograd – terminal)

  2. Beograd (terminal) → Niš (pretovarni centar)

  3. Niš → Vranje (magacin)

Pošiljalac EnergoTehnology sam organizuje isporuku, pa se kao način otpreme bira „Sopstveni prevoz“, čak i kada se na jednoj od deonica koristi drugi prevoznik (npr. železnički).

📌 Kako se kreira eOtpremnica?

Prodavac u sistemu bira „Kreiraj otpremnicu“ i unosi:

  • Pošiljalac i primalac

  • Adresu otpreme (Borča) i krajnje odredište (Vranje)

  • Način otpreme – Sopstveni prevoz

  • Proizvode koji se šalju

  • Podatke o vozilu i vozaču

Ključni deo je unos svih faza vožnje:

Faza 1: Borča → Novi Beograd, terminal

Prevoznik: EnergoTehnology
Roba ide šleperom do terminala.

Faza 2: Novi Beograd → Niš

Prevoznik: Vagon Cargo
Pretovar u vagon i transport vozom.

Faza 3: Niš → Vranje

Prevoznik: EnergoTehnology
Isporuka do magacina kupca.

Sve tri faze unose se klikom na „Dodaj novu fazu vožnje“.

📌 Početak i kraj vožnje

Vožnju može pokrenuti:

  • vozač preko mobilne aplikacije (ako je eID povezan),

  • ili pošiljalac putem opcije „Početak vožnje“ uz skeniranu potpisanu otpremnicu.

Kupac u Vranju po prijemu potvrđuje „Fizički prijem“ i kreira ePrijemnicu.

2. Neplanirani pretovar zbog kvara vozila

Čest slučaj:
Na trećoj deonici (Niš → Vranje), kod Prokuplja, vozilo se pokvari.

Pošiljalac mora da:

  1. evidentira neplanirani pretovar,

  2. izmeni postojeću otpremnicu,

  3. doda novu fazu vožnje.

🔧 Kako izgleda postupak?

U otpremnici se bira opcija „Evidentiraj neplanirani pretovar“, pa se:

  • kao novo mesto isporuke treće deonice unosi Prokuplje (mesto kvara),

  • zatim se kreira nova faza vožnje:
    Prokuplje → Vranje

  • unosi se novi prevoznik (npr. drugi kombi koji dolazi po robu).

Sistem automatski beleži sve izmene u istoriji događaja (ko i kada je izvršio pretovar).

Nakon toga transport se normalno nastavlja, kupac vrši prijem i proces se završava kao i u scenariju 1.

3. Transport završava na mestu kvara – a dalje kreću nova vozila

Ovaj scenario se razlikuje od prethodnog po jednoj stvari:

👉 Roba se nastavlja prevoziti u više vozila (npr. dva kombija).

Po zakonu – pošiljku nije dozvoljeno deliti u jednoj otpremnici, pa je procedura sledeća:

Korak 1 – zatvaranje originalne otpremnice do mesta kvara

  • Pravi se neplanirani pretovar

  • Kao poslednje mesto isporuke unosi se Prokuplje

  • Treća deonica završava u mestu kvara

Korak 2 – kreiraju se dve nove otpremnice

Za svaki kombi po jedna nova eOtpremnica:

  • Pošiljalac: EnergoTehnology

  • Primalac: MarketPlus

  • Mesto otpreme: Prokuplje

  • Adresa odredišta: Vranje

  • Način otpreme: Prevoznik

Svaka nova otpremnica se šalje i prati kao potpuno nezavisna isporuka.

Kupac u Vranju potvrđuje prijem svake od njih zasebno, a zatim zatvara i originalnu otpremnicu.

4. Povrat robe (kratko uputstvo)

Povrat robe i povrat ambalaže funkcionišu kao bilo koja druga otpremnica.
Neke mogućnosti:

  • Povrat istim vozilom → ažurira se postojeća otpremnica

  • Naknadni povrat → kreira se nova otpremnica

  • Ambalaža se unosi kao regularna stavka (šifra, naziv, JM, količina)

Zaključak

Sistem eOtpremnica deluje zahtevno dok se ne savlada logika faza vožnje i pretovara.
Kada se sagledaju ovi realni scenariji, postaje jasno:

✔ Jedna pošiljka = jedna otpremnica, sve dok ne mora u više vozila
✔ Svaki pretovar se uredno evidentira (planirani ili neplanirani)
✔ Kvar vozila se rešava ažuriranjem faza ili kreiranjem novih otpremnica
✔ Primalac zatvara proces kreiranjem ePrijemnice

Izvor: Ministarstvo finansija, novembar 2025.

link do originalnog teksta Ministarstva finansija:

https://eotpremnica.efaktura.gov.rs/vest/5713/prakticni-primeri-postupanja-u-sistemu-eotpremnica.php

PDV tretman otpisa neprodatih proizvoda u pekari: šta zaista važi?

Posted on by stefan

🥖

U pekarskoj proizvodnji rok trajanja proizvoda je izuzetno kratak — najčešće jedan dan. Zato je sasvim uobičajeno da deo proizvoda ostane neprodat i da se mora otpisati. Međutim, tu se javlja važno pitanje: kakav je PDV tretman takvog otpisa?

U nastavku donosimo pregled pravila i praktične korake koje pekare treba da poštuju.
👇

❌ Da li se otpis neprodatih proizvoda može tretirati kao rashod po normativima?

Ne može.

Uredba o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) jasno propisuje šta se smatra rashodom na koji se ne plaća PDV.
Prema članu 2 Uredbe:

📌 „Rashodom se smatraju gubici koji nastaju pri manipulaciji dobrima, usled prirodnih uticaja, tehnološkog procesa ili preduzimanja neophodnih radnji u postupku proizvodnje i prometa dobara.“

Kod pekarskih proizvoda koji su neprodati zbog isteka roka trajanja, ne radi se o tehnološkom rashodu, već o kvarenju proizvoda nakon završene proizvodnje. Zato se normativ ne može primeniti.

🗓️ Kada se PDV ne plaća na otpis proizvoda kojima je istekao rok trajanja?

Član 5 stav 2 Uredbe propisuje jasne uslove:

✅ rok trajanja mora biti označen na proizvodu (štampan ili utvrđen od proizvođača)
✅ pri utvrđivanju rashoda mora biti prisutan predstavnik Poreske uprave

📅 Međutim, ako se predstavnik PU ne pojavi u roku od 5 dana od dana podnošenja zahteva — smatra se da su količine iz zapisnika obveznika priznate.

📝 Šta je potrebno da pekara uradi da bi ispravno sprovela otpis?

1️⃣ Doneti interni akt

U njemu treba jasno definisati:

  • rok trajanja svakog proizvoda

  • proceduru otpisa

  • način evidentiranja i dokumentovanja

👉 Preporuka: interni akt poslati Poreskoj upravi na saglasnost. Iako odgovor najverovatnije neće stići, ostaje trag da ste tražili njihovo mišljenje.

2️⃣ Za svaki otpis sačiniti zapisnik

Zapisnik predstavlja osnov za otpis i mora biti čuvan u evidenciji.

3️⃣ Svaki zapisnik poslati Poreskoj upravi

Uz zahtev:

📌 „Molimo da se uputi predstavnik PU radi utvrđivanja rashoda zbog isteka roka trajanja.“

Predstavnik se najčešće neće pojaviti — i to je u praksi očekivano.
Nakon 5 dana, zapisnik važi kao priznat.

📧 Da li svakodnevno slanje zapisnika predstavlja opterećenje?

Možda jeste dodatni posao, ali:

👍 to je jedini način da se izbegne plaćanje PDV-a
👍 zapisnik svakako mora da postoji
👍 slanje je samo kratak dodatni korak (kopiranje istog propratnog teksta i slanje mejlom)

💸 Šta ako se ne poštuje procedura?

U tom slučaju, primenjuje se član 18. stav 1 Zakona o PDV, prema kojem se PDV obračunava na:

➡️ osnovicu koja čini cena koštanja otpisanih proizvoda

To je nepovoljnija opcija, pa se preporučuje striktno poštovanje propisanog postupka.

✅ Zaključak

Otpis neprodatih pekarskih proizvoda nije normativni rashod, ali može biti rashod po Uredbi — uz striktno poštovanje procedura:

  • Interni akt

  • Zapisnik o otpisu

  • Slanje zapisnika PU i čekanje 5 dana

Poštovanje ovih pravila omogućava pekarama da ne plaćaju PDV na proizvode otpisane zbog isteka roka trajanja i da vode poslovanje u skladu sa propisima.

 

📢 Elektronske menice stižu 1. decembra 2025: Šta donosi novi sistem NBS?

Posted on by stefan

Narodna banka Srbije zvanično uvodi ✔️ Centralni registar elektronskih menica (CReM) od 1. decembra 2025. godine.
Time prvi put dobijamo mogućnost korišćenja elektronskih menica, dok su se do sada koristile isključivo u papirnoj formi.

Ovo predstavlja velik korak ka digitalizaciji finansijskog sistema i donosi brže, sigurnije i efikasnije poslovanje.

💡 Šta su elektronske menice i kako funkcionišu?

Elektronske menice su digitalna verzija postojeće menice i omogućavaju:

  • ✔️ elektronsko kreiranje, izdavanje, prenos i brisanje,

  • ✔️ potpisivanje kvalifikovanim elektronskim potpisom (ConsentID),

  • ✔️ potpuno digitalan postupak bez papira i odlaska u banku,

  • ✔️ bezbedno čuvanje svih podataka u Centralnom registru.

Sve radnje se obavljaju kroz aplikacije elektronskog ili mobilnog bankarstva — jednostavno, brzo i potpuno elektronski.

📌 Prednosti za privredu i građane

1️⃣ Niži troškovi

👉 Naknade za elektronske menice biće niže od postojećih naknada za papirne menice.

2️⃣ Ušteda vremena i jednostavnije poslovanje

👉 Sve se završava digitalno — bez odlazaka u banku, bez formulara i čekanja.

3️⃣ Veća pravna sigurnost

👉 CReM ima status javne knjige, što donosi:

  • ✔️ transparentnost,

  • ✔️ pouzdanost,

  • ✔️ veću pravnu sigurnost za sve učesnike.

4️⃣ Pravna snaga u postupcima

👉 Za sud i izvršenje koristi se izvod iz CReM-a, kao javna i verodostojna isprava NBS.

📅 Kada ko dobija pristup elektronskim menicama?

  • ✔️ Od 1. decembra 2025. – privredna društva i preduzetnici
    Banke su obavezne da im omoguće korišćenje e-menica.

  • ✔️ Od kraja novembra 2026. – građani
    Time se kompletira potpuna digitalizacija meničnih procesa.

👉 Klijenti i dalje mogu birati između elektronske i papirne menice — banke moraju poštovati izbor.

📄 Šta je usvojila NBS?

NBS je donela:

  • ➤ Odluku o vođenju Registra menica i ovlašćenja,

  • ➤ izmene odluka o prinudnoj naplati,

  • ➤ jedinstvenu tarifu naknada NBS.

Ove odluke stvaraju pravni okvir za digitalno izdavanje i upravljanje menicama.

🏁 Zaključak

Uvođenje CReM-a donosi:

  • ✔️ niže troškove,

  • ✔️ brže procesiranje,

  • ✔️ uklanjanje papirologije,

  • ✔️ veću pravnu sigurnost,

  • ✔️ potpunu digitalizaciju bankarskih procesa vezanih za menice.

Narodna banka Srbije ovim projektom potvrđuje svoju posvećenost modernizaciji i sigurnosti finansijskog sistema — uz jasne koristi za privredu i građane.

.

📌 Poreski tretman napojnica dobijenih preko digitalnih platformi

Posted on by stefan

Ministarstvo finansija objavilo je važno pojašnjenje o tome kako se oporezuju napojnice koje fizička lica dobijaju putem digitalnih platformi – npr. preko QR koda, POS terminala ili aplikacija koje omogućavaju ostavljanje bakšiša zaposlenima u ugostiteljstvu.
Ovo je posebno važno za restorane, hotele, barove, kafeterije i sve firme koje koriste savremene načine za prikupljanje napojnica.

💡 Ključne informacije

🧾 1. Napojnica je oporeziv prihod – “drugi prihod”

Napojnice koje zaposleni prime direktno od fizičkih lica putem platforme smatraju se oporezivim prihodom prema čl. 85. i 86. Zakona o porezu na dohodak građana.
➡️ To znači da nisu oslobođene poreza, niti se smatraju zaradom isplaćenom od strane poslodavca.

💳 2. Način isplate (QR kod / POS terminal) ne menja poreski tretman

Bez obzira da li je napojnica ostavljena skeniranjem QR koda ili na POS terminalu:

  • novac ide direktno zaposlenom,

  • ugostiteljski objekat ne učestvuje u transakciji,

  • poreski obveznik je zaposleni – primalac napojnice.

🧍‍♂️ 3. Zaposleni je dužan da se samooporezuje

Pošto lice koje daje napojnicu nije obveznik obračuna poreza po odbitku, zaposleni je dužan da sam obračuna i plati porez kao “drugi prihod”.

Obavezno je:
📅 u roku od 30 dana od prijema napojnice
📌 podneti prijavu PP OPO
💰 uplatiti 20% poreza (na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova)

🤝 4. Mogućnost angažovanja poreskog punomoćnika

Zaposleni može ovlastiti poreskog punomoćnika (fizičko ili pravno lice – rezidenta), koji će u njegovo ime:

  • podnositi PP OPO prijavu,

  • primati poreska rešenja,

  • plaćati porez.

Ovo je praktično rešenje za zaposlene u ugostiteljstvu koji često dobijaju više manjih uplata tokom meseca.

🏁 Zaključak

Napojnice primljene preko digitalnih platformi nisu neoporezive, već predstavljaju “druge prihode” koji se prijavljuju i oporezuju samooporezivanjem.
Ukoliko vaši zaposleni koriste ovakve platforme, preporuka je da ih informišete o obavezama kako bi izbegli moguće kazne i zatezne kamate.

Prekovremeni rad: Šta zakon dozvoljava i koje su obaveze poslodavca?

Posted on by stefan

Prekovremeni rad: Šta zakon dozvoljava i koje su obaveze poslodavca?

Prekovremeni rad je jedna od najčešćih tema u praksi radnih odnosa, ali i jedna od oblasti gde dolazi do čestih propusta poslodavaca. U mišljenju Ministarstva za rad (br. 011-00-01042/2014-02), jasno je istaknuto da se prekovremeni rad može uvoditi samo u izuzetnim, unapred nepredvidivim situacijama.

Kada je prekovremeni rad dozvoljen?

Zakon o radu (član 53) predviđa da poslodavac može zahtevati prekovremeni rad u sledećim slučajevima:

  • u slučaju više sile

  • kada dođe do iznenadnog povećanja obima posla

  • kada je potrebno završiti neplanirani posao u kratkom roku

Ovo znači da prekovremeni rad nije mehanizam za nadoknađivanje lošeg planiranja, manjka kadra ili uobičajenog obima posla — već isključivo alat za situacije koje su se pojavile iznenada.

Ograničenja prekovremenog rada

Zakon strogo ograničava maksimalno trajanje prekovremenog rada:

  • najviše 8 sati nedeljno,

  • najviše 12 sati dnevno, računajući i regularno radno vreme.

Takođe, zaposleni koji rade na poslovima sa skraćenim radnim vremenom, zbog povećanog rizika i uslova rada, ne mogu biti upućeni na prekovremeni rad, osim kada poseban zakon to izričito dozvoli.

Koje kazne prete poslodavcima?

Nepravilna primena prekovremenog rada može biti skupa. Član 274. Zakona o radu propisuje da će se poslodavac – pravno lice – kazniti novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno Zakonu.

Ovo predstavlja značajan rizik po poslovanje, pogotovo ako se prekovremeni rad uvodi kontinuirano, bez jasnog pravnog osnova ili bez adekvatne evidencije.

Kako zaposleni mogu zaštititi svoja prava?

Ako zaposleni smatraju da je prekovremeni rad neopravdan, prekomeran ili naložen mimo zakona, mogu se obratiti inspekciji rada, koja nadzire primenu propisa iz oblasti radnih odnosa.

Zaključak

Prekovremeni rad je dozvoljen samo u izuzetnim situacijama, a svako odstupanje od zakonskih pravila izlaže poslodavca ozbiljnim sankcijama. Pravilno planiranje radnog vremena i dobro vođena evidencija ključ su za izbegavanje problema.

Subvencije za osobe sa invaliditetom

Posted on by stefan

Subvencije za osobe sa invaliditetom: kada poslodavac ne može koristiti oslobođenje od doprinosa?

Ministarstvo finansija je 23. juna 2025. godine izdalo mišljenje kojim dodatno pojašnjava primenu člana 45b Zakona o doprinosima, a koje je važno za sve poslodavce koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom.

Šta kaže Zakon o doprinosima?

Član 45b predviđa da se poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli lice sa invaliditetom može osloboditi plaćanja doprinosa na teret poslodavca u periodu od tri godine, pod uslovom da je invalidnost dokazana odgovarajućom dokumentacijom.

Ovo pravo ne mogu koristiti državni organi, javna preduzeća i drugi budžetski korisnici.

Kada olakšica ne može da se koristi?

Zakon izričito propisuje da poslodavac ne može koristiti ovo oslobođenje ako za isto lice već koristi ili je koristio oslobođenje ili subvenciju po drugom osnovu.

Upravo tu dolazi ključno tumačenje Ministarstva finansija.

Subvencija zarade i oslobođenje od doprinosa – ne mogu zajedno

Prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, poslodavac ima pravo na mesečnu subvenciju zarade do 75% ukupnih troškova zarade, ali ne više od 50% prosečne zarade u Srbiji.

Ako poslodavac koristi ovu subvenciju, Ministarstvo finansija potvrđuje da ne može koristiti i oslobođenje od plaćanja doprinosa iz člana 45b Zakona o doprinosima.
Drugim rečima: poslodavac može birati jednu od dve pogodnosti, ali ne obe istovremeno za isto lice.

Šta ovo znači u praksi?

Iako poslodavac nije budžetski korisnik (što je jedan od uslova iz člana 45b), činjenica da koristi subvenciju zarade dovoljno je da ga isključi iz mogućnosti korišćenja oslobođenja od doprinosa.

Preporuka za poslodavce

Ako zapošljavate ili planirate da zaposlite osobu sa invaliditetom, važno je da procenite:

  • šta vam je finansijski povoljnije (subvencija zarade ili oslobođenje doprinosa),

  • koliko dugo planirate da zaposleni ostane u radnom odnosu,

  • koliki su ukupni troškovi zarade.

Pregled privatnosti

Ova web lokacija koristi kolačiće kako bismo vam pružili najbolje korisničko iskustvo. Podaci o kolačićima se čuvaju u vašem pregledaču i obavljaju funkcije kao što su prepoznavanje kada se vratite na našu web stranicu i pomažete našem timu da razume koji su delovi web stranice najinteresantniji i najkorisniji.

Možete prilagoditi sve postavke kolačića navigacijom jezičaka sa leve strane.